Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko pet godina. Utvrđeni su periodi neaktivnosti suda i procesni propusti. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete, dok je ostali deo žalbe odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojana Milunovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stojana Milunovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 549/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojan Milunović iz Beograda je 27. oktobra 2008. godine izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 240/06. Podnosilac takođe smatra da su mu postupanjem tog suda povređena Ustavom zagarantovana prava iz člana 1, člana 18. stav 1, člana 19, člana 20. stav 3, člana 21. stav 3, člana 22. stav 1, člana 23. stav 1, člana 51. stav 2, člana 66. stav 1, člana 68. stav 1, člana 84. i člana 97. tač. 2, 7. i 8. Ustava.

U ustavnoj žalbi je izložen tok parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ivanjici i opisano je činjenično stanje koje mu je prethodilo – odnos između podnosioca ustavne žalbe i tuženog Upravnog odbora Fonda solidarne stambene izgradnje iz Ivanjice. Dalje je navedeno da je parnični postupak dugo trajao (dve i po godine), zbog čega podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, te da je postupanje Upravnog odbora Fonda solidarne stambene izgradnje iz Ivanjice i Opštinskog suda u Ivanjici dovelo njega i njegovu porodicu do „zdravstvenog, moralnog, materijalnog i životnog sloma.“

U podnesku od 12. juna 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe je, pored isticanja činjeničnih navoda iz obrazloženja presude Okružnog suda Gž. 851/09 od 13. maja 2009. godine, naveo da ista sadrži neistine prepisane iz prvostepene presude u kojoj nijedan navod nije istinit, i kao takva „predstavlja krivična dela iz čl. 360. i 361. Krivičnog zakona učinjena od strane donosioca.“

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ostalim odredbama Ustava na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi je utvrđeno: da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati (član 20. stav 3.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51. stav 2.); da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom (član 66. stav 1.); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (član 68. stav 1.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja, kao i da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena (član 84. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje - ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata, amnestije i pomilovanja za krivična dela, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa (član 97. stav 1. tač. 2, 7. i 8.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Ivanjici (u daljem tekstu: Opštinski sud) P. 549/08 (raniji broj predmeta P. 240/06) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. maja 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu protiv tuženog Fonda za solidarnu stambenu izgradnju Opštine Ivanjica iz Ivanjice, radi izvršenja ugovora i naknade štete u ukupnom iznosu od 4.600.000 dinara. Tuženi je 9. juna 2006. godine, preko zakonskog zastupnika - Opštinskog javnog pravobranilaštva u Ivanjici, odgovorio na tužbu, osporavajući i osnov i visinu tužbenog zahteva. Pripremno ročište je održano 12. septembra 2006. godine. Nakon toga, pred Opštinskim sudom je do aprila 2007. godine održano šest ročišta za glavnu raspravu (20. oktobra, 7. novembra i 8. decembra 2006. godine, 6. februara, 6. marta i 27. marta 2007. godine), na kojima je saslušan tužilac kao parnična stranka i nekoliko svedoka. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 27. marta 2007. godine Opštinski sud je odredio izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost utvrđivanja površine stanova koji su bili predmet ugovora i cene u trenutku zaključenja ugovora. Navedeno rešenje poslato je veštaku 20. aprila 2007. godine. Nakon toga, ročišta za glavnu raspravu zakazana za 10. maj, 5. jul, 12. septembar, 12. oktobar i 20. novembar 2007. godine nisu održana, jer veštak nije izvršio veštačenje. Sledeće ročište za glavnu raspravu održano je 18. januara 2008. godine i Opštinski sud je na tom ročištu konstatovao da se veštak obratio sudu navodeći da mu stanari ne dozvoljavaju da uđe u spratni deo zgrade u kome je trebalo izvršiti veštačenje. Na istom ročištu, Opštinski sud je izdao nalog kojim je obavezao stanare da dozvole veštaku ulazak u deo predmetne nepokretnosti, zajedno sa sudskim izvršiteljem. Veštak je 8. februara 2008. godine svoj nalaz i mišljenje dostavio Opštinskom sudu, da bi do donošenja prve prvostepene presude P. 240/06 od 16. jula 2008. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev u celini, bila održana još četiri ročišta za glavnu raspravu i to: 20. februara, 19. marta, 20. juna i 16. jula 2008. godine. Pismeni otpravak navedene presude je 6. oktobra 2008. godine otpravljen iz suda.

Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud u Užicu (u daljem tekstu: Okružni sud) je rešenjem Gž. 2191/08 od 1. decembra 2008. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P. 240/06 od 16. jula 2008. godine i predmet vratio na ponovni postupak. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je u parnici postupao sudija pojedinac, a trebalo je da sud sudi u veću, saglasno članu 37. Zakona o parničnom postupku. Spisi predmeta su 9. decembra 2008. godine vraćeni Opštinskom sudu.

U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom održano je jedno ročište za glavnu raspravu - 6. februara 2009. godine i na istom ročištu je doneta presuda P. 549/08, kojom je ponovo odbijen tužbeni zahtev tužioca u celini. Pismeni otpravak presude uručen je punomoćniku tužioca 19. februara 2009. godine.

Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud je 13. maja 2009. godine doneo presudu Gž. 851/09, kojom je, ovoga puta, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Pismeni otpravak drugostepene presude uručen je punomoćniku tužioca 28. maja 2009. godine.

Punomoćnik tužioca je 26. juna 2009. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda Gž. 851/09 od 13. maja 2009. godine.

Nakon izjavljivanja revizije, spisi predmeta su dostavljeni Višem sudu u Užicu, s obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu oštećenog kao tužioca, podneo istražnom sudiji Višeg sudu u Užicu zahtev za sprovođenje istrage protiv B. G, predsednika ranijeg Opštinskog suda, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 360. Krivičnog zakonika.

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP), koje su važile u vreme trajanje predmetne parnice, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10); da sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3.000.000 dinara, da se u toku postupka stranke mogu sporazumeti da imovinsko-pravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u slučajevima predviđenim posebnim zakonom (član 37. st. 1. i 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude, da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara (član 394. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka, u konkretnom slučaju, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen oko pet meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od 11. maja 2006. godine kada je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Opštinskom sudu, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao dve godine i pet meseci, da je pravnosnažno okončan nakon tri godine, ali da o reviziji koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio 26. juna 2009. godine protiv presude Okružnog suda Gž. 851/09 od 13. maja 2009. godine, još uvek nije odlučeno.

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da u ovom parničnom predmetu nije bilo složenijih pravnih i činjeničnih pitanja.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac svojim ponašanjem tokom predmetne parnice nije doprineo njenom odugovlačenju.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je postupanje Opštinskog suda koji, iako je zakazivao ročišta u primerenim rokovima, najčešće svakog meseca, na kojima su izvođeni dokazi saslušanjem svedoka, veštaka i tužioca kao parnične stranke, ipak u određenim situacijama nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se ovaj postupak efikasno okonča i da se podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, u periodu od 27. marta 2007. godine kada je održano ročište za glavnu raspravu na kome je određeno izvođenje dokaza veštačenjem, pa do 8. februara 2008. godine kada je veštak dostavio Opštinskom sudu nalaz i mišljenje u pismenom obliku, bilo je zakazano pet ročišta za glavnu raspravu, ali ni jedno nije održano. Dakle, u navedenom periodu, Opštinski sud punih deset meseci, de facto, nije postupao, jer je čekao da veštak izvrši veštačenje. Ustavni sud napominje da je Opštinski sud mogao i ranije izdati nalog kojim bi obavezao stanare da dozvole veštaku ulazak u deo predmetne nepokretnosti zajedno sa sudskim izvršiteljom, što je učinio tek 18. januara 2008. godine, odnosno da je mogao iskoristiti svoje ovlašćenje iz člana 258. stav 1. ZPP u cilju sprovođenja postupka bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2. ZPP), zbog toga što na postupajućem sudu leži posebna odgovornost da osigura da svi učesnici postupka učine sve što mogu kako bi se izbeglo bilo kakvo odugovlačenje.

Pored toga, Opštinski sud je prekoračio rok iz člana 341. stav 1. ZPP za izradu presude P. 240/06 koja je doneta 16. jula 2008. godine, jer je pismeni otpravak presude tek 6. oktobra 2008. godine otpravljen iz suda – skoro tri meseca nakon njenog donošenja.

Ustavni sud napominje i da je prva prvostepena presuda P. 240/06 od 16. jula 2008. godine, ukinuta rešenjem Okružnog suda Gž. 2191/08 od 1. decembra 2008. godine, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, i to samo zbog toga što je u predmetu sudio sudija pojedinac, a trebalo je da sudi veće, saglasno članu 37. Zakona o parničnom postupku. Na opisani način, očiglednim propustom Opštinskog suda, parnični postupak je bespotrebno prolongiran za sedam meseci.

Ipak, najduži period neaktivnosti usledio je nakon 26. juna 2009. godine kada je podnosilac ustavne žalbe izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda Gž. 851/09 od 13. maja 2009. godine. Naime, spisi predmeta su 26. februara 2010. godine dostavljeni Višem sudu u Užicu, jer je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu oštećenog kao tužioca, podneo istražnom sudiji Višeg sudu u Užicu zahtev za sprovođenje istrage protiv B. G, predsednika ranijeg Opštinskog suda – postupajućeg sudije u predmetu Opštinskog suda P. 549/08, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 360. Krivičnog zakonika. Spisi predmeta su se do 6. maja 2011. godine kada su dostavljeni Ustavnom sudu, nalazili u Višem sudu u Užicu i Opštinski sud nije bio u mogućnosti da postupa po izjavljenoj reviziji podnosioca ustavne žalbe. U ovom slučaju deo odgovornosti je i na podnosiocu ustavne žalbe koji je podnošenjem navedenog zahteva za sprovođenje istrage protiv B. G, na posredan način uticao na prolongiranje parničnog postupka. Ipak, sudovi su ti na kojima leži odgovornost da procesne situacije rešavaju na način koji bi strankama garantovao suđenje u razumnom roku.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naloženo nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 549/08 Opštinskog suda u Ivanjici, okončao u najkraćem roku.

7. Odlučujući o delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu načela i prava utvrđenih odredbama člana 1, člana 18. stav 1, člana 19, člana 20. stav 3, člana 21. stav 3, člana 22. stav 1, člana 23. stav 1, člana 51. stav 2, člana 66. stav 1, člana 68. stav 1, člana 84 st. 1. do 3. i člana 97. stav 1. tač. 2, 7. i 8. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac smatra da su navedene povrede izvršene presudom Opštinskog suda P. 549/08 od 6. februara 2009. godine.

Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Kako je podnosilac ustavne žalbe 26. juna 2009. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda Gž. 851/09 od 13. maja 2009. godine o kojoj još uvek nije odlučeno, a imajući u vidu da vrednost predmeta spora prelazi 500.000 dinara (član 394. stav 2. ZPP), Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije iscrpeo sva pravna sredstva pre izjavljivanja ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao preuranjenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, nalazeći da ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku, kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti