Ustavni sud odbacio žalbu kao zahtev za instancionu kontrolu zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u radnom sporu, ocenivši da podnosilac ne iznosi ustavnopravne razloge, već osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu prava, zahtevajući da Ustavni sud postupa kao instancioni sud, za šta nije nadležan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1235/2008
07.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Žilovića iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Žilovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 999/08 od 18. septembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Čačku Gž. 614/08 od 2. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Žilović iz Gornjeg Milanovca je 27. oktobra 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. Ustava i prava na rad iz člana 60. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je u parničnom postupku u kome su donete osporene presude pogrešno utvrđeno da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, izrazio volju da mu se otpremnina isplati u više mesečnih rata, te da je Vrhovni sud Srbije ovo ''pogrešno pravno kvalifikovao kao pobijanje činjeničnog stanja'' i ovaj navod nije meritorno ispitan čime je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu i nepristrasno suđenje. Navodi da se rešenjem o otkazu ugovora o radu poslodavac obavezao da će isplatu otpremnine izvršiti do dana otkaza ugovora o radu, a kako je poslodavac otpremninu isplatio u više rata, smatra da su sudovi pogrešno zaključili da nisu ispunjeni uslovi za poništaj rešenja o otkazu navedenog ugovora, zbog neblagovremene isplate otpremnine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Gornjem Milanovcu vođen parnični postupak, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, protiv tuženog ''Kompanija Takovo'' a.d. Prvostepenom presudom P1. 217/07 od 16. januara 2008. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog I 1672 od 12. jula 2005. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se utvrdi da navedeno rešenje nema pravno dejstvo.

Osporenom presudom Okružnog suda u Čačku Gž. 614/08 od 2. aprila 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena je prvostepena presuda, dok je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 999/08 od 18. septembra 2008. godine odbijena kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude. U obrazloženju revizijske presude je navedeno: da je tužiocu otkazan ugovor o radu iz razloga što je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za njegovim radom kod tuženog, saglasno odredbi člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', broj 24/05); da je stoga saglasno članu 158. stav 2. i članu 159. ovog zakona, tužiocu pripala otpremnina u visini koja je nesporna među strankama; da je isplata otpremnine u konkretnom slučaju izvršena posle datuma označenog kao momenat prestanka radnog odnosa i navedena isplata je rezultat sporazuma između tuženog kao poslodavca i tužioca; da se davanjem izjave od 11. jula 2005. godine tužilac saglasio da mu se otpremnina isplati u četiri jednake mesečne rate; da je tuženi počeo isplatu otpremnine 14. oktobra 2005. godine i otpremninu isplatio 1. decembra 2005. godine; da rešenje o prestanku radnog odnosa nije ništavo ako je isplata izvršena posle datuma označenog kao momenat prestanka radnog odnosa u situaciji kada je to rezultat sporazuma između poslodavca i zaposlenog, te da tužiocu i dalje stoji na raspolaganju pravo da eventualno u drugom postupku, ako smatra da je zbog kašnjenja u isplatama rata pretrpeo štetu, traži naknadu iste.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda ustavnih prava podnosioca na koja se u žalbi ukazuje. Naime, polazeći od navoda sadržanih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac osporava isključivo utvrđeno činjenično stanje i od Ustavnog suda zahteva da postupa kao instancioni sud i ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona. Takođe, podnosilac ustavne žalbe ne nudi argumente koji bi mogli opravdati njegovu tvrdnju o povredi prava na imovinu i prava na rad.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda ili uskraćivanja označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporenih odluka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavni sud odbacio žalbu kao zahtev za instancionu kontrolu zakonitosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti