Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o pritvoru
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora. U vreme podnošenja žalbe, podnosilac još uvek nije bio lišen slobode, te do povrede prava na slobodu i bezbednost nije moglo doći, čime nisu ispunjene pretpostavke za postupanje.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1239/2010
09.06.2010.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slaviše Purića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Slaviše Purića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ki. 20008/10 od 21. januara 2010. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 553/10 od 27. januara 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Slaviša Purić iz Beograda podneo je 9. februara 2010. godine, preko punomoćnika Slobodana Todorovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ki. 20008/10 od 21. januara 2010. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 553/10 od 27. januara 2010. godine, zbog povrede prava iz člana 27. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, osporena rešenja poništi i odloži njihovo izvršenje.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Protiv podnosioca ustavne žalbe u toku je krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio devet krivičnih dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika. Prema podnosiocu ustavne žalbe je, na osnovu člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku, određen pritvor osporenim rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki. 20008/10 od 21. januara 2010. godine. Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Kv. 553/10 od 27. januara 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv prvostepenog rešenja. Po navedenom rešenju o određivanju pritvora, podnosilac ustavne žalbe je lišen slobode 4. marta 2010. godine.
4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava iz člana 27. i člana 31. stav 1. Ustava.
Članom 27. Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.); da lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa se odmah, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.); da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (stav 4.). Odredbom člana 31. stav 1. Ustava utvrđeno je da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora.
Odredbama člana 142. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog: ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 5)).
5. Ustavni sud je, polazeći od svega navedenog, utvrdio da je osporenim rešenjem od 21. januara 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor, a da je podnosilac po ovom rešenju lišen slobode 4. marta 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe žali se na povredu prava na trajanje pritvora, koje pravo proizlazi iz prava na slobodu i bezbednost i predstavlja jedno od osnovnih prava zajemčenih Ustavom. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je u vreme podnošenja ustavne žalbe, 9. februara 2010. godine, podnosilac ustavne žalbe još uvek bio na slobodi, to do povrede istaknutog prava nije ni moglo doći u vreme podnošenja ustavne žalbe. Dakle, podnosilac ustavne žalbe nije bio lišen slobode u vreme podnošenja ustavne žalbe, što predstavlja uslov da se može koristiti garancijama koje su predviđene članom 31. stav 1. Ustava. Stoga Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe nije moglo biti povređeno Ustavom zajemčeno pravo na koje se pozvao. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u Rešenju Už – 784/2008 od 24. marta 2010. godine (stav 5. obrazloženja).
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić