Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe dvojice podnosilaca zbog povrede prava na imovinu usled nemogućnosti namirenja potraživanja u stečaju. Ostale žalbe odbacuje jer podnosioci nisu iscrpeli sva pravna sredstva, odnosno nisu podneli tužbu za naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už-12225/2020

___________ 2023. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. M . i B . M, obojice iz Donje Livadice, kod Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. M . i B . M . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 8777/19 od 15. oktobra 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 8777/19 od 15. oktobra 2020. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosi laca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 46-00-01012/2014-13 od 28. novembra 201 8. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. M . i B . M, obojica iz Donje Livadice, kod Velike Plane, preko punomoćnika D. V . i V . V, advokata iz Velike Plane, podneli su Ustavnom sudu , 7. decembra 2020. godine, ustavnu žalbu , dopunjenu podnescima od 11. i 14. januara 2021. godine, protiv presude Upravnog suda U. 8777/19 od 15. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i 58 . st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi:

- da prvostepeni organ nije pribavio podatak o tome ko je k.p. broj … KO Simićevo uneo u komasacionu masu i koje su parcele kome nadeljene na ime unetih parcela;

- da k.p. broj … nikada nije data pravnom prethodniku podnosilaca, niti je on stupio u državinu bilo koje nepokretnosti na ime obeštećenja za oduzetu k.p. broj …/2 (… novog premera);

- da se u rešenju Eksproprijacione komisije Sreza Pomoravskog u Velikoj Plani broj 20 od 11. aprila 1950. godine navodi da je Z . z . „ O.“ dužna da bivšem vlasniku kao naknadu da 1.60 ha od k.p. broj …, ali tu obavezu nikada nije ispunila ni ta zadruga, ni njeni pravni sledbenici;

- da nije jasno zašto je Upravni sud odstupio od svog stava iznetog u presudi U. 3074/15 od 30. marta 2017. godine, iako nije postupljeno po primedbama iz te presude.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvid om u osporeni akt i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Agencije za restituciju – Područna jedinica Niš broj 46-008690/2012 od 17. maja 2018. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje za oduzetu k.p. broj …/2 površine 1,60 ha bivšeg vlasnika M . M. U obrazloženju predmetnog rešenja je navedeno da je u postupku utvrđeno: da je rešenjem Eksproprijacione komisije Sreza Pomoravskog u Velikoj Plani broj 20 od 11. aprila 1950. godine za eksproprisani deo k.p. broj … površine 1,60 ha, Z. z . „ O.“ obavezana da M. M . kao naknadu da 1.60 ha od k.p. broj …; da je navedena konstatacija sadržana i u obrazloženju rešenja Odeljenja za privredu, urbanizam i komunalno-stambene poslove Skupštine opštine Velika plana od 3. juna 1997. godine; da, prema uverenju Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Velika Plana od 19. aprila 2012. godine, k.p. broj … KO Donja Livadica u površini od 1.63,77 ha odgovara k.p. broj …/2 po starom premeru i da je ista prilikom osnivanja zemljišnih knjiga 1947. godine upisana na ime M. M; da je , prema izvodu iz lista nepokretnosti broj … KO Donja Livadica, na k.p. broj … upisana društvena svojina Z. z . „D .“ iz Donje Livadice; da je, prema uverenju Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Žabari od 23. marta 2018. godine, k.p. broj … KO Simićevo od osnivanja bila upisana na O. S, da je 1961. godine postala opštenarodna im ovina i ušla u komasacionu masu, te da se iz tog uverenja ne može utvrditi da je ta parcela ikada bila upisana na bivšeg vlasnika. Prvostepeni organ je dalje naveo da je imao u vidu nalog drugostepenog organa, ali kako je „bivšem vlasniku pravnosnažnim rešenjem određena naknada i ustupljena mu druga nepokretnost, te kako je k.p. broj … ušla u komasacionu masu, ne može utvrditi da li mu je od te parcele – ustupljeno, kao i da je mogao da traži izvršenje pravnosnažnog rešenja, doneta je odluka kao u dispozitivu“. Takođe je navedeno da katastar nije dao podatke o tome kako je k.p. broj … ušla u komasacionu masu (već samo kako je izašla iz komasacione mase), što nije od uticaja na donošenje rešenja iz razloga što je naknada određena, a što je „uslov iz zakona“. Po oceni prvostepenog organa, bivši vlasnik oduzete nepokretnosti ima pravo na naknadu, te je na njemu da inicira postupak njenog određivanja pred opštinskim organom uprave ili pred sudom, jer je rešenje o određivanju naknade izvršna isprava kojom se može zahtevati ispunjenje određene naknade, tj. predaja ili ustupanje zemljišta. Pozivajući se na odredbu člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Agencija je odlučila kao u dispozitivu.

Rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 46-00-01012/2014-13 od 28. novembra 2018. godine odbijena je žalba koju su podnosioci ustavne žalbe izjavili protiv predmetnog rešenja Agencije. Drugostepeni organ je ocenio da nisu od uticaja na drugačije rešavanje predmetne upravne stvari navodi žalbe da u postupku nije utvrđeno da li je po rešenju od 11. aprila 1950. godine izvršeno izdvajanje dela k.p. broj … koji je određen kao naknada za eksproprisano zemljište, te da li je za izdvojeni deo parcele formirana nova parcela i predata u posed bivšem vlasniku. Dalje je navedeno da budući da nije bilo moguće utvrditi kako je k.p. broj … ušla u komasacionu masu i da li je bivšem vlasniku dodeljena parcela i ustupljena, pravilno je zaključio prvostepeni organ da to nije od uticaja na drugačije odlučivanje, polazeći od toga da je odlučna činjenica to da je u samom rešenju od 11. aprila 1950. godine određena naknada u drugoj nepokretnosti, pa se pred sudom opšte nadležnosti može zahtevati ispunjenje obaveze.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 8777/19 od 15. oktobra 2020. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosilaca ustavne žalbe podneta protiv predmetnog rešenja Ministarstva finansija, iz razloga navedenih u tom rešenju.

4. Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava, na čiju se povredu, pored ostalih, ukazuj e u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, te da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnopravnoj stvari, pored navedenih odredaba Ustava, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

U članu 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11 , 108/13 i 142/14) navedeni su propisi primenom kojih je oduzeta imovina, čiji se povraćaj može ostvariti po odredbama ovog zakona, među kojima je u tački 29) Osnovni zakon o eksproprijaciji ( „Službeni list FNRJ “, br. 28/47, 12/57 i 53/62 i „Službeni list SFRJ “, br. 13/65, 5/68, 7/68 i 11/68).

Saglasno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, bivši vlasnik ima pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako bivšem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti.

Odredbama Osnovnog zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“, broj 28/47) bilo je propisano: da izvršni odbori sreskog narodnog odbora donose akt o eksproprijaciji, na predlog mesnog narodnog odbora i za potrebe mesta (član 4. stav 1. tačka đ)); da se naknada za imovinu eksproprisanu u korist države može sastojati , kako u novcu , tako i u državnim obveznicama, a u slučaju eksproprijacije nepokretnosti i u davanju druge nepokretnosti u zamenu za eksproprisanu (član 15. stav 1.); da postupak eksproprijacije sprovode sreske odnosno gradske eksproprijacione komisije na osnovu propisa ovog zakona i akta o eksproprijaciji (član 17.); da rešenje komisije sadrži, naročito, određivanje da li će se naknada dati u novcu, državnim obveznicama ili u davanju u zamenu druge određene nepokretnosti (član 29. stav 2. tačka g)); da protiv rešenja komisije donetog po prethodnom članu, ima mesta žalbi nadležnom okružnom sudu u roku od 8 dana po prijemu rešenja i da je r ešenje okružnog suda konačno (član 30. st. 1. i 2.); da će na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji sreski sud, na zahtev komisije, brisati zabeležbu eksproprijacije i izvršiti prenos i uknjižbu prava svojine odnosno drugih eksproprisanih prava na korisnika eksproprijacije, sa redom prvenstva koji ima zabeležba eksproprijacije (član 31. stav 1.); da će se shodno odredbi prethodnog stava postupiti i u pogledu prenosa prava svojine na nepokretnosti koja se daje ranijem sopstveniku eksproprisane imovine u zamenu (član 31. stav 2.).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatra ju da im je pravo na imovinu povređeno time što je odbijen njihov zahtev za restituciju, iako njihov pravni prethodnik nije dobio nikakvu naknadu za zemljište koje mu je eksproprisano rešenjem nadležnog organa iz 1950. godine. Po mišljenju podnosioca, odluka o odbijanju njihovog zahteva nije mogla biti zasnovana na činjenici da je rešenjem o eksproprijaciji određena naknada u drugoj nepokretnosti, budući da obaveza iz tog rešenja nije izvršena.

Ocenjujući ove navode, Ustavni sud najpre ukazuje da se garancije prava na imovinu odnose na zaštitu postojeće imovine, odnosno potraživanja u vezi sa kojima podnosilac ima barem legitimna očekivanja da će steći delotvorno uživanje imovinskog prava ( presuda Kopecký protiv Slovačke broj 44912/98 od 28. septembra 2004. godine , st. 45. do 52.).

Ustavni sud je konstatovao da su u postupku koji je okončan osporenim aktom utvrđene sledeće činjenice:

- da je rešenjem Eksproprijacione komisije Sreza Pomoravskog u Velikoj Plani broj 20 od 11. aprila 1950. godine za eksproprisani deo površine 1,60 ha od k.p. broj …, Z. z . „ O.“ obavezana da pravnom prethodniku podnosilaca ustavne žalbe (dalje u tekstu: bivši vlasnik) kao naknadu da 1.60 ha od k.p. broj …;

- da k.p. broj … KO Donja Livadica u površini od 1.63,77 ha odgovara eksproprisanoj parceli po starom premeru i da je ista prilikom osnivanja zemljišnih knjiga 1947. godine upisana na bivšeg vlasnika, a da je u katastru nepokretnosti na toj parceli upisana društvena svojina Z . z . „D .“ iz Donje Livadice;

- da je, prema uverenju Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Žabari od 23. marta 2018. godine, k.p. broj … KO Simićevo od osnivanja bila upisana na O. S, da je 1961. godine postala opštenarodna imo vina i ušla u komasacionu masu.

Prvostepeni organ je ocenio da se iz izvedenih dokaza ne može utvrditi da je k.p. broj … ikada bila upisana na bivšeg vlasnika, ali je odluku o odbijanju predmetnog zahteva obrazložio time da je bivšem vlasniku određena druga nepokretnost kao naknada za eksproprisanu imovinu, te da je mogao da traži izvršenje pravnosnažnog rešenja o određivanju naknade, „tj. predaju ili ustupanje zemljišta“ . Navedenu ocenu prvostepenog organa prihvatili su drugostepeni organ i Upravni sud.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da se u predmetnom upravnom postupku kao sporno postavilo pitanje da li je bivšem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu ustupljena druga nepokretnost u svojinu, odnosno da li postoji smetnja propisana odredbom člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju koja onemogućava ostvarenje prava na restituciju.

Ustavni sud je dalje konstatovao da iz odredaba Osnovnog zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“, broj 28/47), koji se primenjivao na postupak eksproprijacije predmetne nepokretnosti, proizlazi: da su akt o eksproprijaciji donosili izvršni odbori sreskog, odnosno gradskog narodnog odbora, na predlog mesnog narodnog odbora, a da su postupak eksproprijacije sprovodile sreske odnosno gradske eksproprijacione komisije, na osnovu akta o eksproprijaciji; da je rešenjem komisije moralo biti određeno da li će se naknada dati u novcu, državnim obveznicama ili davanjem u zamenu druge određene nepokretnosti; da je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji sreski sud, na zahtev komisije, brisao zabeležbu eksproprijacije i vršio prenos i uknjižbu prava svojine na korisnika eksproprijacije, kao i prenos prava svojine na nepokretnosti koja je data ranijem sopstveniku eksproprisane imovine u zamenu. Iz odredbe člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju proizlazi da b ivši vlasnik nema pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako mu je na ime naknade za eksproprisanu imovinu ustupljena druga nepokretnost u svojinu.

Polazeći od toga da je u postupku pred prvostepenim organom utvrđeno da je k.p. broj … KO Simićevo od osnivanja bila upisana na O. S, dok 1961. godine nije postala opštenarodna imovina i ušla u komasacionu masu , a da bivši vlasnik nikada nije bio upisan kao nosilac prava na toj parceli, koja je rešenjem o eksproprijaciji određena kao naknada za oduzetu parcelu, Ustavni sud smatra proizvoljnim zaključak da u konkretnom slučaju postoji smetnja propisana odredbom člana 6. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, za ostvarivanje prava po odredbama tog zakona. Po oceni ovog suda, činjenica da je rešenjem nadležnog organa određena naknada u vidu druge nepokretnosti, sama za sebe nije dokaz da je bivšem vlasniku ustupljena druga nepokretnost u svojinu, ukoliko na osnovu pravnosnažne odluke o eksproprijaciji nije iz vršen upis prava svojine u korist tog lica u zemljišne knjige. Ovaj sud, takođe, nalazi da nema ustavnopravnog utemeljenja stanovište da se u postupku pred sudom može tražiti izvršenje rešenja iz 1950. godine, kojim je određena naknada za eksproprisanu nepokretnost davanjem u zamenu druge nepokretnosti. Naime, upravo je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju omogućeno ostvarivanje prava na restituciju, pod uslovima propisanim zakonom, za imovinu koja je eksproprisana primenom Osnovnog zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“, broj 28/47).

Po nalaženju Ustavnog suda, odluka o odbijanju predmetnog zahteva za restituciju predstavlja mešanje u pravo podnosilaca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine, koje nije izvršeno u skladu sa zakonom. Ustavni sud je u odlukama Už-6763/2011 od 30. januara 201 4. godine i Už-5971/2012 od 5. novembra 2015. godine ocenio da takav zaključak ne stvara potrebu da se utvrdi da li je postignuta pravična ravnoteža između potreba od opšteg interesa zajednice, sa jedne strane i zahteva za zaštitu osnovnih prava pojedinca, sa druge strane, prihvatajući stanovište Evropskog suda za ljudska prava izraženo u presudi Iatridis protiv Grčke , broj 31107/96, od 25. marta 1999. godine, stav 58.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je Upravni sud u osporenoj presudi prihvatio razloge na kojima je zasnovana odluka o odbijanj u zahteva podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustavai, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u tački 1. izreke .

6. Imajući u vidu prirodu u tvrđene povrede prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem osporene presude Upravnog suda U. 8777/19 od 15. oktobra 2020. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosilaca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva Finansija – Sektor za imovinsko pravne poslove broj 46-00-01012/2014-13 od 28. novembra 2018. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je usvojio ustavnu žalbu i poništio osporeni akt, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe kojima podnosilac ukazuje na povredu prava na pravično suđenje, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Za tačnost otpravka:

RK