Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzanja izvršnog postupka pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenja sudova i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je prigovor radi ubrzanja postupka dozvoljen i kada se izvršni postupak vodi pred javnim izvršiteljem, jer postupak time nije okončan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12250/2018
19.05.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M J. iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. maja 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. J . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 od 19. aprila 2018. godine i rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Rž.g. 14/18 od 7. avgusta 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenje Višeg suda u Novom Pazaru Rž.g. 14/18 od 7. avgusta 2018. godine i rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 od 19. aprila 2018. godine i određuje da Osnovni sud u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1309/13, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M . D . iz Novog Pazara .

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz Novog Pazara podnela je Ustavnom sudu, 26. oktobra 2018. godine, preko punomoćnika N. M , advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 od 19. aprila 2018. godine i rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Rž.g. 14/18 od 7. avgusta 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela da je osporenim reše njima odbačen njen prigovor radi ubrza vanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu u predmetu I. 1309/13, zbog toga što je postupak nastavljen pred javnim izvršiteljem. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete „zbog povrede ustavnih prava“, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe utvvđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje no Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe M . J . podnela je Osnovnom sudu u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Tutinu prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1309/13.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 od 19. aprila 2018. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor predlagača, sa obrazloženjem da je predlagač, kao izvršni poverilac, dopisom od 1. jula 2016. godine tražila da se postupak izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem M. D . iz Novog Pazara, te je prigovor nedozvoljen, jer je podnet u predmetu „koji je okončan u sudu i više nije u nadležnosti suda“, a ovo pravno sredstvo se može iskoristiti samo dok se postupak ne okonča. U pouci o pravnom leku ovog rešenja je konstatovano da je protiv rešenja dozvoljena žalba neposredno višem sudu. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavila žalbu .

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Rž.g. 14/18 od 7. avgusta 2018. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 od 19. aprila 2018. godine.

4. Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Ustavni sud, najpre , ukazuje da protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 od 19. aprila 2018. godine, kojim je odbačen prigovor podnositeljke, kao predlagača, radi ubrzavanja postupka , nije dozvoljena žalba, u smislu odredbe člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, u konkretnom slučaju, u navedenom osporenom rešenju data je pouka o dozvoljenosti žalbe protiv tog rešenja i da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Rž.g. 14/18 od 7. avgusta 2018. godine meritorno odlučeno o istoj. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da podnositeljka ustavne žalbe ne može da trpi štetne posledice u ustavnosudskom postupku po pitanju blagovremenosti ustavne žalbe zbog navedenog postupanja redovnih sudova.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporavaju rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 od 19. aprila 2018. godine i rešenje Višeg suda u Novom Pazaru Rž.g. 14/18 od 7. avgusta 2018. godine, kojima je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu u predmetu I. 1309/13, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M. D . iz Novog Pazara , sa obrazloženjem da je zaključkom predmet ustupljen javnom izvršitelju, te se predmet smatra okončanim i nije više u nadležnosti suda.

U vazi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15 ), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenim rešenjima da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

7. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 i Višeg suda u Novom Pazaru Rž.g. 14/18 od 7. avgusta 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Tutinu R4.I. 11/18 od 19. aprila 2018. godine i rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Rž.g. 14/18 od 7. avgusta 2018. godine i određenjem da Osnovni sud u Novopm Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1309/13, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M. D . iz Novog Pazara , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už- 4804/2018 od 18. marta 2021. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, s obzirom da podnositeljka navode o povredi tog prava suštinski zasniva na navodima o povredi prava na pravično suđenje.

8. U odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije dostavila dokaze za nejednako postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete „zbog povrede ustavnih prava“, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njenom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.).

Stoga je Ustavni sud , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u ovim delovima, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke i tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzanja izvršnog postupka pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti