Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi naknade troškova prekršajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja Ministarstva finansija kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova u obustavljenom carinskom prekršajnom postupku. Utvrđeno je da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka jer žalba ne sadrži ustavnopravne razloge.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1237/2008
24.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Vlačića iz Sente, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nenada Vlačića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije Pžc. 2482/07 od 3. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Vlačić iz Sente je preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu 28. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije Pžc. 2482/07 od 3. septembra 2008. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je prvostepenim rešenjem Ministarstva finansija-Uprava carina-Carinarnica Subotica P. 1270/03 od 28. septembra 2007. godine protiv njega obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 194. st. 1. i 3. Carinskog zakona i da je u trećem stavu izreke rešenja navedeno da troškova postupka nije bilo. Protiv ovog rešenja, u delu odluke o troškovima, podnosilac ustavne žalbe je preko branioca izjavio žalbu drugostepenom organu, Ministarstvu finansija, koje je osporenim rešenjem Pžc. 2482/07 od 3. septembra 2008. godine žalbu odbilo kao neosnovanu. Podnosilac smatra da je Ministarstvo finansija pogrešno primenilo Zakon o prekršajima, jer „troškove postupka za prekršaj po kome je postupak obustavljen snosi prvostepeni organ za prekršaje koji je postupak vodio“, naglašavajući da je 15. novembra 2007. godine branilac podneo prvostepenom organu za prekršaje opredeljeni zahtev za naknadu troškova prekršajnog postupka. Smatra da mu je iz navedenih razloga povređeno pravo na pravično suđenje, posebna prava koja okrivljeni ima, „a to je i pravo na naknadu troškova“ i pravo na žalbu, jer uložena žalba nije bila delotvorna.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Ministarstva finansija-Uprava carina-Carinarnica Subotica P. 1270/03 od 28. septembra 2007. godine obustavljen prekršajni postupak pokrenut protiv podnosioca ustavne žalbe zbog prekršaja iz člana 194. stav 1. u vezi sa stavom 3. Carinskog zakona, jer nije dokazano da je podnosilac učinio prekršaj koji mu je stavljen na teret. U stavu tri rešenja odlučeno je da troškova nije bilo. Osporenim rešenjem Ministarstva finansija Pžc. 2482/07 od 3. septembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe i prvostepeno rešenje je potvrđeno. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da „s obzirom da branilac okrivljenog nije podneo zahtev za naknadu troškova zastupanja do donošenja prvostepenog rešenja, ne može se osporavati pravilnost tog rešenja troškovnikom koji je podnet uz žalbu“.

Iz sadržine ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da u pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi se potvrdili navodi o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Naime, iz dokumentacije koju je podnosilac uz ustavnu žalbu priložio nesporno proizlazi da naknadu troškova prekršajnog postupka koji je protiv njega vođen nije tražio do donošenja prvostepenog rešenja 28. septembra 2007. godine, već tek 15. novembra 2007. godine, istog dana kada je preko advokata izjavio žalbu na rešenje. Stoga se ni navodi na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima, kojima bi ove tvrdnje bile argumentovane.

U odnosu na istaknute povrede prava zajemčenih odredbama čl. 33. i 34. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da se navodi iz ustavne žalbe ne mogu dosvesti u vezu sa sadržinom zajemčenih prava, pošto „pravo na naknadu troškova“ svakako ne spada u posebna prava okrivljenog, niti u pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, koja prava se označenim odredbama Ustava garantuju licu protiv koga se vodi postupak za krivično ili neko drugo kažnjivo delo.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, jer saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi naknade troškova prekršajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti