Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnosioci, kao oštećeni, žalili su se na zastarelost krivičnog gonjenja. Sud je istakao da se rok za žalbu računa od pravnosnažnosti odluke o zastarelosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1228/2008
17.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi postupku po ustavnoj žalbi Živojina Đorđića i Dragana Đorđića, obojice iz Osečine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

 

REŠENjE

Odbacuje se ustavna žalba Živojina Đorđića i Dragana Đorđića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Osečini u predmetu K. 71/03.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živojin Đorđić i Dragan Đorđić, obojica iz Osečine, su preko punomoćnika Mladena M. Nikića, advokata iz Valjeva, podneli Ustavnom sudu 25. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Osečini u predmetu K. 71/03.
U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi da je "nepravično da okrivljeni V.Đ. ne odgovara jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, čime je podnosiocima ustavne žalbe uskraćeno i povređeno osnovno ljudsko pravo na suđenje u razumnom roku". Takođe se navodi da krivične odgovornosti podnosilaca ustavne žalbe, posebno Dragana Đorđića, nije bilo, ali da je ipak drugostepeni sud potvrdio presudu prvostepenog suda kojom su obojica oglašeni krivim, pri čemu se od Ustavnog suda izričito zahteva da utvrdi samo da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbom člana 113. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, u skladu sa odredbom člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 24/08 i 27/08), tražio od Opštinskog suda u Osečini dostavljanje na uvid spisa predmeta K.11/08 i nakon izvršenog uvida utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom postupku:
Opštinsko javno tužilaštvo u Valjevu je 3. septembra 2003. godine podnelo Opštinskom sudu u Osečini optužni predlog Kt. 731/03 protiv okrivljenog V.Đ, zbog postojanja osnovane sumnje da je 26. januara 2003. godine izvršio krivično delo ugrožavanja opasnim oruđem pri tuči ili svađi iz člana 56. Krivičnog zakona Republike Srbije, na štetu Živojina Đorđića. Predmet je zaveden u Opštinskom sudu u Osečini pod brojem K. 71/03.
Opštinsko javno tužilaštvo u Valjevu je zatim 30. oktobra 2003. godine podnelo Opštinskom sudu u Osečini optužni predlog Kt. 575/03 protiv ovde podnosilaca ustavne žalbe, zbog postajanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci 26. januara 2003. godine izvršili krivično delo lake telesne povrede iz člana 54. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi člana 22. Osnovnog krivičnog zakona, na štetu V.Đ. Predmet je zaveden u Opštinskom sudu u Osečini pod brojem K. 92/03.
Rešenjem Opštinskog suda u Osečini K. 92/03 od 3. marta 2004. godine spojeni su postupci u predmetima K. 71/03 i K. 92/03 radi vođenja jedinstvenog postupka protiv okrivljenog V.Đ. i podnosilaca ustavne žalbe i određeno je da će se ubuduće postupak voditi pod brojem K. 71/03.
U odnosu na okrivljenog V.Đ. predmet je pravnosnažno okončan donošenjem presude Opštinskog suda u Osečini K. 22/07 od 16. maja 2007. godine kojom je odbijena optužba protiv njega zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, koja presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Valjevu Kž. 602/07 od 27. decembra 2007. godine.
U odnosu na podnosioce ustavne žalbe, krivični postupak je pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Valjevu Kž. 466/08 od 26. avgusta 2008. godine kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u Osečini K. 11/08 od 9. juna 2008. godine, a kojom su podnosioci ustavne žalbe oglašeni krivim za izvršeno krivično delo i izrečena im je uslovna osuda.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
5. Ocenjujući postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, koje je kao element prava na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da na povredu označenog prava podnosioci ustavne žalbe ne ukazuju u svojstvu okrivljenih u krivičnom postupku koji se protiv njih vodio pred Opštinskim sudom u Osečini, već, nezadovoljni ishodom krivičnog postupka, smatraju da im je označeno pravo povređeno time što je usled trajanja postupka došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog V.Đ. koji se u istom postupku teretio da je izvršio krivično delo na njihovu štetu, dok su oni oglašeni krivim da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo na njegovu štetu. U tom smislu se, u suštini, podnosioci ustavne žalbe pozivaju na to da im je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno kao oštećenima u krivičnom postupku.
Stoga je Ustavni sud cenio da li pravo na suđenje u razumnom roku uopšte može biti povređeno oštećenom u krivičnom postupku, imajući u vidu da pravo na pravično suđenje, čiji je ovo jedan od elemenata, kada je reč o krivičnom postupku pripada pre svega okrivljenom licu, jer jemči da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Polazeći od stava izraženog u odlukama Ustavnog suda Už-372/2008 i Už-261/2008, Ustavni sud nalazi da u određenim slučajevima i oštećeni u krivičnom postupku ima pravo da se poziva na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, ako smatra da je do zastarelosti krivičnog gonjenja došlo usled nerazumno dugog trajanja krivičnog postupka.
Međutim, Ustavni sud ukazuje da se, u slučaju kada se oštećeni u krivičnom postupku poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku do koje je došlo usled zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog, rok za podnošenje ustavne žalbe računa od dana donošenja, odnosno dostavljanja pojedinačnog akta kojim je pravnosnažno utvrđeno nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja. U konkretnom slučaju, prema okrivljenom V.Đ. optužba je pravnosnažno odbijena zbog zastarelosti krivičnog gonjenja - presudom Okružnog suda u Valjevu Kž. 602/07 od 27. decembra 2007. godine, koju su podnosioci ustavne žalbe primili 17. marta 2008. godine. Kako je ustavna žalba izjavljena 25. oktobra 2008. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Ustavni sud ističe da je bez uticaja na blagovremenost ustavne žalbe donošenje presude Okružnog suda u Valjevu Kž. 466/08 od 26. avgusta 2008. godine, jer je ovom presudom krivični postupak pravnosnažno okončan u odnosu na podnosioce ustavne žalbe.
6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 4393/2012: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
• Už 3110/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 840/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 680/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 127/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog razumnog trajanja postupka
• Už 5023/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
• Už 105/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku