Ustavnost primene ranijeg Zakona o izvršnom postupku na započete postupke

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, utvrdivši da primena ranijeg Zakona o izvršnom postupku na postupke započete pre stupanja na snagu novog zakona nije neustavna. Odlučivanje veća istog suda o prigovoru, u skladu sa ranijim zakonom, ne povređuje pravo na pravni lek.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „Naftagas euromont“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba preduzeća „Naftagas euromont“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 68/2009 od 13. maja 2009. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za mašinsko-montažne i građevinske radove „Naftagas euromont“ d.o.o. iz Beograda je 2. jula 2009. godine podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 68/2009 od 13. maja 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije zajemčenog članom 21. Ustava, prava na sudsku zaštitu zajemčenog članom 22. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo zajemčenog članom 36. Ustava i „načela neposredne primene Ustavom zajemčenih prava u svrhu ostvarenja pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava“ utvrđenih čl. 18. i 19. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je veće Četvrtog opštinskog suda u Beogradu pri donošenju osporenog rešenja primenilo odredbe Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), s pozivom na prelaznu i završnu odredbu člana 304. važećeg Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) „koja nije usklađena sa važećim Ustavom“. Podnosilac smatra da nakon 31. decembra 2008. godine nema mesta primeni odredaba Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, s pozivom na odredbu člana 304. važećeg Zakona o izvršnom postupku, a posledica primene odredaba navedenog zakona je povreda, odnosno uskraćivanje navedenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda i to pre svega načela dvostepenosti, odnosno da o pravnom leku izjavljenom na odluku nižeg suda odlučuje viši sud. Podnosilac ustavne žalbe napominje da je po važećem Zakonu o izvršnom postupku isključena mogućnost da se pred sudom istog stepena odlučuje i u prvom i u drugom stepenu, kao što je učinjeno pri donošenju pojedinačnog akta koji je predmet ustavne žalbe. Podnosilac takođe smatra da je nakon donošenja rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 691/01 od 22. aprila 2009. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe priznato svojstvo učesnika u postupku u predmetu izvršenja tog suda I. 691/01, „faktičkim stanjem postupka“ nastupila situacija koja isključuje primenu Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine. Podnosilac ustavne žalbe je stoga predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da odredba važećeg člana 304. Zakona o izvršnom postupku nije usklađena sa Ustavom, kao i da su mu primenom odredbe člana 304. važećeg Zakona o izvršnom postupku pri donošenju rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 68/2009 od 13. maja 2009. godine povređena prava zajemčena u čl. 18, 19, 21, 22. i 36. Ustava u delu zabrane diskriminacije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, a u skladu sa načelom neposredne primene prava iz člana 18. Ustava, te da poništi rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 68/2009 od 13. maja 2009. godine i svoju odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Na zahtev Ustavnog suda, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 2. novembra 2009. godine dostavio Ustavnom sudu spise predmeta I. 691/01.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 691/01 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 4. marta 2002. godine doneo rešenje o izvršenju I. 691/01 kojim je određeno izvršenje na nepokretnosti -poslovnoj zgradi dužnika „Smederevka“ a.d. iz Beograda, koja se nalazi u ulici Tošin bunar 128, KO Novi Beograd 01, u korist poverioca DP „Naftagas montaža“ iz Zrenjanina, radi namirenja potraživanja, i to upisom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti, te namirenjem celokupnog poveriočevog potraživanja iz iznosa dobijenog prodajom.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 3. avgusta 2007. godine doneo rešenje I. 691/01 kojim je utvrdio tržišnu vrednost nepokretnosti - poslovne zgrade dužnika „Smederevka“ a.d. iz Beograda, koja se nalazi u ulici Tošin bunar 128, KO Novi Beograd 01, u iznosu od 30.264.300,00 dinara.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 10. juna 2008. godine doneo zaključak I. 691/01 o prodaji navedene nepokretnosti - poslovne zgrade dužnika.

Na ročištu za javnu prodaju nepokretnosti održanom 17. septembra 2008. godine Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje I. 691/01 o dosuđivanju nepokretnosti kupcu nepokretnosti - preduzeću „Dorćol inženjering“ d.o.o. iz Beograda, kao najpovoljnijem ponudiocu i to za iznos od 30.265.000,00 dinara.

Sudija pojedinac Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je 28. novembra 2008. godine doneo rešenje I. 691/01 kojim je u stavu 1. izreke odredio predaju nepokretnosti kupcu nepokretnosti - preduzeću „Dorćol inženjering“ d.o.o. iz Beograda, a u stavu 2. izreke je naložio Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti Zemun – za KO Novi Beograd, da po pravosnažnosti ovog rešenja upiše pravo svojine u korist kupca nepokretnosti - preduzeća „Dorćol inženjering“ d.o.o. iz Beograda.

Preduzeće „Naftagas euromont“ d.o.o. iz Beograda - ovde podnosilac ustavne žalbe je 5. decembra 2008. godine podnelo prigovor na rešenje o predaji nepokretnosti I. 691/01 od 28. novembra 2008. godine. Sudija pojedinac Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je 22. aprila 2009. godine doneo rešenje I. 691/01 kojim je priznao podnosiocu ustavne žalbe svojstvo učesnika u postupku u predmetu izvršenja tog suda I. 691/01.

Veće od trojice sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je 13. maja 2009. godine donelo rešenje IPV (I) 68/2009 kojim je odbilo kao neosnovan prigovor ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljen dana 5. decembra 2008. godine protiv rešenja istog suda I. 691/01 od 28. novembra 2008. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iznetih u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 18. stav 1. Ustava je utvrđeno da se ljudska i manjinska prava neposredno primenjuju.

Odredbom člana 19. Ustava je utvrđeno da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava.

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije (stav 2.).

Odredbom člana 22. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik SRJ, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, propisano je: da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda (član 6. stav 1.); da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen (član 8. stav 1.); da se na rešenje doneseno u sprovođenju izvršenja može uložiti prigovor, ako ovim zakonom nije određeno da prigovor nije dozvoljen (član 49. stav 3.); da o prigovoru odlučuje sud koji je doneo rešenje o izvršenju (član 50.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine.

5. Ocenjujući ustavnost odredbe člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), Ustavni sud je u svojoj Odluci IU-37/2009 od 23. aprila 2009. godine stao na stanovište da je zakonodovac ovlašćen da uredi ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i postupak pred sudovima i drugim državnim organima, pa time i izvršni postupak, a u okviru toga i da propiše po kom zakonu će se okončati postupci koji su započeti pre stupanja na snagu navedenog zakona. Ustavni sud je ocenio da se osporenom odredbom člana 304. Zakona, kao prelaznom odredbom, reguliše zatečeno stanje, odnosno uređuje postupanje suda u postupcima izvršenja i obezbeđenja koji su započeti do dana stupanja na snagu važećeg Zakona o izvršnom postupku, te da navedeno zakonsko rešenje nije u suprotnosti s ustavnim principom o jednakoj zakonskoj zaštiti bez diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava i pravom na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavni principi iz člana 21. st. 1. i 2. i člana 36. Ustava ne podrazumevaju jednakost u apsolutnom smislu, već garantuju jednakost građana koji se nalaze u istim pravnim situacijama.

Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, iz razloga što pri donošenju osporenog rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 68/2009 od 13. maja 2009. godine nije bilo mesta primeni odredaba Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, a što je imalo za posledicu da je „pred sudom istog stepena odlučeno i u prvom i u drugom stepenu“, Ustavni sud je našao da su oni neosnovani. Uvidom u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 691/01 Ustavni sud je utvrdio da je postupak izvršenja započet 4. marta 2002. godine donošenjem rešenja o izvršenju I. 691/01 od strane Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, dakle pre stupanja na snagu važećeg Zakona o izvršnom postupku. Takođe, saglasno odredbi člana 304. važećeg Zakona o izvršnom postupku, koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine. Ustavni sud je ocenio da primenom odredaba ranijeg Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine pri donošenju osporenog rešenja nije povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, budući da se odredbe navedenog Zakona u osporenom postupku izvršenja primenjuju sve do njegovog okončanja.

Ocenjujući navod podnosioca ustavne žalbe da je nakon donošenja rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 691/01 od 22. aprila 2009. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe priznato svojstvo učesnika u postupku u predmetu izvršenja ovog suda I. 691/01, „faktičkim stanjem postupka“ nastupila situacija koja isključuje primenu Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, Ustavni sud je našao da je on neosnovan. Po oceni Ustavnog suda, na primenu odredbe člana 304. važećeg Zakona o izvršnom postupku nema uticaja donošenje rešenja I. 691/01 od 22. aprila 2009. godine kojim je podnosiocu ustavne žalbe priznato svojstvo učesnika u postupku u predmetu izvršenja ovog suda I. 691/01, te odredbe ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku nastavljaju da se primenjuju sve do okončanja započetog postupka izvršenja.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je pri donošenju osporenog rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 68/2009 od 13. maja 2009. godine povređeno pravo na jedanku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, iz razloga što je „pred sudom istog stepena odlučeno i u prvom i u drugom stepenu“, Ustavni sud je našao da su oni neosnovani. Naime, saglasno odredbi člana 6. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, dok o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda, a saglasno članu 50. navedenog Zakona o prigovoru odlučuje sud koji je doneo rešenje o izvršenju. Uvidom u spise predmeta I. 691/01 Ustavni sud je utvrdio da je o prigovoru podnosioca ustavne žalbe na rešenje sudije pojedinca Četvrtog opštinskog suda u Beogradu o predaji nepokretnosti I. 691/01 od 28. novembra 2008. godine odlučilo veće od trojice sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu navedenim rešenjem IPV (I) 68/2009 od 13. maja 2009. godine. Imajući u vidu da se u osporenom postupku izvršenja primenjuju odredbe ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da je o prigovoru podnosioca ustavne žalbe odlučio Ustavom i zakonom ustanovljeni i nadležni organ sudske vlasti. Polazeći od iznetog, Sud je zaključio da donošenjem osporenog rešenja od strane Četvrtog opštinskog suda u Beogradu nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. Ustava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo iz člana 22. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje .

U odnosu na odredbe čl. 18 i 19. Ustava čija je povreda istaknuta u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se navedenim ustavnim načelima, s obzirom na njihov smisao i sadržinu, ne jemče ljudska prava i slobode, te se ona ni ne mogu štititi u postupku po ustavnoj žalbi.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavnost primene ranijeg Zakona o izvršnom postupku na započete postupke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti