Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Višeg suda, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Preterani formalizam suda, koji je odbacio predlog za izvršenje zbog nedostatka reči „vansudska“ u upisu hipoteke, ocenjen je kao arbitreran.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J . iz Bariča kod Obrenovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 202 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. J . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 2428/19 od 4. oktobra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 2428/19 od 4. oktobra 2019. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 470/19 od 18. juna 201 9. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J . iz Bariča kod Obrenovca je, 21. novembra 2019. godine, preko punomoćnika D. S, advokata iz Mladenovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, koju je dopunila podneskom od 29. jula 2020. godine, protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 2428/19 od 4. oktobra 2019. godine, zbog povrede načela dopuštenosti ograničenja ljudskih i manjinskih prava i prava na jednaku zaš titu prava i na pravno sredstvo, iz čl . 20. i 36. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavn oj žalb i, pored ostalog, navodi: da se iz sadržine založne izjave, kao i ugovora o zajmu, koje isprave su priložene uz predlog za izvršenje, na nesumnjiv način može utvrditi da je u pitanju izvršna isprava zaključena u skladu sa članom 15. Zakona o hipoteci; da se Viši sud u Beogradu, prilikom odlučivanja o žalbi izvršnog dužnika, uopšte nije udubljivao u sadržinu navedenih isprava, već je samo konstatovao da predmetna hipoteka nije uknjižena u katastru unošenjem reči „izvršna vansudska hipoteka“, kako je to propisano odredbom člana 15. stav 2. Zakona o hipoteci; da je iz navedenog razloga, Viši sud u Beogradu pogrešno primenio odredbe člana 41. stav 1. tačka 4) i stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada je ukinuo rešenje o izvršenju i odbacio predlog za izvršenje podnet na osnovu založne izjave.

U dopuni ustavne žalbe podnositeljka ističe da se greška u primeni prava prilikom donošenja osporenog akta dodatno potvrđuje činjenicom da je nadležna služba za katastar nepokretnosti, u međuvremenu, izvršila ispravku uknjižbe predmetne hipoteke, utoliko što je u rešenje o uknjižbi dodata reč „ vansudska“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu, kao i da svoju odluku objavi .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta javnog izvršitelja za područje Višeg suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu R. V . Ii. 131/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari :

Podnositeljka ustavne žalbe je 14. juna 201 9. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela Osnovnom sudu u Mladenovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika V. J . iz Mladenovca , na osnovu založne izjave overene 15. januara 2009. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov. 300/09, radi prinudne naplate novčanog potraživanja iz ugovora o zajmu sa izvršnim ugovorom o hipoteci zaključenog između stranaka, koji je overen istog dana i pred istim sudom pod brojem Ov. 299/09, upisom zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti, procenom vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnog poverioca iz prodajne cene, što će sprovesti javni izvršitelj za područje Višeg suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu R. V . (u daljem tekstu: Javni izvršitelj). Nepokretnost koja predstavlja sredstvo izvršenja, a takođe je predmet i hipoteke, jeste porodična stambena zgrada u isključivom vlasništvu izvršnog dužnika, koja se nalazi u KO R.

Uz predlog za izvršenje priložene su navedene isprave (založna izjava i ugovor o zajmu sa izvršnim ugovorom o hipoteci ), kao i prepis lista nepokretnosti broj … KO R. od 14. juna 2019. godine, koji je izdao Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti u Mladenovcu.

Založna izjava glasi na uknjižbu hipoteke u korist izvršnog poverioca (pozajmica u iznosu od 14.400 evra) i V. J . iz Beograda (pozajmica u iznosu od 3.600 evra). U tekstu izjave je, pored ostalog, navedeno da zajmoprimac, ovde izvršni dužnik, neopozivo ovlašćuje zajmodavca da ako dug ne bude plaćen o dospelosti svoje potraživanje može da naplati iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim odredbama Zakona o hipoteci, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će založena nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji.

U ugovoru o zajmu sa izvršnim ugovorom o hipoteci , pored redovnih klauzula kojima su ugovorena prava i obaveze ugovornih strana, sadržana je i izjava zajmoprimca kojom se „neopozivo odobrava da se u zemljišnim knjigama ili katastarskim knjigama, radi obezbeđenja naplate ovog zajma, upiše u korist zajmodavca založno pravo odmah i bez prisustva zajmoprimca, kao i bez njegove dalje saglasnosti (clausula intabulandi), na nepokretnostima koje su isključivo vlasništvo zajmodavca: prepis lista nepokretnosti broj … KO R.“. Takođe, ponovljena je klauzula kao u založnoj izjavi da zajmoprimac, ovde izvršni dužnik, neopozivo ovlašćuje zajmodavca da ako dug ne bude plaćen o dospelosti svoje potraživanje može da naplati iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim odredbama Zakona o hipoteci, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će založena nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji.

U G-listu lista nepokretnosti … KO R. sadržana je uknjižba od 20. januara 2009. godine, kojom je, na osnovu predmetnih isprava (založne izjave i ugovora o zajmu sa izvršnim ugovorom o hipoteci ), upisana „hipoteka“ na porodičnoj stambenoj zgradi broj 1, u skladu sa Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05).

Rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 470/19 od 18. juna 201 9. godine određeno je izvršenje kao u predlogu.

Spisi predmeta su 1. jula 201 9. godine ustupljeni Javnom izvršitelju, radi uručenja rešenja o izvršenju strankama u postupku.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, čiji se primerak ne nalazi u predmetu, Viši sud u Beogradu je doneo osporeno rešenje Gži. 2428/19 od 4. oktobra 2019. godine, kojim je žalbu usvojio, te je rešenje o izvršenju ukinuto, a predlog za izvršenje odbačen kao nedozvoljen.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je podneti predlog za izvršenje morao biti odbačen, na osnovu člana 80. stav 1. u vezi sa članom 74. stav 1. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer isprava koja je podneta uz predlog za izvršenje nema svojstvo izvršne isprave; da izvršni poverilac predlog za izvršenje zasniva na izvršnoj ispravi – založnoj izjavi overenoj pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov. 300/09, dana 15. januara 2009. godine; da kako je članom 78. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da drugostepeni sud ispituje prvostepeno rešenje u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja o izvršenju, na stvarnu i mesnu nadležnost suda, te da li, između ostalog, isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju ima svojstvo izvršne isprave, to je predlog za izvršenje morao biti odbačen, s obzirom na to da je članom 41. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da ugovor o hipoteci i založna izjava jesu izvršne isprave samo ako su zaključeni, odnosno, dati u formi koju određuje zakon kojim se uređuje hipoteka, ako sadrže odredbe koje on predviđa i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka, što ovde nije slučaj; da navedeno proizlazi iz dokaza priloženog uz predlog za izvršenje, i to lista nepokretnosti broj … KO R. od 14. juna 2009. godine, koji je izdao RGZ – SKN u Mladenovcu, iz koga se nesumnjivo utvrđuje da predmetna založna izjava u javnoj knjizi nije upisana kao izvršna vansudska hipoteka, te se ista ne može smatrati izvršnom ispravom, u smislu člana 41. stav 1. tačka 4) i stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ( „Službeni glasnik RS“, br . 106/15 , 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da su izvršne isprave, pored ostalog, ugovor o hipoteci i založna izjava (stav 1. tačka 4)); da ugovor o hipoteci i založna izjava jesu izvršne isprave ako su zaključeni, odnosno dati u formi koju određuje zakon kojim se uređuje hipoteka, ako sadrže odredbe koje on predviđa i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka (stav 2.). Odredbom člana 78. stav 3. ZIO bilo je propisano da d rugostepeni sud ispituje prvostepeno rešenje u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja o izvršenju, na stvarnui mesnunadležnost suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju ima svojstvo izvršne isprave, da li je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.

Odredbama Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05), koje su se primenjivale u vreme nastanka predmetne založne izjave, bilo je propisano: da h ipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu – 1) ugovora ili sudskog poravnanja ( ugovorna hipoteka), 2) založne izjave ( jednostrana hipoteka), 3) zakona ( zakonska hipoteka) i 4) sudske odluke ( sudska hipoteka), da se pravila o ugovornoj hipoteci shodno primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano (član 8.); da ugovor o hipoteci jeste ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom, da ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje ( ugovora o zajmu, kreditu i dr.) (član 9. st. 1. i 3.); da u govor o hipoteci sadrži naročito – 1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica, 2) bezuslovnu izjavu vlasnika ( zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti ( clausula intabulandi); 3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen, 4)podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i dokaz o vlasništvu, odnosno o drugom pravu iz člana 3. ovog zakona i 5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata (član 12.); da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave, da je založna izjava isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom, da založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, da se upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14.).

Odredbama člana 15. Zakona o hipoteci bilo je propisano: da je u govor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena u skladu sa ovim zakonom, izvršna isprava, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana (stav 1.); da se h ipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, upisuje u registre nepokretnosti kao " izvršna vansudska hipoteka", a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona (stav 2.); da i zvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjavamora da sadrži i sledeće odredbe – 1) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti,poverilac može danaplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim ovim zakonom, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nepokretnost prinudnim putem da bude ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu, 2) izričitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hipoteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na vođenje parnice, kao i da će njegova nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne preda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu, 3) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi ( vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup hipotekovanoj nepokretnosti ( ulazak u stan i sl.), 4) izričitu izjavu trećeg lica, ako takvo lice postoji, koje ima neposrednu državinu, a nije vlasnik hipotekovane nepokretnosti ( zakupac i dr.), da je svesno posledica do kojih ugovor o hipoteci može dovesti, uključujući i iseljenje iz nepokretnosti i gubljenja državine na njoj, kao i da je saglasno sa pravima i obavezama iz tačke 3. ovog stava (stav 3.); da a ko ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava ne sadrži odredbe iz stava 3. ovog člana, namirenje se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak (stav 4.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud najpre konstatuje da podnositeljka svojim tvrdnjama o povredi čl. 20. i 36. Ustava, u suštini , ukazuje na to da je Viši sud u Beogradu pogrešn o primen io član 41. stav 1. tačka 4) i stav 2. Z IO, kada je ukinuo rešenje o izvršenju i odbacio predlog za izvršenje podnet na osnovu založne izjave. Stoga Ustavni sud smatra da razloge iznete u ustavnoj žalbi , ratione materiae, treba razmotriti sa aspekta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te oceniti da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili arbitrarna, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju Višeg suda u Beogradu, a na štetu podnositeljke ustavne žalbe .

Polazeći od relavantnih odredaba Zakona o hipoteci, koje su se primenjivale u vreme nastanka predmetne založne izjave, Ustavni sud konstatuje da odgovor na pitanje da li jedna založna izjava ima svojstvo izvršne isprave prevashodno zavisi od toga da li je ista sačinjena u skladu sa navedenim Zakonom, kao i da li sadrži sve elemente iz člana 15. stav 3 . tog zakona. Dakle, primarni uslov za sticanje svojstva izvršnog naslova, kada je reč o založnoj izjavi, tiče se njene forme i sadržine. Drugi zakonski uslov jeste da je hipoteka, koja je takvom založnom izjavom uspostavljena, upisana u registar nepokretnosti kao „izvršna vansudska hipoteka“.

U konkretnom slučaju, radi se o novčanom potraživanju po osnovu ugovora o zajmu, koje je obezbeđeno konstituisanjem hipoteke na nepokretnosti izvršnog dužnika, i to ne samo putem založne izjave, već i ugovora o hipoteci, koji je sastavni deo ugovora o zajmu. Viši sud u Beogradu zaključuje da predmetna založna izjava (predlog za izvršenje podnet je samo na osnovu založne izjave, ne i na osnovu ugovora o hipoteci) nema svojstvo izvršne isprave isključivo iz razloga što hipoteka koja je tom izjavom zasnovana nije u katastru nepokretnosti upisana kao „izvršna vansudska hipoteka“, a što je utvrđeno iz prepisa lista nepokretnosti broj … KO R. od 14. juna 2009. godine , koji je priložen uz predlog za izvršenje. Uvidom u spise izvršnog predmeta, tačnije, u pomenuti prepis lista nepokretnosti, Ustavni sud je konstatovao da je u G-listu upisana hipoteka na osnovu navedenih isprava, ali da, kako to i podnositeljka iznosi u ustavnoj žalbi, nije naznačeno da je hipoteka „izvršna vansudska“.

Ustavni sud podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka , kao i preteranu fleksibilnost koja bi učinila beznačajnim proceduralne zahteve predviđene zakonima (presuda Eşim v. Turkey, broj predstavke 59601/09, od 17. septembra 2013. godine, stav 20.).

Primenjujući napred izneto na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da Viši sud u Beogradu nije mogao da iz vede zaključak o tome da predmetna založna izjava ne predstavlja izvršnu ispravu zbog činjenice da hipoteka koja je njome zasnovana nije upisana u registar nepokretnosti kao „izvršna vansudska“, a da prethodno ne utvrdi kakva je sama založna izjava po formi i sadržini, tačnije, da li je ista sačinjena u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o hipoteci. Ovo iz razloga što hipoteka jeste upisana kod nadležne službe za katastar nepokretnosti, ali ne izričito kao „izvršna vansudska“. Stoga ukoliko predmetna založna izjava po formi i sadržini ispunjava zakonske uslove za sticanje svojstva izvršne isprave, a čime se Viši sud u Beogradu uopšte nije bavio u obrazloženju osporenog akta, insistiranje na tome da je predmetna hipoteka u registru nepokretnosti eksplicitno morala biti upisana unošenjem reči „izvršna vansudska“ može predstavljati primer preteranog formalizma u primeni procesnog prava, posebno jer kod upisa može doći i do greške nadležne službe za katastar nepokretnosti, a o čemu svedoči rešenje o ispravci RGZ – SKN u Mladenovcu od 24. juna 2020. godine, koje je dostavljeno uz dopunu ustavne žalbe.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je zaključio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 2428/19 od 4. oktobra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15 i 10/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određivanjem da V iši sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 470/19 od 18. juna 2019. godine, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti