Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu državnog službenika
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu bivšeg državnog službenika kojem je prestao radni odnos. Sud je zaključio da je podnosiocu pružena adekvatna pravna zaštita kroz upravni postupak i upravni spor, u skladu sa zakonom, te da nema povrede ustavnih prava.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sime Babića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Sime Babića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 1493/08 od 2. aprila 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Simo Babić iz Valjeva je 2. jula 2009. godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 1493/08 od 2. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava i povrede prava iz člana 8. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca.
U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije podnosiocu povređeno pravo na pravno sredstvo, „jer protiv odluke Vrhovnog suda nije dozvoljena žalba... niti je dozvoljeno izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva“. Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da mu je uskraćeno i pravo na sudsku zaštitu od nezakonitog otkaza ugovora o radu, jer nije imao mogućnost da zaštitu svojih prava ostvaruje u „redovnom parničnom postupku, koji je po svojoj prirodi kontradiktoran“. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, zaposleni, bez obzira na „prirodu svoje delatnosti i na svojstvo poslodavca“ ima pravo na sudsku zaštitu u kontradiktornom postupku. Podnosilac ustavne žalbe je tražio da Sud poništi osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.
Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).
Odredbom člana 8. stav 1. Konvencije o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca («Službeni list SFRJ» - Međunarodni ugovori, br. 4/84 i 7/91) predviđeno je da radnik koji smatra da mu je radni odnos neopravdano prestao ima pravo da se žali protiv prestanka radnog odnosa nekom nepristrasnom telu, kao što je sud, radnički sud, arbitražni komitet ili arbitar. Imajući u vidu da se u navedenom odredbom Konvencije jemči pravo koje se po svojoj suštini ne razlikuje od prava iz člana 60. stav 4. Ustava, Sud eventualnu povredu prava iz člana 8. Konvencije ceni u odnosu na citiranu odredbu Ustava.
Saglasno odredbi člana 252. Zakona o izvršenju zavodskih sankcija ("Službeni glasnik RS", broj 85/05), na zaposlena i postavljena lica u Upravi zavodskih sankcija primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbom člana 140. stav 4. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07 i 67/07) propisano je da se pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu.
Odredbama Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96) bilo je propisano: da u upravnim sporovima sudovi odlučuju o zakonitosti akata kojima državni organi i preduzeća ili druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka u pojedinačnim upravnim stvarima (član 1.); da se upravni spor može voditi samo protiv upravnog akta i da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste akt kojim državni organ i preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnih ovlašćenja rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog lica ili pravnog lica ili druge stranke u upravnoj stvari (član 6.); da o upravnim sporovima sud rešava u nejavnoj sednici (član 32.); da sud rešava spor, po pravilu, na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku (član 38. stav 1.); da zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali pri tom nije vezan razlozima tužbe (član 39. stav 1.).
3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe prestao radni odnos na osnovu rešenja Ministarstva pravde – Uprava za izvršenje zavodskih sankcija, Kazneno-popravni zavod za maloletnike Valjevo broj 118-2611/07-04/1 od 1. avgusta 2007. godine, s obzirom na to da je utvrđeno da nije verodostojna diploma koju je podnosilac priložio prilikom zasnivanja radnog odnosa u Zavodu. Rešenje je doneto na osnovu člana 45. stav 1, člana 131. stav 2. i člana 132. Zakona o državnim službenicima.
Podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu Opštinskom sudu u Valjevu, kojom je tražio da se poništi kao nezakonita odluka tuženog o prestanku radnog odnosa. Opštinski sud u Valjevu se rešenjem oglasio stvarno nenadležnim i predmet dostavio Vrhovnom sudu Srbije.
Vrhovni sud Srbije je na sednici veća održanoj 2. aprila 2009. godine doneo osporenu presudu U. 1493/08, kojom je tužba podnosioca odbijena kao neosnovana. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je u postupku utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe prilikom zasnivanja radnog odnosa dao netačan podatak o stečenoj stručnoj spremi, jer je predao diplomu koja nije verodostojna i na taj način poslodavca doveo u zabludu o okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova. Vrhovni sud Srbije je našao da navodima tužbe nije dovedena u pitanje zakonitost rešenja Ministarstva pravde o prestanku radnog odnosa i da tim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca.
4. Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo iz čl. 36. stav 2. Ustava i povrede prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Ustavni sud nalazi da podnosilac tvrdnju o povredi označenih ustavnih prava zasniva na ustavnopravno neutemeljenom stavu da je o njegovim pravima moralo biti odlučivano u kontradiktornom postupku, a ne u upravnom sporu, te da je morao imati na raspolaganju žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv osporene presude Vrhovnog suda Srbije. Ustavni sud konstatuje da se ostali navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa povredom označenih prava garantovanih Ustavom.
Polazeći od navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije, kao nadležnim sudom, ostvario pravo na pravnu zaštitu zbog prestanka radnog odnosa, kao i pravo da nadležni organ i to najviši sud u Republici preispita zakonitost akta kojim je odlučeno o prestanku radnog odnosa.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji bi ukazivali da su podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava na koja se poziva u ustavnoj žalbi, a krećući se u granicama zahteva koji je u ustavnoj žalbi postavljen, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević