Odbacivanje ustavne žalbe protiv obaveštenja predsednika suda o neosnovanosti pritužbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv akta kojim je predsednik Okružnog suda obavestio podnositeljku da je njena pritužba na rad sudije neosnovana. Sud je zaključio da taj akt nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Šižgorić iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljiljane Šižgorić izjavljena protiv akta Okružnog suda u Zaječaru VI Su. 37/07-44 od 8. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Šižgorić iz Bora podnela je Ustavnom sudu 21. januara 2008. godine ustavnu žalbu protiv akta Okružnog suda u Zaječaru VI Su. 37/07-44 od 8. novembra 2007. godine. Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporenim aktom okončan predmet povodom njene pritužbe na rad i postupanje v.d. predsednika Opštinskog suda u Boru, kao postupajućeg sudije u predmetu P. 590/06, "sa naznakom" da osnovanost pritužbe nije utvrđena. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je osporenim aktom povređeno njeno pravo na žalbu, jer osporeni akt ne sadrži uputstvo o pravnom leku.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/2007) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuje ili uskraćuje neko od Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.
3. Zakonom o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 27/03, 103/03, 29/04, 101/05 i 46/06) propisano je: da stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok i ishod (član 7.); da sudsku upravu čine poslovi koji služe vršenju sudske vlasti, a između ostalog i razmatranje pritužbi i predstavki (član 48.); da predsednik višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nižeg suda, a predsednik neposredno višeg suda i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda donese akte iz njegovog delokruga, da predsednik višeg suda može tražiti od nižeg suda obaveštenja o primeni propisa, problemima u suđenju i sve podatke o radu, kao i da predsednik višeg suda može naložiti neposredan uvid u rad nižeg suda (član 51.); da kada stranka ili drugi učesnik u postupku podnese pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti pritužioca u roku od petnaest dana od prijema pritužbe (član 52. stav 1.).
Iz navedenog sledi da je razmatranje pritužbi i predstavki posao sudske uprave i da je predsednik suda dužan da podnetu pritužbu razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti pritužioca u određenom roku.
4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim aktom Okružnog suda u Zaječaru predsednik tog suda obavestio pritužioca, ovde podnositeljku ustvne žalbe, da je postupajući po podnetoj pritužbi izvršio uvid u predmet Opštinskog suda u Boru P. 590/06 i da nije našao da su navodi iz pritužbe osnovani.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporeni akt Okružnog suda u Zaječaru nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica, te da ne predstavlja akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić