Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu bivših zaposlenih i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji je trajao preko deset godina. Dosuđena je naknada materijalne i nematerijalne štete na teret države.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12292/2024
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. A. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. A. i utvrđuje da su mu povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 909/17 (raniji broj I. 148/14), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. A. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 909/17 (raniji broj I. 148/14). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo S. A. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1557/04 od 3. novembra 2004. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. A. iz Vranja je 2. septembra 2024. godine, preko punomoćnika S. I, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32, 36, 58. i 60. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 909/17 (raniji broj I. 148/14).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da se predmetni izvršni postupak vodi radi naplate potraživanja podnosioca ustavne žalbe iz radnog odnosa, a koja su pravnosnažno utvrđena 2004. godine.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih načela i prava. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja i nematerijalne štete u iznosu od 2000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Opštinskog suda u Vranju P1. 2754/03 od 25. maja 2004. godine obavezan je tuženi H. „J.“ ad Vranje da tužiocu S. A, ovde podnosiocu ustavne žalbe isplati na ime zaostale zarade iznos od 62.172,00 dinara, kao i kamatu od 6.772,00 dinara, na ime regresa za godišnji odmor iznos od 26.011,00 dinara, kao i kamatu u iznosu od 7.741,00 dinara, ili ukupno po svim osnovama iznos od 102.696,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 1. januara 2004. godine, pa do konačne isplate. Takođe, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.652,00 dinara.

Radi naplate utvrđenog potraživanja odobreno je izvršenje rešenjem Opštinskog suda u Vranju I. 1557/04 od 3. novembra 2004. godine, plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika.

Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 148/14 od 21. januara 2014. godine usvojen je predlog za promenu sredstava izvršenja podnosioca ustavne žalbe od 14. januara 2014. godine, podnet na osnovu navedene pravnosnažne i izvršne presude kojom je izvršni dužnik H. „J.“ ad Vranje obavezan da podnosiocu ustavne žalbe isplati određene novčane iznose na ime zaostale zarade.

Izvršni dužnik H. „J.“ ad Vranje je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je: da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom (član 1.); da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (član 16. stav 1.).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 75. navedenog zakona bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem.

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 i 113/17), koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14). Odredbama člana 547. ovog Zakona propisano je da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja, dužni da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj (stav 1.); da se izvršni postupak obustavlja ako se ne izjasne u roku (stav 2.).

5. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 909/17 (raniji broj I. 148/14), Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

Ustavni sud posebno ukazuje na stavove i ocene koje je izneo u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine i Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine, u delu u kome je odlučivano o povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenim postupcima.

Ustavni sud ističe da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da predmetni izvršni postupak traje više od 20 godina, a da u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosioca ustavne žalbe iz radnog odnosa, prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, nisu naplaćena.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 909/17 (raniji broj I. 148/14), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući tvrdnju podnosioca da mu je u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust organa izvršnog postupka da obezbedi namirenje njegovog potraživanja koje potiče iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 909/17 (raniji broj I. 148/14), povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su mu eventualno već isplaćeni po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 909/17 (raniji broj I. 148/14). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1557/04 od 3. novembra 2004. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi H. „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

9. Na kraju, Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnosioca kojima se ukazuje da su mu povređena načelo zabrane diskriminacije iz člana 21, pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1, pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. i pravo na rad iz člana 60. Ustava Republike Srbije, imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu podnosioca, kao i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu je našao da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, rešavajući kao tački 4. izreke.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti