Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom i parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog prekomernog trajanja izvršnog i parničnog postupka. Glavni razlog je neažurnost izvršnog suda, koji rešenje o izvršenju nije dostavio preko četiri godine, dosudivši naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12390/2018
20.05.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. L . iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. maja 202 1. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. L . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu u predmetu Iv. 4250/12 i u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 9/17 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz Gornjeg Milanovca je , 31. oktobra 2018. godine , preko punomoćnika D . D, advokata iz Gornjeg Milanovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu u predmetu Iv. 4250/12 i u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 9/17.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je JKP „G.“ iz Gornjeg Milanovca, kao izvršni poverilac , podne lo 14. maja 2012. godine predlog za izvršenje protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika; da je rešenje o izvršenju odmah doneto ali ga je izvršni sud dostavio podnosiocu tek posle pet i po godina; da je nakon podnetog prigovora podnosioca protiv rešenja o izvršenju, postupak dalje nastavljen kao parnični; da je postupak okončan presudom Višeg suda u Čačku Gž. 3047/17 od 11. aprila 2018. godine; da mu je zbog dužine trajanja postupka od šest i po godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2000 evra i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javan ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P. 9/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

JKP „G.“ iz Gornjeg Milanovca je, kao izvršni poverilac , 14. maja 2012. godine podne lo Osnovnom sudu u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naplate duga za komunalne usluge grejanja. Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu Iv. 4250/12 od 25. maja 2012. godine usvojeno je predloženo izvršenje.

U spisima predmeta nema dokaza da je rešenje o izvršenju dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe.

Izvršni poverilac se podneskom od 23. juna 2016. godine izjasnio da se izvršni postupak nastavi pred javnim izvršiteljem.

Zaključkom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu Iv. 4250/12 od 1. avgusta 2016. godine obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu Iv. 4250/12 od 25. maja 2012. godine u delu kojim je određeno sprovođenje izvršenja pred sudom i usvojen je zahtev izvršnog poverioca od 23. juna 2016. godine da postupak sprovođenja izvršenja nastavi javni izvršitelj Marina Stevančević iz Čačka, koga je odredila Komora izvršitelja.

Zatim je javni izvršitelj 5. decembra 2016. godine dostavio podnosiocu rešenje o izvršenju.

Podnosilac je 13. decembra 2016. godine podneo prigovor protiv rešenja o izvršenju i rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu Ipv. Ivk. 25/16 od 22. decembra 2016. godine usvojen je prigovor izvršnog dužnika, stavljeno je van snage rešenje o izvršenju Iv. 4250/12 od 25. maja 2012. godine, ukinute s u sprovedene radnje i određeno je da će se postupak nastaviti pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu, kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Zatim je predmet dobio broj P. 9/17 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu.

Pred prvostepenim sudom održana su četiri ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke na okolnost postojanja duga tuženog prema tužiocu, saslušan je veštak, pribavljeni su određeni izveštaji od tužioca u vezi nastanka duga i svih pripadajućih kamata, dok tri ročišt a nisu bila održana, i to jedno zbog nedolaska zastupnika tužioca, a dva iz procesnih razloga.

Tužbeni zahtev je preciziran 29. marta 2017. godine.

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P. 9/17 od 2. oktobra 2017. godine, u stavu prvom izreke, određeno je da se održava na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovc u Iv. 4250/12 od 25. maja 2012. godine u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 54.687,00 dinara na ime duga za isporučenu toplotnu energiju, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. maja 2012. godine pa do isplate, kao i u delu troškova izvršnog postupka u iznosu od 4.270,00 dinara; u stavu drugom izreke utvrđeno je da je tužilac delimično povukao tužbu za iznos od 4.568,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. maja 2012. godine pa do isplate i za navedeni iznos je ukinuto rešenje o izvršenju Iv. 4250/12 od 25. maja 2012. godine u obavezujućem delu; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 19.437,05 dinara.

Podnosilac je 13. novembra 2017. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i presudom Višeg suda u Čačku Gž. 3047/17 od 11. septembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P. 9/17 od 2. oktobra 2017. godine u stavu prvom i tr ećem izreke .

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/20) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od pet radnih dana od dana podnošenja predloga i da odluku dostavi strankama u roku od pet radnih dana od dana donošenja (član 7.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova; da je nepostupanje u vremenskom okviru uslov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje izvršnog poverioca protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika – 14. maja 2012. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Čačku Gž. 3047/17 od 11. septembra 2018. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni postupak okončao u razumnom roku i kako bi se o predlogu za izvršenje protiv podnosioca, a zatim o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje postupka od šest godina i četiri meseca, računajući od podnošenja predloga za izvršenje od strane izvršnog poverioca - 14. maja 2012. godine pa do pravnosnažnog okončanja postupka, donošenjem presude Višeg suda u Čačku Gž. 3047/17 od 11. septembra 2018. godine, predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovog Suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos nerazumno dugom trajanju postupka dao izvršni sud koji rešenj e o izvršenju , doneto 25. maja 2012. godine, nije dostavio podnosiocu ustavne žalbe u skladu sa zakonskim rokom, već je tek javni izvršitelj 5. decembra 2016. godine dostavio podnosiocu rešenje o izvršenju.

Međutim, Sud nalazi da su parnični sudovi postupali redovno i odlučivali su u kratkim rokovima. Tako je prvostepena presuda doneta nakon nepunih godinu dana od kada je postupak nastavljen pred parničnim sudom, a postupak po žalbi je trajao deset meseci.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca i podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosioca, Sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije svojim postupanjem doprineo odugovlačenju postupka, već on, naprotiv, o postojanju izvršnog postupka nije imao nikakva saznanja sve dok mu rešenje o izvršenju nije dostavljeno 5. decembra 2016. godine od strane javnog izvršitelja.

Ustavni sud napominje da je za sve vreme trajanja izvršnog postupka, o kome podnosilac ustavne žalbe nije imao saznanja, tekla zakonska zatezna kamata koja je pripisana glavnom dugu.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupka nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu u predmetu Iv. 4250/12 i u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 9/17, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, Ustavni sud je posebno cenio ukupnu dužinu trajanja izvršnog i parničnog postupka, činjenicu da nema doprinosa podnosioca ustavne žalbe, koji nije ni znao za postojanje izvršnog postupka , kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br . 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U konkretnom slučaju, Sud je, pored navedenog, posebno imao u vidu specifične okolnosti ovog slučaja, Naime, podnosilac nije aktivno učestvovao u predmetnom izvršnom postupku (sve do prijema rešenja o izvršenju 5. decembra 2016. godine), zbog čega u tom periodu objektivno nije ni mogao da trpi nematerijalnu štetu. Međutim, Sud ukazuje na to da se trajanje predmetnog izvršnog postupka nikako ne može pripisati u krivicu podnosioca, koji je danom prijeme rešenja o izvršenju, nakon četiri i po godine od njegovog donošenja i saznanja za visinu duga, koji je u međuvremenu uvećan zbog pripisane zakonske zatezne kamate, svakako doveden u stanje koje opravdava dosuđivanje nematerijalne štete u navedenom iznosu za koji Sud nalazi da se u konkretnom slučaju može smatrati razumnim. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja suda, te je stoga odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom i parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti