Povreda prava na imovinu i pravično suđenje zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja presude protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Takođe, utvrđuje da dosuđena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku nije bila adekvatna, te dosuđuje dodatnu naknadu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1235/2017
29.12.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Đ . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. decembra 20 20.godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Đ . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1159/18 ( stari broj I. 2133/11, a inicijalno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1147/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1147/08 od 1. septembra 2008 . godine, umanjenog za iznos koj i mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba D. Đ . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 30/16 od 25. jula 2016. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1049/16 od 5. oktobra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , umanjenom za iznos koji mu je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom toku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1159/18 eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Đ . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 11. februara 2017. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 30/16 od 25. jula 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog su da Rž.g. 1049/16 od 5. oktobra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2133/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1147/08).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da podnosilac, kao izvršni poverilac, nije namirio svoje potraživanje iz radnog odnosa prema izvršnom dužnik u AD „F .“ Čačak i zavisnim preduzećima ; da sud ovi nisu cen ili i parnični postupak u kome je doneta pravnosnažna presuda , a koji sa izvršnim postupkom čini jedinstvenu celinu; da dosuđeni iznos prim erene naknade nije odgovarajući, zbog čega podnosilac i dalje ima svojstvo „žrtve“. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu uvida u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , dopisa Osnovnog suda u Čačku I. 1159/18 (stari broj I. 2133/11) od 2. novembra 2020. godine, kao i obaveštenja kancelarije javnog izvršitelja M. I . iz Čačka, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac us tavne žalbe, u svojstvu izvršnog pover ioca (između ostalih), podneo je 26. avgusta 2008. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika AD „F .“ Čačak i zavisnih preduzeća , radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 1518/03 od 24. marta 2008. godine.

Opštinski sud u Čačku dozvolio je predloženo izvršenje rešenjem I. 1147/08 od 1. septembra 2008. godine .

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 30/16 od 25. jula 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, između ostalog i ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2133/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1147/08), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzm e sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosu đenog do traženog iznosa od po 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen, kao neosnovan ; u stavu petom izreke od bačen je zahtev predlagača da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1518/03; u stavu šestom izreke sud se oglasio nenadležnim da odlučuje po zahtevu predlagača da mu se dosudi materijalna šteta ; u s tavu sedmom izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka . U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je dosuđeni iznos primerene naknade dovoljno zadovoljenje za predlagača, te da je postavljeni zahtev od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , previsoko postavljen i neopravdan; da je osporeni parnični postupak prethodno pravnosnažno okončan, a da sud postupa samo u postupcima koji su u toku.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 1049/16 od 5. oktobra 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Čačku R4I. 30/16 od 25. jula 2016. godine u stavovima četvrtom, petom i šestom izreke . U obrazloženju navedenog drugostepenog rešenja je navedeno da bi dosuđivanje većeg iznosa primerene naknade bilo protivno njenom cilju, te da primerenu naknadu sud može, ali i ne mora da dosudi, kao i da se zahtev za zaštitu prava može podneti samo u postupcima koji su u toku, a da je osporeni parnični postupak pravnosnažno okončan 2008. godine.

Izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1159/18 (stari broj I. 2133/11) je u junu 2020. godine nastavljen pred javnim izvršiteljem M. I . iz Čačka u predmetu Ii. 1318/20. Do trenutka odlučivanja po ustavnoj žalbi postupak je i dalje u toku.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe utvrđen og pravnosnažnom presudo m, a protiv dužnika AD „F.“ Čačak i zavisnih preduzeća, koji su u vreme nastanka potraživanja imali pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predst avlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tačk i 1. izreke.

Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen og rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1147/08 od 1. septembra 2008. godine , umanjenog za iznos koj i mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 30/16 od 25. jula 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1049/16 od 5. oktobra 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da je na sednici održanoj 4. juna 2020. godine doneo Odluku Už-277/2017, kojom je usvojio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca i utvrdio da im je rešenjima Privrednog apelacionog suda R4 St. 3229/15 od 30. marta 2016. godine, R4 St. 3203/15 od 5. maja 2016. godine i R4 St. 2860/15 od 17. marta 2016. godine i rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 922/16 od 2. juna 2016. godine, Rž. gp. 1019/16 od 15. septembra 2016. godine i Rž. gp. 744/16 od 14. jula 2016. godine povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjeno m za iznose koji su po istom osnovu eventualno već isplaćeni.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe podnosioca ustavne žalbe D. Đ . i na osnovu uvida u priložene dokaze utvrdio da je ovaj podnosilac u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji j e prethodio ustavnosudskom, bio u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u predmetu Už-277/2017.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 30/16 od 25. jula 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1049/16 od 5. oktobra 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao sastavni deo prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, imajući u vidu da iznos primerene naknade koji mu je osporenim rešenjima dosuđen zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega podnosi lac nije izgubio status „žrtve“ povrede tog ustavnog prava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obraz loženju Odluke Ustavnog suda Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , te odlučio kao u tački 3. izreke.

Polazeći od na izloženog, Ustavni sud nije posebno cenio istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjeno m za iznos koji mu je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom toku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1159/18 eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja osporenog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i druge činjenic e date u obrazloženju Odluke Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja pravičan i adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu i pravično suđenje zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti