Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu eksproprisane nepokretnosti, koji traje preko 17 godina. Sud utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete i nalaže hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1234/2008
16.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milahete Karaica iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembar 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milahete Karaica i utvrđuje da je u vanparničnom postupku u predmetu R1. 73/2010 koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milaheta Karaica iz Novog Pazara podnela je 28. oktobra 2008. godine, preko punomoćnika Mare H. Popović, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku navedenom u tački 1. izreke. Podnositeljka se istovremeno poziva i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je 17. avgusta 1993. godine pokrenut vanparnični postupak pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kojem je predlagač bio njen pokojni otac Elmaz Crnišanin, a protivnik predlagača opština Novi Pazar. Imajući u vidu da navedeni vanparnični postupak nije okončan ni nakon više od 15 godina od pokretanja, podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stoga predlaže da se utvrdi da ima pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i da joj se naknade troškovi za sastav ove ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 73/2010 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Na osnovu zaključka Imovinsko - pravne službe Skupštine opštine Novi Pazar od 16. aprila 1992. godine, Odeljenje za komunalne poslove Skupštine opštine Novi Pazar je 17. avgusta 1993. godine dostavilo Opštinskom sudu u Novom Pazaru spise predmeta broj 465-15, radi određivanja naknade za izuzeto zemljište po rešenju Skupštine opštine Novi Pazar 04 broj 7380/63 od 27. maja 1963. godine, kojim je izuzeto zemljište na katastarskoj parceli 1138 KO Novi Pazar radi izgradnje Ljubljanske ulice od ranijeg sopstvenika Elmaza Crnišanina. Ovaj vanparnični predmet je u sudu formiran pod brojem R1. 186/93.

Prvo sudsko ročište u ovom postupku zakazano za 24. decembar 1993. godine je odloženo. Sledeće ročište zakazano za 29. mart 1994. godine je održano i na njemu su izjave dali punomoćnik predlagača i zastupnik opštine Novi Pazar, te je doneto rešenje da će se sledeće ročište naknadno zakazati nakon obavljenog veštačenja. U narednih osam godina nisu preduzimane bilo kakve radnje, a potom je zakazano ročište za 17. jun 2002. godine na kojem je doneto rešenje R. 186/93, kojim se prekida predmetni vanparnični postupak zbog smrti predlagača.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru O. 173/2000 od 30. oktobra 2000. godine za zakonske naslednike pok. Elmaza Crnišanina oglašeni su Milaheta Karaica, ovde podnositeljka ustavne žalbe, Mehmed Crnišanin i Đulsuma Crnišanin. Navedeni zakonski naslednici pok. Elmaza Crnišanina su podneskom od 10. septembra 2002. godine predložili Opštinskom sudu u Novom Pazaru da se nastavi prekinuti vanparnični postupak u predmetu R. 186/93. Na ročištu zakazanom tek za 25. mart 2005. godine, Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo rešenje kojim se dozvoljava nastavak postupka koji je prekinut rešenjem tog suda od 17. juna 2002. godine, a predlagači Mehmed Crnišanin i Đulsuma Crnišanin su ovlastili predlagača Milahetu Karaica da ih zastupa kao punomoćnik u tom postupku.

U nastavku navedenog vanparničnog postupka zakazano je ukupno 18 ročišta, od kojih su pet održana (8. aprila 2005. godine, 20. januara 2006. godine, 10. marta 2006. godine, 15. septembra 2006. godine i 22. novembra 2007. godine), dok je preostalih 13 ročišta odloženo (25. aprila 2005. godine - jer nije obezbeđeno sudsko veće, 13. maja 2005. godine - jer se punomoćnik protivnika predlagača drugog reda nije odazvao pozivu, 27. maja 2005. godine - jer se punomoćnik protivnika predlagača drugog reda nije odazvao pozivu, 31. maja 2005. godine - jer je zakonski zastupnik protivnika predlagača tražio odlaganje rasprave, 24. juna 2005. godine - jer je zakonski zastupnik protivnika predlagača tražio odlaganje rasprave, 10. februara 2006. godine - jer je zakonski zastupnik protivnika predlagača tražio odlaganje rasprave, 23. februara 2006. godine – jer nije bilo dokaza da je uredno pozvan zakonski zastupnik protivnika predlagača, 31. marta 2006. godine - jer se predstavnik Islamske zajednice iz Novog Pazara nije mogao izjasniti o predlogu predlagača, budući da mu nisu uručena odgovarajuća dokumenta, 13. jula 2006. godine – jer nije bilo dokaza da je predlagač uredno pozvan, 1. septembra 2006. godine - jer je zakonski zastupnik protivnika predlagača tražio odlaganje rasprave, 19. januara 2007. godine - jer se pozivu nije odazvao veštak, 4. maja 2009. godine – jer nije bilo dokaza da je uredno pozvan predlagač, 24. maja 2009. godine - radi mogućeg postizanja poravnanja).

U međuvremenu je predsednik Opštinskog suda u Novom Pazaru, po pritužbi predlagača, dopisom od 20. juna 2006. godine naslovljenim na postupajućeg sudiju u predmetu R1. 186/93, obavestio tog sudiju da mu je 12. maja 2006. godine izdao naredbu da se prilikom zakazivanja ročišta u predmetu R1. 186/93 poštuje Program rešavanja predmeta u 2006. godini, kao i da ga o zakazivanju ročišta u navedenom predmetu pismeno obavesti. Imajući u vidu da navedeni sudija nije postupio po toj naredbi, to mu je predsednik suda ponovo naložio da ga pismeno obavesti šta je preuzeo u cilju rešavanja ovog predmeta, da li ima problema koji utiču na okončanje postupka na koje on može da utiče, kao i kakva je procena po pitanju vremena okončanja tog postupka.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o otpužbama protiv njega.

Kako su odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisano je: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti, kao i da je ovaj postupak hitan (član 134. st. 1. i 2.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog vanparničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Važeći Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisuje: da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni vanparnični postupak u predmetu sada Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 73/2010 (prvobitni broj predmeta je bio R1. 186/93) pokrenut 17. avgusta 1993. godine dostavljanjem Opštinskom sudu u Novom Pazaru spisa predmeta opštinske uprave broj 465-15, radi određivanja naknade za izuzeto predmetno zemljište od ranijeg sopstvenika Elmaza Crnišanina. Postupak do donošenja odluke Ustavnog suda o ovoj ustavnoj žalbi nije okončan i predmet se i dalje nalazi na odlučivanju u Osnovnom sudu u Novom Pazaru.

Navedeno trajanje postupka od preko sedamnaest godina samo po sebi ukazuje da sudski postupak nije okončan u razumnom roku. I pored ove konstatacije, Sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti, konkretno sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u ovom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak, jer je Opštinski sud u Novom Pazaru trebalo da utvrdi visinu novčane naknade za izuzeto zemljište u postupku koji je hitan.

Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe, koja je nakon prekida vanparničnog postupka 2002. godine stupila u vanparnicu kao jedan od pravnih sledbenika pokojnog predlagača Elmaza Crnašanina i kao punomoćnik ostalih predlagača, svojim ponašanjem nije doprinela dužini trajanja sudskog postupka. Ovo stoga što je osporeni postupak nastavljen po predlogu, između ostalih, i podnositeljke ustavne žalbe, koja se uredno odazivala na sve pozive suda, pristupila je svim ročištima za raspravu (izuzev dva ročišta na kojima nije bila prisutna, ali nije bilo dokaza da joj je poziv uredno dostavljen) i aktivno je učestvovala u postupku. Samo jedno ročište je odloženo na predlog podnositeljke ustavne žalbe kako bi se pokušalo zaključenje poravnanja sa protivnikom predlagača. Takođe, nesumnjivo je da je pitanje utvrđivanja visine naknade za izuzeto zemljište od velikog značaja za podnositeljku ustavne žalbe.

Ispitujući postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je dugom trajanju postupka isključivo doprinelo nedelotvorno postupanje ovog suda. Naime, u periodu od više od 17 godina, Opštinski sud u Novom Pazaru je zakazao ukupno 22 ročišta za raspravu, od kojih je samo osam ročišta održano, a ostala nisu održana u većini slučajeva zbog prihvatanja predloga zakonskog zastupnika protivnika predlagača za odlaganje. Sud u ovim situacijama nije iskoristio svoja procesna ovlašćenja propisana Zakonom o parničnom postupku da spreči neprimereno odugovlačenje postupka, ustanovljena upravo u svrhu racionalizacije i ubrzanja rada sudova, te kao protivteža neograničenoj dispoziciji stranaka i brana zloupotrebi procesnih prava. Takođe, u periodu od preko osam godina Opštinski sud u Novom Pazaru nije zakazao ni jedno ročište za glavnu raspravu, niti je preduzeo bilo kakvu procesnu radnju. Pored toga, odugovlačenju postupka je doprinelo i to što je prekid vanparničnog postupka trajao skoro tri godine, iako su pravni sledbenici pok. Elmaza Crnišanina, u roku manjem od tri meseca od prekida postupka, predložili nastavak tog postupka. Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti da se organizacija sudskog sistema sprovede na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda.

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena do sada sprovedenog vanparničnog postupka, zasnovana na Ustavu, praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S tim u vezi, prilikom ocene da li je zbog dužine trajanja predmetnog vanparničnog postupka podnositeljki ustavne žalbe povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu celokupni period trajanja postupka započetog 17. avgusta 1993. godine dostavljanjem navedenog spisa predmeta Opštinskom sudu u Novom Pazaru, radi određivanja naknade za izuzeto zemljište, pa sve do donošenja odluke Ustavnog suda. Ovo iz razloga što je stupanjem u vanparnični postupak, između ostalih, podnositeljke ustavne žalbe kao pravnog sledbenika ranijeg predlagača pok. Elmaza Crnišanina, nastavljen pravni kontinuitet i subjektivitet predlagača kao stranke.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), usvojio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 73/2010 i odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i nalaganjem Osnovnom sudu u Novom Pazaru da u najkraćem mogućem roku donese odluku u navedenom vanparničnom postupku, imajući u vidu da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan, iako traje već preko 17 godina.

U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je navedeni zahtev neosnovan. Ovo iz razloga što je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

7. Na osnovu izloženog i odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti