Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za ponovno uspostavljanje isplate penzije, koji traje šest godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P . iz Orahovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Služba Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 4702 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Orahovca podneo je Ustavnom sudu, 9. decembra 2020. godine, preko punomoćnika R . G, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 19. maja i 20. oktobra 2021, 11. i 22. marta, 11. avgusta i 9. decembra 2022, kao i 29. marta i 3. aprila 2023. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i prava na penzijsko osiguranje iz člana 70. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Služba Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 4702. Podnosilac se istovremeno pozvao na povrede prava zajemčenih odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanih označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega postojanje njihove povrede ispituje u odnosu na odredbe Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi i njenim dopunama naveo da je prvi zahtev za uspostavljanje isplate penzije i isplatu dospelih neisplaćenih mesečnih iznosa penzije podneo 29. aprila 2013. godine, te da je, nakon što je njegova tužba pravnosnažno odbačena kao neblagovremena, podneo novi zahtev od 14. maja 2018. godine povodom koga se još vodi postupak. Postavio je zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i njene dopune, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe je 29. aprila 2013. godine podneo Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Služba Direkcije Fonda u Prištini (u daljem tekstu: prvostepeni organ) zahtev za uspostavljanje isplate invalidske penzije priznate rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala u Prizrenu broj 7017651411 od 2 4. decembra 1997. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 18 2.1.4-1407/2013 od 5. novembra 2013. godine odbijen je navedeni zahtev, dok je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 01-02/182.6.4 2 108/14 od 5. februara 2014. godine odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja .

Rešenje Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15784/14 od 22. januara 2015. godine, kojim je tužba podnosioca protiv navedenog drugostepenog rešenja odbačena kao neblagovremena , potvrđeno je u postupku po prigovoru podnosioca rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu Uv. 107/15 od 6. oktobra 2015. godine. U navedenim rešenjima Upravnog suda je utvrđeno : da je podnosilac tužbu protiv drugostepenog rešenja od 5. februara 2014. godine, koje mu je dostavljeno 11. marta 2014. godine, predao 4. aprila 2014. godine drugostepenom organu, koji je potom 8. decembra 2014. godine tužbu prosledio Upravnom sudu; da je podnosilac bio uredno poučen o tome kome se i u kom roku podnosi tužba ; da nije postupio u skladu sa datom poukom, već je tužbu podneo drugostepenom organu, a ne Upravnom sudu. Iz priložene dokumentacije proizlazi da je rešenje Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu od 6. oktobra 2015. godine dostavljeno podnosiocu 17. novembra 2015. godine.

Podnosilac nije izjavio ustavnu žalbu protiv navedenih sudskih odluka.

3.2. Podnosilac je 14. maja 2018. godine podneo novi zahtev za uspostavljanje isplate invalidske penzije.

Navedeni zahtev je odbijen prvostepenim rešenjem broj 182.1.4-518/2018 od 18. jula 2018. godine, protiv koga je podnosilac izjavio žalbu, koja je odbijena drugostepenim rešenjem broj 01-02/182.6.4 11277/18 od 2. novembra 2018. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 23324/18 od 3. februara 2021. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/182.6.4 11277/18 od 19. maja 2021. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja od 18. jula 2018. godine. Navedeno drugostepeno rešenje je 28. jula 2022. godine dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe, koji je prethodno zbog kašnjenja sa donošenjem (dostavljanjem) tog rešenja podneo drugostepenom organu naknadni zahtev od 22. februara 2022. godine, a potom Upravnom sudu 22. marta 2022. godine zahtev za donošenje rešenja u izvršenju presude tog suda od 3. februara 2021. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 32960/22 od 22. februara 2024. godine uvažena je tužba podnosioca podneta 10. avgusta 2022. godine , poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju presude je navedeno: da ratno stanje tokom 1999. godine nije okolnost koju je prouzrokovao podnosilac , pa stoga nije ni razlog za primenu odredbe člana 123. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik, br. 34/03, …76/23) , koja se odnosi na naknadnu isplatu dospelih mesečnih iznosa penzije koji nisu mogli biti isplaćeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik; da tuženi organ nije nav eo konkretnu zakonsku odredbu iz koje proizlazi da je potraživanje podnosioca zastarelo ; da odredba člana 119. istog zakona ostavlja mogućnost korisniku penzije da izabere koju će od dve ili više penzija na teritoriji Republike da koristi, te da tuženi organ, u vezi sa tim, nije dao razloge zbog kojih smatra da se podnosilac opredelio za penziju koju od 20. marta 2009. godine prima na Kosovu i Metohiji, a ne za penziju koju je ostvario kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje; da su, zbog svega navedenog, povređena pravila postupka na štetu podnosioca, propisana odredbom člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku, koja su bila od značaja za donošenje zakonite odluke u ovoj pravnoj stvari.

U toku je postupak po žalbi pred drugostepenim organom.

3.3. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 8752/19 od 6. oktobra 2022. godine odbijen je kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti suda (stav 1.) , delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i obavezan tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje da podnosiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period od aprila 2016. do decembra 2019. godine isplati bliže navedene mesečne iznose pripadajuće penzije , u visini utvrđenoj veštačenjem , sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom (stav 2.) , dok je odbijen tužbeni zahtev podnosioca u delu u kojem je tražio da se obaveže tuženi da po istom osnovu i za isti period isplati iznose preko dosuđenih do traženih, sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom (stav 3.) .

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 485/23 od 2. februara 2023. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena navedena prvostepena presuda u delu u kojem je odlučeno o prigovoru apsolutne nenadležnosti i tužbenom zahtevu, a preinačena u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka.

Podnosilac je izjavio posebnu reviziju protiv navedene drugostepene presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 9. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US) je propisano da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac najpre 29. aprila 2013. godine podneo zahtev za uspostavljanje isplate invalidske penzije i da je njegova tužba u tom postupku pravnosnažno odbačena kao neblagovremena, te da je, dve godine i sedam meseci nakon pravnosnažnosti rešenja o odbacivanju tužbe, podneo novi zahtev od 14. maja 2018. godine.

Polazeći od izloženog , Ustavni sud je odvojeno cenio postupak koji je vođen povodom zahteva podnosioca od 29. aprila 2013. godine, upravni spor u kome je njegova tužba odbačena kao neblagovremena i postupak koji se trenutno vodi povodom njegovog zahteva od 14. maja 2018. godine.

5.1. Ocenjujući ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na trajanje postupka vođenog povodom zahteva podnosioca od 29. aprila 2013. godine i navedenog upravnog spora, Sud je pošao od toga da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Imajući u vidu da je u tom postupku tužba podnosioca pravnosnažno odbačena kao neblagovremena, ovaj sud ukazuje na to da rešenje Upravnog suda o odbacivanju tužbe ne predstavlja nastavak meritornog odlučivanja o spornom pravnom pitanju koje je bilo predmet upravnog postupka, koji je stoga pravnosnažno okončan istekom roka za podnošenje tužbe.

Polazeći od toga da je postupak po zahtevu od 29. aprila 2013. godine pravnosnažno okončan 11 . aprila 2014. godine, istekom roka za tužbu protiv drugostepenog rešenja od 5. februara 2014. godine, a imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 9. decembra 2020. godine, Sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Polazeći od toga da je rešenje Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15784/14 od 22. januara 2015. godine, kojim je tužba podnosioca odbačena kao neblagovremena, postalo pravnosnažno donošenjem rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu Uv. 107/15 od 6. oktobra 2015. godine, koje je dostavljeno podnosiocu 17. novembra 2015. godine, a imajući u vidu navedeni datum izjavljivanja ustavne žalbe, Sud je utvrdio da je ustavna žalba i u tom delu izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u pogledu navedenih postupaka odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

5.2. Ocenjujući ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na trajanje postupka koji se vodi povodom zahteva podnosioca od 14. maja 2018. godine, Ustavni sud je konstatovao da navedeni postupak nije pravnosnažno okončan i da se nalazi u fazi rešavanja o žalbi pred drugostepenim organom uprave. Iz navedenog proizlazi da osporeni postupak traje šest godina.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode upravni postupak, odnosno suda koji vodi upravni spor, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje donekle složeno, ali da se ne postavljaju složena pravna pitanja, posebno imajući u vidu da je, nakon donošenja presude Grudić protiv Srbije , od 17. aprila 2012. godine (predstavka broj 31925/08), Evropski sud za ljudska prava doneo odluku u predmetu Skenderi i drugi protiv Srbije , od 27. jula 2017. godine (predstavke br. 15090/08, 27952/10, 35372/10, 35374/10 i 47575/12), a koji se, takođe, odnosio na pitanje obustave isplate penzija osiguranicima sa prebivalištem na teritoriji AP Kosovo i Metohija i njihovo ponovno uspostavljanje.

Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac u parničnom postupku ostvario pravo na naknadu štete zbog neisplaćenih penzija za period od aprila 2016. do decembra 2019. godine, ali je ocenio da on i dalje ima pravni i materijalni interes da se u predmetnom upravnom postupku uspostavi isplata penzije i isplate dospeli iznosi u periodu koji nije bio obuhvaćen tužbenim zahtevom. Sud je utvrdio i da podnosilac nije doprineo dugom trajanju postupka, kao i da je koristio pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom, kada su za to postojali uslovi.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda, Ustavni sud je konstatovao je u predmetnom postupku donet o jedno prvostepeno i dva drugostepena rešenja, kao i dve presude Upravnog suda. S obzirom na to da su u ovoj pravnoj stvari, do sada, vođena dva upravna spora o zakonitosti konačnog rešenja, kao i to da je predmet oba puta vraćen drugostepenom organu na ponovni postupak, Ustavni sud smatra da je potrebno ukazati i na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je izrazio stanovište da činjenica da se više puta nalaže ponovno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (presude Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj predstavke 70763/01, od 6. septembra 2005. godine, stav 51. i Cvetković protiv Srbije, broj predstavke 17271/04, od 10. juna 2008. godine, stav 51.). Takođe, Sud je uzeo u obzir činjenicu da je drugostepeno rešenje od 19. maja 2021. godine dostavljeno podnosiocu nakon više od godinu dana od donošenja.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije , od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan, to je Ustavni sud zahtev za naknadu materijalne štete, kao i zahtev kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u tački 4. izreke ove odluke, odnosno kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred ovim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti