Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora nakon prvostepene presude

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora nakon prvostepene osuđujuće presude. Sud je utvrdio da su razlozi za pritvor – opasnost od bekstva i ponavljanja krivičnog dela – ustavnopravno prihvatljivi i dovoljno obrazloženi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. T. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. T. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 377/21 od 21. juna 2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1056/21 od 22. jula 2021. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. T. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice podneo je Ustavnom sudu, 23. avgusta 2021. godine, preko punomoćnika G. K, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 27, 30, 31, 32. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor saglasno odredbi člana 425a Zakonika o krivičnom postupku, nakon donošenja i javnog objavljivanja presude kojom je podnosilac ustavne žalbe nepravnosnažno oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, te je određeno da će pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajati do njegovog upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe trajao četiri godine, a da je u pritvoru proveo tri i po godine, na osnovu istih stereotipnih razloga, te imajući u vidu da mu je tokom celog prvostepenog postupka bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ubistvo u pokušaju, a da je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teške telesne povrede, to se i pritvor pretvorio u kaznu, čime je došlo do povrede i pretpostavke nevinosti.

Predloženo je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, veb stranicu www.portal.sud.rs, kao i u spise predmeta Ustavnog suda Už. 5070/2022 i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 57/19 od 12. aprila 2021. godine podnosilac ustavne žalbe i još petorica optuženih lica, oglašeni su krivim za izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, pa su osuđeni na po osam godina zatvora (osim F.M. koji je osuđen na šest godina zatvora), a okrivljeni M.V. je oglašen krivim i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Nakon donošenja i javnog objavljivanja presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 57/19 od 12. aprila 2021. godine osporenim rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 377/21 od 21. juna 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžen je pritvor na osnovu člana 425a st. 5. i 6. u vezi člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, te je određeno da će pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajati do njegovog upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora, pored ostalog, navedeno je da opasnost od bekstva okrivljenih proizlazi iz činjenice da su oni odmah nakon izvršenja krivičnog dela za koje su nepravnosnažno oglašeni krivim, dali u bekstvo, zbog čega je protiv njih raspisana međunarodna poternica, po kojoj su lišeni slobode i ekstradirani iz Bosne i Hercegovine u Republiku Srbiju, te se produženje pritvora prema njima (među kojima je i podnosilac ustavne žalbe) na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku pokazuje kao nužna mera, jer krivični postupak još uvek nije pravnosnažno okončan.

U odnosu na postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u odnosu na podnosioca ustavne žalbe navedeno je da, imajući u vidu njegovu raniju osuđivanost za više krivičnih dela sa elementima nasilja, kao što je krivično delo koje je predmet postupka (zbog dva krivična dela iz člana 33. stav 1. Zakona o oružju i municiji: presudama Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici K. 475/99 od 11. januara 2000. godine - uslovna osuda i K. 219/03 od 22. jula 2003. godine - zatvor osam meseci, kao i zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju, presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 106/01 od 6. juna 2005. godine - zatvor tri godine, te krivinog dela razbojništva, presudom Kantonalnog suda u Tuzli K. 06-00027 od 12. oktobra 2006. godine - zatvor tri godine), proizlazi opravdana bojazan da će boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora prema njemu pokazuje kao jedina i nužna mera kojom će se obezbediti nesmetano vođenje predmetnog krivičnog postupka.

Osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1056/21 od 22. jula 2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih, među kojima i branilaca podnosioca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da kako iz spisa predmeta proizlazi da su okrivljeni bili u bekstvu u okolnim državama, gde su lišeni slobode po raspisanim međunarodnim poternicama i ekstradirani u Srbiju, navedene okolnosti i po oceni drugostepenog veća ukazuju na opasnost od bekstva ukoliko bi se našli na slobodi, te imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe ranije višestruko osuđivan, pored ostalih i za krivična dela sa elementima nasilja, kao i krivično delo za koje je nepravnosnažno oglašen krivim u ovom postupku, po oceni suda predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će boravkom na slobodi ponoviti izvršenje krivičnog dela, te se produženje pritvora prema njemu na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku do upućivanja na izdržavanje kazne pokazuje kao nužna mera do pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postupka.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kpp. 78/17 od 14. decembra 2017. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr.), po kojem je lišen slobode 22. januara 2018. godine.

Uvidom u veb stranicu www.portal.sud.rs za predmet Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 57/19 utvrđeno je da je nakon sprovedene istrage, predmet dostavljen u rad sudiji 6. juna 2019. godine; da je optužnica Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici Kti. 116/17 od 6. juna 2018. godine izmenjena 4. jula 2019. godine, a da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe potvrđena rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 824/19 od 29. januara 2019. godine; da je pripremno ročište održano 27. septembra 2019. godine (prethodno jedanput odloženo-25. jula 2019. godine); da je glavni pretres započeo 17. oktobra 2019. godine, kao i da je do donošenja prvostepene presude (12. aprila 2021. godine) zakazivan najmanje jedanput mesečno, odnosno ukupno 17 puta, od čega je samo jedanput (12. novembra 2020. godine) bio otkazan (nastavci glavnog pretresa: 31. oktobra i 2. decembra 2019. godine, 23. januar, 24. februar, 16. mart, 4. maj, 18. jun, 10. septembar, 26. oktobar, 12. novembar, 14. decembar 2020. godine, 21. januara, 18. februara, 1. i 22. marta, 5. i 12. aprila 2021. godine). Nakon donošenja prvostepene presude K. 57/19 od 12. aprila 2021. godine do podnošenja ustavne žalbe (23. avgusta 2021. godine) sud je dostavio svim strankama u postupku prvostepenu presudu, odlučeno je o žalbama okrivljenih kojima je osporavano rešenje o produženju pritvora, te su zaprimljene i poslate na odgovor žalbe koje su branioci okrivljenih izjavljivali protiv prvostepene presude.

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (23. avgusta 2021. godine) nalazio u pritvoru tri godine i sedam meseci računajući od 22. januara 2018. godine, kada je lišen slobode.

4. Odredbama Ustava čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27. stav 4.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (član 30. stav 2.): da pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem (član 32. stav 2.); da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom (član 32. stav 3.); da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (član 34. stav 3.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21-Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. stav 1. do 3.).

Odredbama člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)) i – ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Odredbama člana 425a Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i dr.), u daljem tekstu: (ZKP), kojim su propisane odredbe o pritvoru nakon izricanja prvostepene presude, predviđeno je da kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (stav 1.); da će veće uvek ukinuti pritvor i narediti da se optuženi pusti na slobodu ako je oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena ili ako je oglašen krivim, a oslobođen od kazne ili je osuđen samo na novčanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole ili mu je izrečena sudska opomena ili je uslovno osuđen ili je zbog uračunavanja pritvora kaznu već izdržao ili je optužba odbačena (član 416.), osim zbog stvarne nenadležnosti (stav 2.); da će se za određivanje ili ukidanje pritvora posle objavljivanja presude, do njene pravnosnažnosti primenjivati odredba stava 1. ovog člana. Odluku donosi veće prvostepenog suda (član 21. stav 4.) (stav 3.); da pre donošenja rešenja kojim se određuje ili ukida pritvor u slučajevima iz st. 1. i 3. ovog člana, pribaviće se mišljenje javnog tužioca kada se postupak vodi po njegovom zahtevu (stav 4.); da ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoji razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ovog zakonika, doneće posebno rešenje o produženju pritvora. Posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor. Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Odredbom člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), propisano je da ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa aspekta sadržine prava iz člana 27.stav 1. Ustava, koju podnosilac zasniva na tvrdnji da su osporena rešenja zasnovana na stereotipnim razlozima, koji zbog proteka vremena i krivičnog dela za koje je nepravnosnažno oglašen krivim, nisu dovoljni razlozi koji opravdavaju tajanje pritvora prema njemu u periodu dužem od tri i po godine, Ustavni sud kao i u ranijim odlukama polazi od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost od izuzetnog značaja za svakog pojedinca i da može biti ograničeno samo iz razloga i u postupku predviđenim zakonom.

Kada se radi o pritvoru prema nepravnosnažno osuđenom licu, koji se određuje ili produžava nakon izricanja presude do upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora, Ustavni sud konstatuje da je za zakonitost takvog pritvora, saglasno citiranoj odredbi člana 425a ZKP, potrebno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: prvo, neophodno je da se radi o licu koje je osuđeno na kaznu zatvora u efektivnom trajanju; drugo, potrebno je da, zbog uračunavanja pritvora u kaznu, osuđeni nije već izdržao kaznu koja mu je izrečena; treće, potrebno je da postoje razlozi za pritvaranje propisani odredbama člana 211. stav 1. ZKP, s tim da, ukoliko se radi o osudi na kaznu zatvora u trajanju kraćem od pet godina, optuženom koji se brani sa slobode može se odrediti pritvor samo iz razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač.1) i 3) ZKP; četvrto, potrebno je da sud koji je doneo presudu donese odluku o pritvoru, koja je sastavni deo osuđujuće presude, s tim što, ukoliko se radi o određivanju pritvora, sud je obavezan da donese posebno rešenje.

Dakle, ovde se ne radi o pritvoru koji je određen ili produžen radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, u toku istrage, u postupku optuženja ili u toku glavnog pretresa, već o pritvoru nakon završetka prvostepenog krivičnog postupka. Odluku o pritvoru donosi nadležan sud koji ispunjava sve zahteve nezavisnog i nepristrasnog suda u smislu člana 32. stav 1. Ustava u zakonito sprovedenom postupku i samo ako postoje pritvorski razlozi propisani zakonom.

Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da pritvor, kao zakonska mera kojom se oduzima osnovno ljudsko pravo na slobodu, predstavlja posebno osetljivu meru oduzimanja lične slobode čoveka u periodu pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici. Pritvor nije kazna i za pritvorenika se ne sme pretvoriti u kaznu. Pritvor se, naime, određuje pre nego što je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena krivica, tako da tokom trajanja mere pritvora u krivičnom postupku koji nije pravnosnažno okončan, još uvek u potpunosti važi Ustavom i Zakonikom utvrđena pretpostavka nevinosti.

5.1. Primenjujući navedene opšte kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen nakon donošenja i javnog objavljivanja prvostepene presude kojom je podnosilac oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, na osnovu odredbe člana 425a ZKP i određeno je da pritvor može trajati do upućivanja optuženog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, o čemu je doneto i posebno rešenje, kao i da se podnosilac ustavne žalbe do donošenja prvostepene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 57/19 od 12. aprila 2021. godine, u pritvoru nalazio tri godine i sedam meseci, računajući od 22. januara 2018. godine, kada je lišen slobode.

Ustavni sud je potom utvrdio i da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen zbog postojanja pritvorskih razloga iz tač. 1) i 3) stava 1. člana 211. ZKP, jer je sud kao osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva cenio činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe odmah nakon kritičnog dana kada je predmetno krivično delo, za koje je nepravnosnažno oglašen krivim, izvršeno, napustio teritoriju Republike Srbije, a koja okolnost u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je lišen slobode tek nakon dva meseca na osnovu raspisane međunarodne poternice za njim, sud je ocenio da postoji opravdana bojazan da će se boravkom na slobodi ponovo dati u bekstvo, a imajući u vidu da se radi o licu koje je ranije višestruko osuđivano, pored ostalih, i za krivična dela sa elementima nasilja, kao i krivično delo za koje je nepranosnažno oglašen krivim, ocenjeno je i da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo zbog čega se produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe i u ovoj fazi krivičnog postupka ocenjuje nužnim, po oba zakonska osnova.

Polazeći od toga da iz napred navedenog proizlazi da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen od strane nezavisnog, nepristrasnog suda koji je prema važećem ZKP bio nadležan za odlučivanje o pritvoru, da je odluka o pritvoru doneta u zakonito sprovedenom postupku, saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, nakon izricanja presude kojom je podnosilac osuđen na kaznu zatvora, te da je u odluci o produženju pritvora jasno određeno vreme do kojeg pritvor može trajati – dok ne istekne vreme kazne na koju je osuđen, a koju, uračunavanjem celokupnog perioda trajanja pritvora podnosilac u vreme podnošenja ustavne žalbe nije izdržao, a imajući u vidu da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima, Ustavni sud ocenjuje da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe u vreme podnošenja ustavne žalbe zakonit saglasno odredbi člana 27. stav 1. Ustava.

Ustavni sud, takođe, ocenjuje da su redovni sudovi postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP dovoljno i argumentovano obrazložili i smatra da redovni sudovi nisu iskazali površan odnos prema pritvoru podnosioca ustavne žalbe, iako su u dužem vremenskom periodu ponavljali iste razloge za produženje pritvora koji su poslužili kao početni osnov za njegovo određivanje, bez izmenjenih okolnosti koje bi mogle da se uzmu u obzir, jer takve okolnosti očigledno nisu ni postojale. Ustavni sud ukazuje na to da redovni sudovi kod produženja pritvora moraju voditi računa o dinamičnom pristupu koji zahteva Evropski sud za ljudska prava kod procene dovoljnih i relevantnih okolnosti, što podrazumeva da se moraju uzeti u obzir i naknadno izmenjene okolnosti, a naročito one koje se odnose na sam tok krivičnog postupka. Međutim, u konkretnom slučaju, polazeći od navedenog, a imajući u vidu težinu sankcije na koju je podnosilac ustavne žalbe nepravnosnažno osuđen, Ustavni sud smatra da je produženje pritvora prema podnosiocu i posle tri godine i sedam meseci opravdano, jer postoji takav zahtev od javnog interesa, koji bez obzira na pretpostavku nevinosti, preteže nad pravom na slobodu pojedinca (Kudla protiv Poljske, broj 30210/96, od 26. oktobra 2000. godine, stav 110.), te da su sudovi u dovoljnoj meri cenili sve bitne i za konkretan slučaj specifične okolnosti koje potvrđuju postojanje opasnosti od bekstva i ponovnog vršenja krivičnih dela podnosioca ustavne žalbe i tako opravdavaju produženje pritvora prema njemu na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na ostala ustavna prava, čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži navode i razloge koji se mogu dovesti u vezu sa sadržinom prava iz člana 27. st. 2. i 4. i člana 32. st. 2. i 3. Ustava, a imajući u vidu da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju, što znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, bez adekvatnog obrazloženja u čemu se istaknuta povreda prava ogleda, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom, Ustavni sud je ocenio da u ovom delu ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6.1. Ustavni sud, potom, ukazuje da, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj je pritvor prema podnosiocu produžen, se ne može govoriti o povredi prava iz člana 27. stav 3. i čl. 30. i 31. Ustava, kao i da je ustavna žalba u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, preuranjena.

Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac u vreme podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru po rešenju koje je doneto nakon donošenja i javnog objavljivanja presude kojom je podnosilac oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora, te je na osnovu odredbe člana 425a ZKP određeno da pritvor može trajati do upućivanja optuženog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, o čemu je doneto i posebno rešenje koje je predmet ove ustavne žalbe; da je prvostepena presuda bila osporena žalbama branilaca okrivljenih, te da je redovan žalbeni postupak protiv prvostepene presude u vreme podnošenja ustavne žalbe bio u toku, a da je posebno rešenje o produženju pritvora potvrđeno ovde osporenim drugostepenim rešenjem.

6.2. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da pritvor koji se određuje ili produžava nakon izricanja prvostepene presude predstavlja posebnu vrstu pritvora koji se određuje, odnosno produžava na kraju krivičnog postupka, te od trenutka izricanja presude kojom se optuženi oglašava krivim i osuđuje na kaznu zatvora, optužena lica se ne mogu pozivati na prekomerno trajanje pritvora na osnovu člana 31. Ustava, jer pritvor nije produžen zbog nesmetanog vođenja krivičnog postupka, već se u tom slučaju podnosilac može pozivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32.stav 1. Ustava, te podneti prigovor sudu opšte nadležnosti radi ubrzanja postupka dok je krivični postupak u toku, odnosno ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ali ne može isticati povredu prava iz člana 31. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-13462/2021 od 17. oktobra 2024. godine, stav 5.1.).

6.3. Dakle, kada je reč o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da nakon što je 22. maja 2014. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/10) nije više u nadležnosti Ustavnog suda da odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je u toku, te je u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku o kome odlučuju nadležni redovni sudovi, a da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, te da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka ,žalba i zahtev za pravično zadovoljenje.

Ustavni sud potom ukazuje na to da je nakon 4. novembra 2023. godine, kada je stupio na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23 od 27. oktobra 2023. godine), u nadležnost Ustavnog suda „vraćeno“ odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku, ali samo kada se radi o stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Kako iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je u vreme podnošenja ustavne žalbe krivični postupak, čije se trajanje osporava, bio u toku, Ustavni sud konstatuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za meritorno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku Višeg suda u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 57/19.

6.4. Što se tiče istaknute povrede prava iz člana 30. Ustava, Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine) izrazio stav da su tim odredbama utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično - procesna mera lišenja slobode, tako da se ova odredba odnosi na donošenje rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora nakon izricanja prvostepene osuđujuće presude, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru.

6.5. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u pogledu istaknute povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava, čiju povredu podnosilac ističe u ustavnoj žalbi, ali je ne obrazlaže, Ustavni sud ukazuje na to da, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojem su doneta osporena rešenja, garancije člana 27. stav 3. Ustava nisu primenjive (videti: Odluku Ustavnog suda Už. 13462/2021 od 17. oktobra 2024. godine) već bi se u ovoj fazi postupka osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na efektivan pravni lek za preispitivanje zakonitosti pritvora, trebala ceniti sa aspekta sadržine prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Međutim, polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe ne ističe povredu prava iz člana 36. Ustava, niti u navodima ustavne žalbe obrazlaže povredu prava na delotvorno pravno sredstvo protiv odluke suda o produženju pritvora prema njemu, a imajući u vidu da je Ustavni sud, ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, utvrdio da je osporeno drugostepeno rešenje, kojim je meritorno odlučeno o osnovanosti žalbe podnosioca izjavljenoj protiv prvostepene odluke o pritvoru odlučio nezavistan, nepristrasan i zakonom ustanovljen nadležan sud, dajući ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje svih bitnih razloga zbog kojih je podnetu žalbu ocenio neosnovanom, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ni u ovom delu ne ispunjava osnovne pretpostavke za meritorno razmatranje.

6.6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pretpostavku nevinosti, garantovanog članom 34. stavom 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ne ukazuje na to da je nekom formulacijom iz osporenih rešenja povređeno njegovo pravo na pretpostavku nevinosti u odnosu na kaznena dela za koja ne postoji pravnosnažna sudska osuda prema njemu, već smatra da produžavanjem pritvora u troipogodišnjem trajanju prema njemu, u okolnostima konkretnog slučaja, kada je nepravnosnažno oglašen krivim za znatno blaže krivično delo od krivičnog dela koje mu je prvobitnom optužnicom stavljeno na teret, došlo do povrede ovog prava, jer se pritvor prema njemu pretvorio u kaznu.

Polazeći od toga da je Ustavni sud prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, ocenio da je produženje pritvora prema podnosiocu i posle tri godine i sedam meseci opravdano, jer postoji takav zahtev od javnog interesa, koji bez obzira na pretpostavku nevinosti, preteže nad pravom na slobodu pojedinca, a imajući u vidu da iz sadržine osporenih rešenja nesumnjivo proizlazi da se Viši sud u Sremskoj Mitrovici i Apelacioni sud u Novom Sadu, ni u jednom delu osporenih rešenja, nisu izneli tvrdnju da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnih dela koja su predmet krivičnog postupka u kojem je odlučivano o neophodnosti produženja pritvora prema njemu, već su se, obrazlažući postojanje zakonskih razloga za produženje pritvora, i prvostepeni i drugostepeni sud kretali isključivo u granicama postojanja opravdane sumnje i adekvatno su se distancirali od izražavanja stavova koji bi ukazivali da okrivljenog smatraju krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret pre nego što doneta prvostepena presuda ne postane pravnosnažna, Ustavni sud je i u ovom delu utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostravke za meritorno razmatranje ustavne žalbe.

Saglasno svemu napred iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. st. 2, 3. i 4, čl. 30, 31. i 32. i člana 34. stav 3. Ustava, odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora nakon prvostepene presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti