Povreda prava na fizički integritet zbog nedelotvorne istrage o ranjavanju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na fizički i psihički integritet zbog propusta tužilaštva da sprovede delotvornu istragu. Tužilaštvo se neosnovano oglasilo nenadležnim za istragu o ranjavanju, ignorišući dokaze da je radnja izvršena na teritoriji Srbije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12265/2023
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P . iz Sjeverina kod Priboja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N . P . i utvrđuje se da je rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine i rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Užicu Ktpo. 65/23 od 5. septembra 2023. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, iz člana 25. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg javnog tužilaštva u Užicu Ktpo. 65/23 od 5. septembra 2023. godine i određuje se da nadležno tužilaštvo donese novu odluku o prigovoru punomoćnika podnosioca ustavne žalbe – advokata S. S . podnetom protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine.

3. Utvrđuje se pravo N. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete , novčanih renti i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. P . iz Sjeverina kod Priboja podneo je Ustavnom sudu, 10. novembra 2023. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu , dopunjenu podneskom od 29. decembra 2023. godine, protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine i rešenja Višeg javnog tužilaštva u Užicu Ktpo. 65/23 od 5. septembra 2023. godine, zbog povrede prava iz člana 24. stav 1, člana 25. stav 1, člana 32. stav 1, kao i zbog povrede prava iz čl. 2, 6. i 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se prava garantovana označenim odredbama navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije izričito osporio rešenje Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine, ali iz navoda ustavne žalbe nesporno proizlazi da podnosilac osporava i navedeno rešenje.

Podnosilac izjavljuje ustavnu žalbu kao lice koje je u postupku u kome su donet i osporeni akt i imalo svojstvo oštećenog.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je „prema stanju u spisima predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske – Policijska uprava Foča – Policijska stanica Rudo zalutali metak došao iz pravca Priboja, Republika Srbija, u kom gradu se kritičnog dana održalo nekoliko proslava u restoranima odnosno javnim mestima, iz čega proizlazi da je radnja krivičnih dela izvršena na teritoriji Republike Srbije, a Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju – Odeljenje u Priboju i Policijska stanica Priboj su preduzeli ukupno jednu radnju koja se sastojala od informativnih razgovora sa vlasnicima restorana u kojima su se održavale proslave kritičnog dana 26. marta 2022. godine i predmet su stavili ad acta , jer navodno nisu stvarno i mesno nadležni za istragu povodom krivičnog dela izvršenog pucanjem iz vatrenog oružja na javnom mestu, što dalje implicira da je zbog nesprovođenja adekvatne i efikasne istrage oštećenom povređeno pravo na život i fizički i psihički integritet sa posledicom narušavanja zdravlja odnosno verovatno trajne invalidnosti“; da Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju – Odeljenje u Priboju uopšte nije koristilo institut međunarodne pravne pomoći suprotno Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, nije pokušalo da preduzme bilo kakvu istražnu radnju, niti se interesovalo za ovaj krivični postupak odnosno za korišćenje i pucanje iz vatrenog oružja usred bela dana i izazivanje opšte opasnosti po neodređen broj lica; da „iz spisa predmeta Policijske stanice Rudo i Okružnog javnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu – područna kancelarija Višegrad proizlazi da je učinilac krivičnih dela izvršenih na štetu podnosioca ustavne žalbe delovao iz Priboja, te se samim tim Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju – Odeljenje u Priboju pogrešno i nezakonito oglasilo stvarno i mesno nenadležnim za postupanje, suprotno članu 17. stav 1. Krivičnog zakonika i članu 23. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku“; da su osporena rešenja nezakonita i nepravilna.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su označena ustavna prava povređena osporenim rešenjima. Takođe, podnosilac je zahtevao od Suda da utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i na naknadu novčanih renti i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Ktr. 147/23 Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Oštećeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 16. maja 2023. godine podneo krivičnu prijavu Vrhovnom javnom tužilaštvu protiv NN lica zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika . Uz krivičnu prijavu je dostavio foto-dokumentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Foči – Policijska stanica Rudo br. 22-3/01-22/22 od 27. marta 2022. godine, medicinsku dokumentaciju i više službenih beleški i zapisnik a Policijske uprave Foča – Policijske stanice Rudo , kao i ostalu dokumentaciju.

U službenoj belešci Policijske uprave Foča – Policijska stanica Rudo br. 22-3/01-267/22 od 27. marta 2022. godine, a formiranoj na osnovu razgovora sa U.P, između ostalog, je navedeno da „N . P, s obzirom na to da nije bilo dovoljno mjesta za stolom, sjedio je na jednom drvenom panju u neposrednoj blizini stola, okrenut licem ka stolu, a leđima okrenut ka Priboju, tačnije starom dijelu naselja. U neposrednoj blizini su bila prisutna i dvojica maloljetnih sinova K.P. – D.P. i M.P. Negdje oko 14,15 časova, N . P . je krenuo da ustane sa panja na kojem je sjedio i dok je ustajao začuo se nejasan tup zvuk, nakon čega je N . pao, vičući da ga boli u predjelu stomaka i da ne osjeća noge “.

Iz službene beleške iste policijske stanice br. 22-3/01-269/22 proizlazi da „u obavljenom razgovoru sa D.G, došlo se do saznanja da je njena ćerka maloletna Z.G. iz mjesta M, opština Rudo, dana 26. marta 2022. godine, upoznala da je u vrijeme ovog događaja tačnije negdje oko 14,00 časova, dok se nalazila na gornjoj terasi kuće u mjestu M, opština Rudo čula nekoliko pucnjeva, a koji su dolazili iz pravca Priboja, Republika Srbija. Maloljetna Z.G, kako navodi njena majka D.G, nije se mogla tačno izjasniti koliko je pucnjeva čula, ali da je to negdje od 3-5 pucnjeva i to pojedinačnih, a koji su dolazili iz pravca Priboja, Republika Srbija. Takođe, izvršenim provjerama na terenu, došlo se do saznanja da je dana 26. marta 2022. godine na teritoriji opštine Priboj, održano više privatnih veselja i to dvije svadbe i jedan rođendan, gdje je najverovatnije od strane nama nepoznatih lica, na tim veseljima korišteno vatreno oružje“.

Policijska uprava Foča – Policijska stanica Rudo je sastavila više zapisnika o prikupljanju izjava od lica u svojstvu svjedoka R. J, D.Ć, R.Ć, B.R, N.N, M.J, U.P. i K.P , a koji su dostavljeni uz krivičnu prijavu oštećenog. Iz tih zapisnika p roizlazi da je N. P . kritičnom prilikom bio okrenut leđima prema Priboju .

U zapisniku br. 22-3/01-363/22 od 3. maja 2022. godine je navedeno:

- da su 26. marta 2022. godine, kada se kritični događaj odigrao, održane dve svadbe i jedna proslava punoletstva;

- da je podnosilac ustavne žalbe, preko punomoćnika – advokata S. S, 24. maja 2023. godine podneo Vrhovnom javnom tužilaštvu dopunu krivične prijave;

- da je Više javno tužilaštvo u Užicu uputilo akt Ktr. 579/23 od 24. maja 2023. godine Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju u kom je navedeno da se tom tužilaštvu, na osnovu člana 281. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku dostavlja na nadležnost krivična prijava podnosioca ustavne žalbe, te da je za prijavljena krivična dela stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Prijepolju, a pred kojim postupka Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju – Odeljenje u Priboju 14. juna 2023. godine uputilo zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja Ktr. 147/23 Policijskoj stanici u Priboju u kom je navedeno da „radi donošenja konačne i zakonite odluke u ovoj krivičnopravnoj stvari, neophodno je da izvršite provere i obavestite ovo tužilaštvo da li je dana 26. marta 2022. godine bilo pucnjave iz vatrenog oružja na teritoriji opštine Priboj“;

- da je Policijska stanica u Priboju 14. juna 2023. godine aktom 03.33.11.1. br. EI - 41/22 obavestila Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju – Odeljenje u Priboju da su policijski službenici izvršili tražene provere u elektronskim evidencijama JIS MUP RS, aplikacija „Dnevnik događaja“, kom prilikom je utvrđeno da dana 26. marta 2022. godine nije bilo prijavljenih događaja pucnjave iz vatrenog oružja na teritoriji opštine Priboj;

- da je osporenim rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine odbačena krivična prijava podneta protiv NN lica zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika, jer postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje ; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „dana 14. juna 2023. godine od strane Policijske stanice Priboj, ovom tužilaštvu dostavljen izveštaj EI br. 41/23 iz kojeg proizlazi da su policijski službenici PS Priboj izvršili tražene provere u elektronskim evidencijama JIS MUP Republike Srbije „Dnevnik događaja“, kojom prilikom je utvrđeno da dana 26. marta 2022. godine nije bilo prijavljenih događaja pucnjave iz vatrenog oružja na teritoriji opštine Priboj. Mesto M. je naseljeno mesto u opštini Rudo, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, administrativno pripada Bosni i Hercegovini, do kojeg mesta se može doći iz Republike Srbije ako se pređe čak 12 međudržavnih rampi. M . su najveće naselje u opštini Rudo, nalazi se na njenom krajnjem jugoistoku, iznad se uzdiže planina Bić, koja je ujedno i prirodna granica između Republike Srpske i Republike Srbije i mesto M . se graniči sa selima Mioče i Uvac, u Republici Srpskoj i selina Crnuzi, Kasidoli i Sastav ci u Republici Srbiji, te stoga navodi punomoćnika da podnosilac krivične prijave sumnja da je metak ispaljen od strane NN lica tokom nekoliko proslava koje su tog dana održane u Priboju, te da je oštećeni sedeo u dvorištu i bio okrenut leđima prema Priboju, Republika Srbija, predstavljaju samo insinuacije i nagađanja punomoćnika i iste nemaju utemeljenje u činjenicama i dokazima. Sa napred iznetog ovaj tužilac, kao postupajući tužilac je odbacio krivičnu prijavu kao i dopunu krivične prijave podnetu protiv NN lica, zbog postojanja osnova sumnje da je NN lice izvršilo krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika na štetu P . N . iz Priboja, s obzirom da ovo tužilaštvo nije stvarno ni mesno nadležno za postupanje u konkretnom slučaju, jer se ceo događaj odigrao na teritoriji Bosne i Hercegovine – druge države, da je Okružno ja vno tužilaštvo Istočno Sarajevo formiralo predmet Kta. 4521/22 u vezi povređivanja P . N . iz Priboja, s obzirom na to i preduzelo sve neophodne m ere i radnje radi identifikacije, pronalaženja i procesuiranja izvršioca eventualnih krivičnih dela učinjenih na štetu oštećenog, a u skladu sa zakonom države gde se povređivanje dogodilo“;

- da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe – advokat S. S . 25. jula 2023. godine podnela prigovor nadležnom tužilaštvu, a protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine; u prigovoru je, između ostalog, navedeno da „ iz dokaza priloženih uz krivičnu prijavu i dopunu krivične prijave proizlazi da je učinilac radio na teritoriji opštine Priboj odakle je hitac došao, koje činjenice prvostepeni organ uopšte nije uzeo u obzir, zbog čega je pobijano obaveštenje suprotno članu 17. stav 1. Krivičnog zakonika i članu 23. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i ne može se ispitati. Prvostepeni organ u svom obaveštenju nije naveo koje su to druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje, zbog čega se obaveštenje ne može ispitati. Na strani 1. obaveštenja, postupajuće tužilaštvo navodi da je 14. juna 2023. godine dostavljen izveštaj Policijske stanice Priboj EI. br. 41/23 iz kojeg proizlazi da dana 26. marta 2022. godine nije bilo prijavljenih događaja pucnjave iz vatrenog oružja na teritoriji opštine Priboj. Ističe se da ovaj izveštaj Policijske stanice Priboj nije dostavljen oštećenom uz pobijano obaveštenje, ali i to da ne znači da nije bilo pucnjave iz vatrenog oružja na teritoriji opštine Priboj samo ako ista nije prijavljena nadležnom MUP-u. Naprotiv, postupajuće tužilaštvo je propustilo da izvede priložene i predložene dokaze, koji dokazi jasno pokazuju (iskazi svedoka i dr.) da je hitac iz vatrenog oružja dana 26. marta 2022. godine došao sa teritorije opštine Priboj. Zbog toga su razlozi obaveštenja protivrečni izreci, a izreka obaveštenja je nerazumljiva i suprotna dokazima koji su u spisima predmeta,…, Na strani 2. obaveštenja se navodi da je Okružno javno tužilaštvo Istočno Sarajevo formiralo predmet KTA. 4521/22 u vezi sa povređivanjem oštećenog N. P . iz Priboja i preduzelo sve neophodne mere i radnje radi identifikacije, pronalaženja i procesuiranja izvršioca eventualnih krivičnih dela učinjenih na štetu oštećenog. Da je prvostepeni organ izvršio uvid u spise pomenutog predmeta ili da je putem instituta međunarodne pravne pomoći učestvovao u istrazi povodom ovog događaja, znao bi da je Okružno javno tužilaštvo u Istočnom Sarajevu, područna kancelarija Višegrad, utvrdilo da je pucanj došao sa teritorije opštine Priboj i da je za postupanje nadležno Osnovno javno tužilaštvo u P rijepolju – Odeljenje u Priboju…“;

- da je osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Užicu Ktpo. 65/23 od 5. septembra 2023. godine odbijen kao neosnovan prigovor punomoćnika oštećenog N. P . – advokata S . S . iz Beograda podnet protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine ; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je pravilno postupajući tužilac, a nakon izvršenog uvida u krivičnu prijavu odnosno njenu dopunu podneo zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja Policijskoj stanici u Priboju, kao i izvršio uvid u predmet istog tužilaštva Ktr. 140/22, te našao da u konkretnom slučaju tužilaštvo u Prijepolju, odnosno odeljenje u Priboju nije ni stvarno ni mesno nadležno za postupanje u konkretnom slučaju, s obzirom da se ceo događaj desio na teritoriji druge države odnosno Bosne i Hercegovine. Iz izveštaja PS Priboj od 14. juna 2023. godine utvrđuje se da u kritičnom periodu odnosno 26. marta 2022. godine nije bilo prijavljenih događaja pucanja iz vatrenog oružja na teritoriji opštine Priboj odnosno da nema dokaza iz kojih proizlazi osnovi sumnje da je bilo koje lice na teritoriji Republike Srbije preduzelo bilo koju radnju krivičnih dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika, a na štetu oštećenog P . N . iz Priboja“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je ljudski život neprikosnoven (član 24. stav 1.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv (član 25. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da je stan nepovrediv (član 40. stav 1.); da je tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva (član 41. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) je, između ostalog, propisano je : da je oštećeni lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (član 2. stav 1. tačka 11)); da je mesno nadležan, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano (član 23. stav 1.); da oštećeni ima pravo da bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja (član 50. stav 1. tačka 5)); da oštećeni ima pravo da podnese prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja (član 50. stav 1. tačka 6)); da ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu (član 51. stav 1.); da oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana. Ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja (član 51. stav 2.); da će neposredno viši javni tužilac u roku od 15 danas od dana prijema prigovora iz stava 2. ovog člana odbiti ili usvojiti prigovor rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena žalba ni prigovor. Rešenjem kojim usvaja prigovor javni tužilac će izdati obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da preduzme odnosno nastavi krivično gonjenje (član 51. stav 3.).

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), između ostalog, je propisano: da je krivično delo izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimično nastupila posledica dela (član 17. stav 1.); da ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina (član 121. stav 1.); da ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina (član 121. stav 2.); da ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (član 278. stav 1.), da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno upotrebom vatrenog oružja, učinilac će se kazniti zatvorom do dve do deset godina (član 278. stav 4.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjima Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine i Višeg javnog tužilaštva u Užicu Ktpo. 65/23 od 5. septembra 2023. godine povređeno pravo iz člana 25. stav 1. Ustava. Pri tome, podnosilac navodi da je u konkretnom slučaju izostala adekvatna i efikasna istraga kritičnog događaja, da nije preduzeta nijedna radnja radi pronalaženja učinioca krivičnih dela koja su krivičnom prijavom stavljena na teret NN licu, te da su osporena rešenja nezakonita i nepravilna, suprotna članu 17. stav 1. KZ i članu 23. stav 1. ZKP, jer nije bilo osnova da se postupajuća tužilaštva oglase stvarno i mesno nenadležnim.

Podnosilac u suštini smatra da tužilaštvo nije sprovelo delotvornu istragu u vezi njegove povrede do koje je došlo jer ga je zalutali metak pogodio u vrat 26. marta 2022. godine , sa akcentom na to da nije bilo osnova da se nadležna, postupajuća tužilaštva o glase stvarno i mesno nenadležnim, jer iz dostavljene dokumentacije uz krivičnu prijavu, proizlazi da je radnja izvršenja krivičnog dela preduzeta na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji opštine Priboj .

Ustavni sud ističe da se odredbom člana 25. Ustava jemči nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, te da je ista garancija, kao što je pomenuto, sadržana i u članu 3. Evropske konvencije. Iako to nije izričito navedeno u Ustavu, niti u Evropskoj konvenciji, Ustavni sud ukazuje da navedene odredbe u sebi sadrže garanciju poštovanja i zaštite materijalnog i procesnog aspekta ovog prava.

Procesni aspekt prava iz člana 25. Ustava podrazumeva obavezu nadležnih državnih organa da, u slučaju postojanja jasnih indicija da je jedno lice oštećeno krivičnim delom, sprovede delotvornu istragu podobnu da dovede do otkrivanja i kažnjavanja počinilaca.

Ustavni sud dalje ukazuje na to da je pozitivna obaveza države da sprovede istragu obaveza sredstva, a ne obaveza cilja, te da su nadležni državni organi obavezni da preduzmu sve razumne korake koje su imali na raspolaganju da obezbede dokaze u vezi sa kritičnim događajem (videti presudu Evropskog suda u predmetu Milanović protiv Srbije, predstavka br. 44614/07, presuda od 14. decembra 2010. godine, stav 86.). Takođe, nadležni državni organi moraju istragu sprovesti temeljno, odnosno moraju uvek ozbiljno da pokušaju da otkriju šta se desilo i ne bi trebalo da se oslanjaju na ishitrene ili neosnovane zaključke da bi istragu okončali, niti bi takve zaključke trebalo da koriste kao osnov za svoje odluke (videti presudu Evropskog suda u predmetu Mađer protiv Hrvatske, broj predstavke 56185/07, presuda od 21. juna 2011. godine, stav 112.).

Imajući u vidu navedenu praksu Evropskog suda, Ustavni sud je dalje ispitao da li je osporenim rešenjima podnosiocu povređeno Ustavom zajemčeno pravo iz člana 25. stav 1. Ustava, odnosno da li je u konkretnom slučaju sprovedena delotvorna istrag a u pogledu predmetnog ranjavanja podnosioca .

S tim u vezi, Ustavni sud ističe da je protiv NN lica vođen predistražni postupak koji, iako ne predstavlja formalnu istragu suštinski ima istražni karakter, jer za razjašnjenje okolnosti krivičnog dela i prikupljanje dokaza potrebnih za eventualno optuženje, nije uvek neophodno i formalno vođenje istrage (videti Odluku Ustavnog suda Už-9956/2016 od 29. decembra 2020. godine). Nai me, u predistražnom postupku je preduzeta samo radnja pribavljanja izveštaja od Policijske stanice Priboj, a koja stanica je aktom 03.33.11.1. br. EI - 41/22 obavestila Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju – Odeljenje u Priboju da su policijski službenici izvršili tražene provere u elektronskim evidencijama JIS MUP RS, aplikacija „Dnevnik događaja“, kom prilikom je utvrđeno da dana 26. marta 2022. godine nije bilo prijavljenih događaja pucnjave iz vatrenog oružja na teritoriji opštine Priboj. Na osnovu tog akta Policijske stanice Priboj, postupajuća tužilaštva su utvrdila da nisu ni stvarno ni mesno nadležna, budući da se ceo događaj desio na terito riji druge države, odnosno da su se i radnja izvršenja i posledica dela dogodile na teritoriji Bosne i Hercegovine. Dakle, kako je u konkretnom slučaju u pogledu ranjavanja podnosioca suštinski sproveden postupak koji ima istražni karakter, Ustavni sud konstatuje da je potrebno razmotriti da li je taj postupak/istraga sprovedena na adekvatan način, odnosno da li su nadležni državni organi preduzeli sve razumne korake koje su imali na raspolaganju da obezbede dokaze u vezi sa kritičnim događajem, a posebno da otkriju mesto preduzimanja radnje izvršenja i eventualnog okrivljenog.

Ustavni sud naročito napominje da je uz krivičnu prijavu podnosioca dostavljena obimna dokumentacija sa iskazima svedoka događaja koji su izričito navodili da je oštećeni N. P . kritičnom prilikom bio okrenut leđima Priboju, a što ukazuje da je zalutali metak mogao da dopre do podnosioca samo iz tog pravca. Takođe, ti navodi svedoka su potkrepljeni fotodokumentacijom i dobrovoljno predatim predmetom – radničkom bluzom, a koju je nosio oštećeni kritičnom prilikom. Takođe, svedok događaja maloletna Z.G. je navela da je 26. marta 2022. godine oko 14,00 časova, kada je N . P . povređen, čula par pucnjeva koji su dolazili iz pravca Priboja. Ustavni sud konstatuje da su svedoci R.J, D.Ć, R.Ć, B.R, N.N, M.J, U.P, K.P. i Lj.P. državljani Republike Srbije i/ili imaju prebivalište u Republici Srbiji, a što ukazuje da su lako dostupni nadležnim državnim organima Republike Srbije. Ustavni sud je ocenio da su sve ove činjenice zanemarene od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju i Višeg javnog tužilaštva u Užicu, te da su tužilaštva olako i proizvoljno utvrdila da nisu stvarno i mesno nadležna, jer se ceo događaj odigrao na teritoriji druge države – Bosne i Hercegovine. Mesto izvršenja krivičnog dela je, prema članu 17. KZ, kako mesto gde je izvršilac krivičnog dela radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimično nastupila posledica dela. Dakle, u konkretnom slučaju je bilo potrebno ispitati da li je radnja preduzeta na teritoriji Republike Srbije – u Priboju, a na šta su svedoci i položaj tela oštećenog i priroda njegove povrede ukazivali. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je izostala delotvorna istraga, jer su se postupajuća tužilaštva oslonila na izveštaj – akt Policijske stanice u Priboju 03.33.11.1. br. EI - 41/22 od 14. juna 2023. godine, zanemarujući druge činjenice, a koje su im nesporno bile poznate , jer je relevantna činjenična građa dostavljena uz krivičnu prijavu podnosioca.

Ustavni sud nalazi da je zaključivanje prvostepenog i drugostepenog tužilaštva u osporenim rešenjima protivno članu 17. stav 1. KZ, odnosno pravilu koje određuje šta se smatra pod mestom izvršenja krivičnog dela. Prema tom članu, krivično delo je izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimično nastupila posledica. Činjenica je da je posledica nastupila na teritoriji Bosne i Hercegovine u mestu M. Međutim, postupajuća tužilaštva su u konkretnom slučaju trebala detaljnije da ispitaju činjeničnu građu dostavljenu uz krivičnu prijavu, a koja ostavlja sumnju da je radnja pre duzeta na teritoriji Republike Srbije, a što bi dovelo i do nadležnosti Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju. Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju izostala adekvatna istraga, jer su zanemareni dokazi dostavljeni uz krivičnu prijavu , a koji su mogli eventualno da dovedu do rasvetljavanja kritičnog događaja i otkrivanja učinioca krivičnih dela, koja su učinjena na štetu podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je imajući u vidu spise predmeta Ktr. 147/23 Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju zaključio da u konkretnom slučaju postupajuća tužilaštva nisu trebala da isključe mogućnost da je pucano iz pravca Priboja, odnosno sa teritorije Republike Srbije.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud ponavlja da je obaveza nadležnih državnih organa u konkretnom slučaju bila da, pr ilikom istrage predmetnog događaja u smislu člana 25. stav 1. Ustava , preduzmu sve razumne korake kako bi eventualno utvrdili tačno mesto izvršenja krivičnog dela i eventualno otkrili učinioca krivičnih dela izazivanje opšte opasnosti i teške telesne povrede iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika , izvršenih na štetu podnosioca . Obaveza državnih organa da se sprovede delotvorna istraga je obaveza sredstva, a ne obaveza cilja i podrazumeva preduzimanje svih razumnih radnji usmerenih na otkrivanja okolnosti konkretnog slučaja, a koje obuhvataju tačno mesto izvršenja dela i potencijalnog učinioca krivičnog dela. Kako, prema oceni Ustavnog suda, nadležni organi nisu adekvatno istražili mogućnost da je ispaljenje metka eventualno preduzeto sa teritorije Priboja, niti su iskazima svedoka, fotodokumentaciji i medicinskoj dokumentaciji, pridali neophodan značaj prilikom odbacivanja krivične prijave, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 147/23 od 16. juna 2023. godine i rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Užicu Ktpo. 65/23 od 5. septembra 2023. godine povređeno pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. stav 1. Ustava i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava, pre svega, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg javnog tužilaštva u Užicu Ktpo. 65/23 od 5. septembra 2023. godine i određivanjem da Više javno tužilaštvo u Užicu donese novu odluku o prigovoru punomoćnika oštećenog N. P . – advokata S . S . podnetom protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju – Odeljenje u Priboju Ktr. 14/23 od 16. juna 2023. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

Takođe, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. stav 1. Ustava, ostvari i utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu (tačka 3. izreke)

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete za ustavno pravo čiju je povredu podnosilac ustavne žalbe pretrpeo, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njihovo utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio, sa jedne strane, značaj postup ka za podnosioca ustavne žalbe, te činjenicu da je podnosilac imao svojstvo oštećenog u postupku, kao i nastupele posledice krivičnih dela koja su učinjena na štetu podnosioca, a sa druge strane, životni standard građana u Republici Srbiji, kao i visinu naknade nematerijalne štete koju je u istovrsnim predmetima dosuđivao Evropski sud za ljudska prava.

Ustavni sud smatra da, u konkretnom slučaju, nijedan novčani iznos ne može da bude kompenzacija za povredu ljudskog prava koje je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe, ali nalazi da dosuđeni iznos nematerijalne štete uz poništaj osporenog drugostepenog rešenja i određivanje da se ponovo odluči o prigovoru punomoćnika oštećenog, predstavlja pravično zadovoljenje podnosiocu zbog utvrđene povrede prava iz člana 25. stav 1. Ustava.

7. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava iz člana 24. stav 1. Ustava isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.

U odnosu na istaknute povrede prava iz člana 32. stav 1. i čl. 40. i 41. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je, u tački 4. izreke, odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete i novčanih renti , jer je ocenio da u ovom delu nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Takođe, u pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Polazeći od iznetog, Sud je odbacio i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, odlučujući kao u tački 4 . izreke.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. stav 1. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na fizički integritet zbog nedelotvorne istrage o ranjavanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti