Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su postojali relevantni i dovoljni razlozi za produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela i da nisu povređena druga ustavna prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Atile Gere iz Sente, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Atile Gere izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Kž. 845/09 od 25. decembra 2009. godine, zbog povrede prava iz člana 31. stav 2, člana 32. stav 1, člana 33. stav 1. i člana 199. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Atila Gere iz Sente, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 5. februara 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Kž. 845/09 od 25. decembra 2009. godine, zbog povreda načela i prava utvrđenih odredbama čl. 21, 22, 28, 31, 32, 33, 36. i 199. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Subotici Kž. 845/09 od 25. decembra 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Senti Kv. 269/09 od 17. decembra 2009. godine, kojim je podnosiocu produžen pritvor na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), određen rešenjem istražnog sudije tog suda Ki. 58/09 od 27. februara 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je pri donošenju osporenog rešenja Okružni sud u Subotici povredio „njegovo pravo iz čl. 21, 22, 28, 31, 32, 33, 36. i 199. Ustava“ i da „ovakva odluka suda nije utemeljena na ponašanju okrivljenog već je kao razlog za produženje pritvora sud naveo da se protiv okrivljenog vode pred istim sudom i drugim sudovima istražni postupci zbog različitih krivičnih dela, međutim da u nedostatku pravnosnažnih presuda u tim postupcima, okrivljeni se ima smatrati nevinim licem u skladu sa prezumcijom nevinosti, što znači da postojanje i vođenje drugih istražnih postupaka samo po sebi ne može biti opravdan razlog za produženje pritvora“, kao i da ovakvim postupanjem suda pritvor nije sveden na najkraće neophodno vreme, niti je pritvorenik pušten da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen. Podnosilac smatra „besmislenim“ i navod suda da je 2008. godine pravnosnažno osuđen zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 355. stav 2. Krivičnog zakonika tako što mu je izrečena uslovna osuda, a da postoji osnovana sumnja da je krivično delo koje mu se stavlja na teret u ovom krivičnom postupku izvršio u toku proveravanja od jedne godine, određenog prethodnom pravnosnažnom osudom. Takođe, podnosilac ustavne žalbe ističe i da su mu povređena prava iz člana 32. stav 1. i čl. 33. i 199. Ustava, jer iako je na početku glavnog pretresa određeno da se postupak vodi na srpskom jeziku uz prisustvo tumača za mađarski jezik, nadležni sud nije postupio po zahtevu njegovog branioca da se spisi predmeta Opštinskog suda u Senti K. 241/09 prevedu na mađarski jezik, niti je osporeno rešenje podnosiocu ustavne žalbe dostavio na mađarskom jeziku. Konačno, podnosilac smatra da su činjenični navodi optužnice obligacionopravne, a ne krivičnopravne prirode. Podnosilac takođe ističe da mu je povređeno pravo iz člana 28. Ustava, jer se u „Centralnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu i Okružnom zatvoru u Subotici“ prema njemu „sa ponižavanjem ophode“, „niko nije želeo da sa njim komunicira na mađarskom, niti mu je omogućeno da na tom jeziku bude ispitan i pregledan“, prema njemu se ponašaju „sa nipodaštavanjem, psihički ga maltretiraju, ponašaju se prema njemu kao sa stvari, a ne sa čovekom“, prilikom premeštaja iz bolnice u Beogradu u Okružni zatvor u Subotici „okrivljenom nije uručeno rešenje o premeštanju“ i sl.

Predložio je da se ustavna žalba usvoji i utvrdi povreda navedenih prava, kao i da se osporeno rešenje poništi i naloži njegovo puštanje na slobodu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Opštinskim sudom u Senti vođen je krivični postupak u predmetu K. 241/09 protiv Atile Gere, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 2. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, u sticaju sa krivičnim delom prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak je pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Ki. 58/09 od 27. februara 2009. godine, po zahtevu Opštinskog javnog tužilaštva u Senti. Nakon sprovedene istrage, protiv podnosioca ustavne žalbe je 13. maja 2009. godine podignuta optužnica Kt. 173/09, koja je 3. juna 2009. godine stupila na pravnu snagu.

Podnosilac ustavne žalbe nalazio se u pritvoru od 27. februara 2009. godine po rešenju istražnog sudije Opštinskog suda u Senti Ki. 58/09 od 27. februara 2009. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) ZKP, koji mu je u toku postupka produžavan.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Subotici Kž. 845/09 od 25. decembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Senti Kv. 269/09 od 17. decembra 2009. godine, kojim je okrivljenom pritvor produžen za dva meseca, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Obrazlažući svoju odluku, Okružni sud u Subotici je, pored ostalog, naveo: da je prvostepeni sud pravilno našao da postoje razlozi koji opravdavaju zadržavanje okrivljenog Atile Gere u pritvoru za naredna dva meseca, po zakonskom osnovu propisanom u odredbi člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, o čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja dao jasne i pravilne razloge, koje i drugostepeni sud prihvata i na njih upućuje; da „...iz sadržine spisa ovog krivičnog predmeta proizlazi da je okrivljeni do sada osuđivan, a da postoji osnovana sumnja da je dela koja mu se stavljaju na teret predmetnom optužnicom, izvršio za vreme trajanja provere po prethodno izrečenoj uslovnoj osudi, čemu treba dodati da postoji osnovana sumnja da je predmetno krivično delo izvršio u produženju, sa ukupno sedam radnji izvršenja, što sve predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni, ako bi se našao na slobodi, mogao ponoviti krivično delo i na taj način ometati krivični postupak“.

4. Odredbama člana 21. Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi utvrđeno je, pored ostalog: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).

Prema načelu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (stav 1.), a građani imaju pravo i da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (stav 2.).

Članom 28. Ustava je utvrđeno da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti (stav 1.), da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode (stav 2.) i da je zabranjeno iznuđivanje iskaza (stav 3.).

Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredba člana 33. stav 1. Ustava svakome ko je okrivljen za krivično delo jemči da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Članom 36. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Član 199. Ustava, kao jedan od principa ustavnosti i zakonitosti, utvrđuje pravo svakome da u postupku pred sudom, drugim državnim organom ili organizacijom koja vrši javna ovlašćenja, kada se rešava o njegovom pravu ili obavezi, koristi svoj jezik, određujući i da neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) propisano je: da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (član 141. stav 1.); da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).

Odredbama čl. 208. i 359. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) propisana su krivična dela – prevara i zloupotreba službenog položaja.

5. U vezi istaknute povrede prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se, s obzirom na Ustavom utvrđenu sadržinu prava garantovanih odredbama člana 31. Ustava, osporeni akt ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa pravima zajemčenim odredbama st. 1. i 3. člana 31.

Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu naglašava da ocena toga da li je nadležni sud trajanje mere pritvora sveo na najkraće neophodno vreme imajući u vidu razloge pritvora i da li je posle podizanja optužnice meru pritvora sveo na najkraće neophodno vreme u skladu za Ustavom i zakonom, odnosno da li je vreme trajanja pritvora razumno, zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, te po oceni Ustavnog suda, do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. dolazi u situaciji kada nadležni sudovi u svojim odlukama nisu naveli relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i kada svojim poostupanjem ne pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je, polazeći od navedenih opštih principa, kao i činjenica i okolnosti ovog konkretnog slučaja, utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžavan zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 2, a u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, i krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika. Kako je osporeno rešenje doneto nakon podizanja optužnice kojom je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret izvršenje navedenih krivičnih dela, a nakon sprovedene istrage, Ustavni sud konstatuje da je prvi uslov za zakonito produženje pritvora – postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, bio ispunjen.

Ostaje da se utvrdi da li su nadležni sudovi dali relevantne i dovoljne razloge koji bi opravdali produženje pritvora i da li su pokazali potrebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP. U odnosu na ovaj pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Okružnog suda u Subotici Kž. 845/09 od 25. decembra 2009. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja koje se sastoji od sedam radnji izvršenja i krivično delo prevara, a budući da je podnosilac pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Senti K. 142/08 od 12. septembra 2008. godine osuđen za krivično delo iz člana 355. stav 2. Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i rokom provere od jedne godine, te da se protiv njega vode i krivični postupci pred drugim sudovima i to za istovrsna krivična dela, to navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni, ukoliko se nađe na slobodi, mogao ponoviti krivično delo.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju Okružni sud u Subotici osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Okružni sud u Subotici je svoju odluku da odbije kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora argumentovano obrazložio, navodeći sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, predstavljaju one osobite okolnosti koje opravdavaju bojazan da bi podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo, te da je protiv podnosioca neophodno produženje pritvora iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe do donošenja osporenog rešenja 25. decembra 2009. godine, nalazio u pritvoru deset meseci, računajući od 27. februara 2009. godine, kada je lišen slobode. U navedenom periodu je protiv podnosioca ustavne žalbe sprovedena istraga zbog osnovane sumnje da je izvršio navedena krivična dela, podignuta je optužnica i, prema dokazima priloženim uz ustavnu žalbu, glavni pretres je u toku (zakazivan je 17. jula, 19. avgusta i 23. septembra 2009. godine). Imajući u vidu da se krivični postupak sprovodi zbog više krivičnih dela, koja se sastoje iz više radnji izvršenja, Ustavni sud je ocenio da je dosadašnji tok postupka u skladu sa zahtevima efikasnog postupanja sudova u pritvorskim predmetima. Stoga je Ustavni sud utvrdio da tvrdnje podnosioca o povredi prava iz člana 31. stav 2. Ustava nisu osnovane.

6. Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da „nadležni sud nije postupio po zahtevu branioca da se spisi predmeta Opštinskog suda u Senti K. 241/09 prevedu na mađarski jezik, niti je osporeno rešenje podnosiocu ustavne žalbe dostavljeno na mađarskom jeziku“, iz čega zaključuje da su mu povređena prava iz člana 32. stav 1, člana 33. stav 1. i člana 199. Ustava.

Iz činjeničnog stanja koje je utvrđeno u ovom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je podnosiocu ustavne žalbe omogućeno korišćenje maternjeg jezika u postupku. Naime, iz zapisnika o saslušanju podnosioca ustavne žalbe pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Senti, proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe izjavio da za jezik postupka prihvata srpski jezik kojim će se služiti tokom istrage, a i žalba na rešenje o određivanju pritvora je podneta na srpskom jeziku. S obzirom na prethodno utvrđeno, iz čega sledi da su sve odluke donete u toku istrage, među kojima i rešenja o određivanju i produženju pritvora, podnosiocu ustavne žalbe, saglasno njegovoj volji, dostavljene na srpskom jeziku, Ustavni sud ne nalazi da bilo koji navod ustavne žalbe upućuje na to da su nakon okončane istrage nastupile objektivne okolnosti zbog kojih bi dostavljanje osporenog rešenja o produženju pritvora koje nije prevedeno na mađarski jezik, onemogućilo ili otežalo ostvarivanje i zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe u ovom krivičnom postupku.

Pored navedenog, navodi podnosioca ustavne žalbe „da ćirilicu uopšte ne zna da čita“, opovrgnuti su činjenicom da je punomoćje za podnošenje ustavne žalbe, koje je podnosilac potpisao advokatu, u celosti sačinjeno na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, te je pretpostavka da je pre potpisivanja podnosilac pročitao tekst punomoćja, razumeo ga i saglasio se sa njegovom sadržinom, odnosno da razume srpski jezik. Imajući u vidu da je branilac podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora Opštinskog suda u Senti Kv. 269/09 od 17. decembra 2009. godine, u zakonskom roku izjavio žalbu, po kojoj je osporeno rešenje doneto, Ustavni sud je ocenio da dostavljanje podnosiocu osporenog rešenja na srpskom jeziku, u konkretnom slučaju nije bilo smetnja za ostvarivanje i zaštitu njegovih prava.

Stoga je Ustavni sud navode podnosioca da mu je povređeno pravo iz člana 33. stav 1. Ustava ocenio neosnovanim. Kako podnosilac ustavne žalbe povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 199. Ustava obrazlaže istim navodima, to se izneta ocena Ustavnog suda odnosi i na ove istaknute povrede.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena prava iz člana 32. stav 1, člana 33. stav 1. i člana 199. Ustava.

7. Imajući u vidu sve prethodno izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava iz člana 31. stav 2, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 1. Ustava.

8. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac samo formalno označio odredbu člana 36. Ustava kao povređeno pravo, pri čemu se nijedan navod ustavne žalbe ne odnosi na prava zajemčena navedenom ustavnom normom.

Vezano za istaknutu povredu prava da se sa licem lišenim slobode postupa na način zajemčen odredbom člana 28. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavnom žalbom osporen samo pojedinačni akt – pravnosnažno rešenje o produženju pritvora, a ne i radnje organa nadležnih za izvršavanje mere pritvora, te se izneti navodi ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa osporenim aktom. Sa druge strane, podnosilac ustavne žalbe nijednim dokazom nije potkrepio tvrdnje o navodnom nečovečnom postupanju prema njemu tokom sprovođenja izrečene mere. Štaviše, u ovom delu ustavna žalba sadrži kontradiktorne navode, jer se prvo iznosi da podnosilac nije imao adekvatnu medicinsku zaštitu u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Subotici, da bi se potom tvrdilo da je nezakonito i „nečovečno“ poslat u Centralnu zatvorsku bolnicu u Beograd.

Konačno, Ustavni sud ukazuje da odredbe čl. 21. i 22. Ustava ne utvrđuju konkretna ljudska ili manjinska prava i slobode, već je reč o načelima u skladu sa kojima se sva zajemčena prava i slobode ostvaruju, te njihova povreda može nastupiti samo u vezi sa povredom određenog Ustavom garantovanog prava ili slobode. S obzirom na to da Ustavni sud u konkretnom slučaju nije utvrdio postojanje povrede bilo kog zajemčenog ustavnog prava, to se ne može govoriti ni o povredi navedenih ustavnih načela.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je u preostalom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević