Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine upravnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu M. I. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iako je postupak trajao duže. Ključni razlog je ponašanje podnositeljke, koja je nastavila postupak pravnim lekovima iako je njen interes bio zadovoljen prvostepenom odlukom, čime ga je nepotrebno produžila.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . I . i B . V, oboje iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M . I . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara u pre dmetu broj 952-02-020-2904/2013, dok se u preostalom delu ustavna žalba podnositeljke odbacuje.

2. Odbacuje se ustavna žalba B. V.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. I . i B . V, čiji je punomoćnik M . I, oboje iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu, 10. decembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Iz ustavne žalbe proizlazi da podnosioci ukazuju na predugo trajanje postupka koji je bio predmet ocene Ustavnog suda u predmetu Už-10023/2013, koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu i Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Dn. 7911/08 (prvobitno Dn. 8841/01) i koji je nastavljen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara u predmetu broj 952-02-020-2904/2013.

U ustavnoj žalbi se detaljno iznosi tok osporenog postupka i ističe da je dugim trajanjem postupka povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, a time posledično i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. P odnosioci ustavne žalbe predlažu da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih ustavnih prava i poništi osporeni akt, te utvrdi pravo podnosilaca na naknadu materijalne i nematerijalne štete uzrokovane „uzurpaciojom i nekorišćenjem imovine“ . Takođe se predlaže da Sud „omogući sprovođenje“ sudskih odluka označenih u ustavnoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opština Zvezdara je 26. juna 2001. godine podnela Drugom opštinskom sudu u Beogradu, kao zemljišnoknjižnom sudu, predlog za uknjižbu prava korišćenja u smislu čl. 8. i 8a Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije na nacionalizovanim nepokretnostima na osnovu rešenja Komisije za nacionalizaciju N-2836/59 od 18. maja 1960. godine i 21. decembra 1960. godine.

U postupku koji je pred nadležnim sudom vođen po navedenom zahtevu, Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje Dn. br. 7911/08 od 9. novembra 2012. godine, kojim se oglasio nenadležnim za postupanje u ovoj stvari, a spisi predmeta su dostavljeni Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara kao stvarno nad ležnom organu.

Viši sud u Beogradu je rešenjem R4P. 113/15 od 12. februara 2016. godine usvojio zahtev podnosilaca M . I . i B . V . i utvrdio da je u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Dn. 7911/08 povređeno pravo podnosilaca zahteva na suđenje u razumnom roku i utvrdio prava predlagača na naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog prava u iznosu od po 50.000,00 dinara, a odbio zahtev za isplatu naknade preko dosuđenog iznosa. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 16. marta 2016. godine.

Dalji tok osporenog upravnog postupka, nakon dostavljanja spisa predmeta 24. aprila 2013. godine, bio je predmet razmatranja Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi istih podnosilaca u predmetu Už-10023/2013. Odlukom donetom u tom predmetu 9. juna 2016. godine utvrđeno je da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo nadležnim organima da okončaju osporeni postupak. Podnosiocima je, takođe, utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-020-2904/2013 od 5. oktobra 2016. godine odbijen je kao neosnovan zahtev gradske opštine Zvezdara u Beogradu za provođenje promene u bazi podataka katastra nepokretnosti KO Zvezdara, koji se odnosi na upis promene nosioca prava na nepokretnostima – stanovima broj 1 i 2 u Đ. ulici broj …, objekat broj … i stanovima br. 3, 4 i 5 na istoj adresi u objektu broj … , na k.p. broj … .

Protiv navedenog rešenja podnosioci ustavne žalbe su izjavili žalbu, koja je odbijena rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-7304/2016 od 21. septembra 2017. godine. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja naveo da nisu od uticaja na drugačije odlučivanje navodi žalbe kojima se ukazuje na kontinuitet vlasništva nad predmetnim nepokretnostima, na nepostojanje osnova za kupovinu predmetnih stanova i ništave ugovore koji ne proizvode pravno dejstvo, budući da se pobijanim rešenjem ne provodi nikakva promena, već se, naprotiv, odbija takav zahtev.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 19380/17 od 12. novembra 2020. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta 20. decembra 2017. godine protiv predmetnog konačnog rešenja, iz razloga koje je naveo drugostepeni organ.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na koju se pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Pre ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe M . I . sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-020-2904/2013, Ustavni sud je konstatovao da je Odlukom Už-10023/2013 od 9. juna 2016. godine utvrdio, pored ostalog, da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u navedenom postupku i naložio nadležnim organima da okončaju predmetni postupak u najkraćem roku. Ustavni sud stoga ocenjuje da je period merodavan za ocenu o povredi označenog prava započeo 7. jula 2016. godine , kada je prvostepenom organu dostavljena navedena odluka ovog suda.

Ustavni sud konstatuje da činjenica da je postupak trajao četiri godine i četiri meseca nakon utvrđivanja povrede označenog prava može ukazivati na to da je izašao izvan granica odlučivanja u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je drugostepeni organ o izjavljenoj žalbi odlučio deset meseci po proteku roka propisanog zakonom, a da je osporena presuda doneta nakon dve godine i jedanaest meseci, čime je Upravni sud prekoračio granice odlučivanja u razumnom roku.

Ustavni sud je konstatovao da u predmetno m postupku nije trebalo raspraviti složena činjenična ili pravna pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da je do donošenja rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-020-2904/2013 od 5. oktobra 2016. godine podnositeljka imala značajan pravni i materijalni interes da se odluči o preciziranom zahtevu gradske opštine Zvezdara u Beogradu za provođenje promene u bazi podataka katastra nepokretnosti. Imajući u vidu da je navedenim rešenjem predmetni zahtev odbijen i da podnosilac zahteva to rešenje nije osporavao, Ustavni sud konstatuje da je istekom roka za žalbu pravnosnažno okončan predmetni upravni postupak u odnosu na podnosi oca zahteva, a time je i z a podnositeljku ustavne žalbe prestala neizvesnost u pogledu ishoda postupka o zahtevu za upis promene u katastru nepokretnosti .

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da je ona propustila da zbog nedonošenja odluke o njenoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organ a podnese tužbu Upravnom sudu zbog ćutanja administracije , ali da time nije značajno produžen predmetni postupak.

S obzirom na to da stranke imaju pravo da koriste sva procesna sredstva, uključujući pravne lekove, Ustavni sud je na stanovištu da se vreme koje je objektivno potrebno za odlučivanje o njihovim zahtevima ne može računati ni kao radnja odlaganja od strane podnosioca, niti se može staviti državi na teret (videti, npr. predmet Jazbec protiv Slovenije). U konkretnom slučaju, međutim, podnositeljka ustavne žalbe je izjavila žalbu protiv rešenja prvostepenog organa, iako tim rešenjem nije dozvoljena bilo kakva promena u katastru ne pokretnosti, a odluku o žalbi je pobijala u upravnom sporu koji je okončan osporenom presudom, čime je predmetni upravni postupak nepotrebno produžen.

Ustavni sud je, polazeći od izloženog, ocenio da nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, bez obzira na dugo trajanje predmetnog upravnog spora. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ispitujući ustavnu žalbu podnositeljke M . I . u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 19380/17 od 12. novembra 2020. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da nakon i umesto nadležnih sudova, odnosno drugih državnih organa sprovodi postupak i rešava sporne odnose, već samo da ispituje da li su nadležni organi pojedinačnim aktima koje su doneli i radnjama koje su preduzeli, a koji se ustavnom žalbom osporavaju, podnosiocu ustavne žalbe povredili ili uskratili označeno ustavno pravo ili slobodu.

Ustavni sud je ocenio da se razlozi ustavne žalbe na kojima podnositeljka zasniva tvrdnju o istaknutoj povredi prava i postavljeni zahtev ne mogu dovesti u v ezu sa sadržinom osporenog akta, već se od Ustavnog suda traži da „omogući sprovođenje“ sudskih odluka označenih u ustavnoj žalbi. Ustavni sud naglašava da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se pritužuje na rad državnih i drugih organa ili organizacija, niti je Ustavni sud nadležan da umesto nadležnih organa rešava sporne pravne odnose.

Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu podnositeljke u ovom delu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nenadležnosti da po njoj postupa, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ispitujući ustavnu žalb u podnosioca B . V , Ustavni sud je konstatovao da je dostavljanjem rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-7304/2016 od 21. septembra 2017. godine, kojim je odlučeno o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 5. oktobra 2016. godine, pravnosnažno okončan predmetni upravni postupak u odnosu na podnosioca.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je, nakon utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku , upravni postupak koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara u predmetu broj 952-02-020-2904/2013 u odnosu na podnosioca trajao godinu dana i dva meseca, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je podnosiocu povređeno označeno ustavno pravo.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje, rešavajući kao u tački 2. izreke.

8. Ispitujući ustavnu žalbu podnosioca B . V . u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 19380/17 od 12. novembra 2020. godine, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac nije podneo tužbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-7304/2016 od 21. septembra 2017. godine, te nije imao svojstvo stranke u upravnom sporu koji je okončan osporenim aktom.

Ustavni sud je stoga utvrdio da podnosilac nije aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe, te je i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući, takođe, kao u tački 2. izreke .

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine upravnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti