Odluka Ustavnog suda o troškovima krivičnog postupka oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova oštećenog kao tužioca. Kada je postupak obustavljen zbog zastarelosti, oštećeni kao tužilac nema pravo na naknadu troškova iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Veselina Kemere iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Veselina Kemere izjavljena protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu Kv. 453/09 od 14. maja 2009. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Veselina Kemere izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 326/08.

O b r a z l o ž e nj e

1. Veselin Kemera iz Beograda je 6. jula 2009. godine podneo, preko punomoćnika Jelene R. Žikić, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu Kv. 453/09 od 14. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i prava i načela iz člana 6. stav 1. i čl. 13. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Takođe, ustavnu žalbu je podneo i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 326/08.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da je 9. novembra 1999. godine, preko punomoćnika, podneo krivičnu prijavu protiv R.S. Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, koje ga je 25. novembra iste godine obavestilo da je prijavu odbacilo i da može sam da preduzme krivično gonjenje; da je 28. decembra 1999. godine u svojstvu oštećenog kao tužioca podneo zahtev za sprovođenje istrage Petom opštinskom sudu u Beogradu; da je Peti opštinski sud u Beogradu 16. oktobra 2007. godine doneo presudu K. 83/02 kojom je u stavu prvom izreke okrivljenu R.S. oglasio krivom zbog izvršenja krivičnog dela pronevera iz člana 251. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i izrekao joj uslovnu osudu, dok ju je u stavu drugom izreke oslobodio od optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije; da je Okružni sud u Beogradu 3. marta 2008. godine prvostepenu presudu u oslobađajućem delu potvrdio, a u osuđujućem delu ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje; da je Peti opštinski sud u Beogradu 28. januara 2009. godine doneo rešenje K. 326/08 kojim je obustavio krivični postupak protiv R.S. zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i odlučio o troškovima krivičnog postupka okrivljene, ali ne i o njegovim troškovima; da je 7. februara 2009. godine, preko punomoćnika, tražio da se dopunskim rešenjem obuhvate i nužni izdaci za njegovo zastupanje, budući da je imao položaj oštećenog kao tužioca; da je 25. marta 2009. godine Peti opštinski sud u Beogradu rešenjem K. 326/08 odbio podneti zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka oštećenog kao tužioca kao neosnovan; da je protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu, koja je odbijena osporenim rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu Kv. 453/09 od 14. maja 2009. godine.

Iz navedenog podnosilac zaključuje „da je Peti opštinski sud u Beogradu, postupajući protivno zakonu, prouzrokovao štetu podnosiocu koji je imao položaj oštećenog kao tužioca, a koja se sastoji u izdacima učinjenim u toku krivičnog postupka, radi angažovanja advokata“, kao i da je Peti opštinski sud u Beogradu propustio da u razumnom roku donese meritornu odluku o predmetu optužbe, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja „te da je država dužna da podnosiocu ustavne žalbe gde je imao položaj oštećenog kao tužioca nadoknadi štetu u visini troškova koje je oštećeni imao povodom vođenja tog krivičnog postupka“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i da osporeni akt poništi ili preinači u skladu sa zakonom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je nakon odbačaja njegove krivične prijave od strane Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, preduzeo krivično gonjenje R. S. podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Petom opštinskom sudu u Beogradu 28. decembra 1999. godine.

Nakon sprovedene istrage, oštećeni kao tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe je 11. februara 2002. godine, preko punomoćnika, podigao optužnicu. Okrivljenoj R.S. je optužnicom, koja je izmenjena 16. oktobra 2007. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela pronevera iz člana 251. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu K. 83/02 od 16. oktobra 2007. godine, okrivljena R.S. je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i presuda je u ovom delu postala pravnosnažna 3. marta 2008. godine. Istom presudom je okrivljena R.S. oglašena krivom i uslovno osuđena zbog izvršenja krivičnog dela pronevera iz člana 251. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, ali je u ovom delu Okružni sud u Beogradu 3. marta 2008. godine prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje.

Peti opštinski sud u Beogradu je 28. januara 2009. godine doneo rešenje K. 326/08 kojim je u stavu prvom obustavio krivični postupak protiv okrivljene R.S. zbog krivičnog dela koje joj je bilo stavljeno na teret usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, a u stavu dva odredio da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 1) do 6) Zakonika o krivičnom postupku, kao i nužni izdaci okrivljene i branioca, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Navedeno rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu K. 326/08 od 28. januara 2009. godine je postalo pravnosnažno 10. februara 2009. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 28. januara 2009. godine, preko punomoćnika, podneo Petom opštinskim sudu u Beogradu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka oštećenog kao tužioca u vidu nagrade i nužnih izdataka punomoćnika, koji je rešenjem K. 326/08 od 25. marta 2009. godine odbijen kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja, punomoćnik podnosioca ustavne žalbe izjavio je žalbu u kojoj je, pored ostalog, istaknuto da oštećeni kao tužilac ima pravo na naknadu iz budžeta troškova koje je imao povodom vođenja krivičnog postupka.

Peti opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem Kv. 453/09 od 14. maja 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv rešenja istog suda K. 326/08 od 25. marta 2009. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 29. st. 1. i 2.).

Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti podnete ustavne žalbe od značaja odredbe čl. 193. i 197. i člana 189. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09), koji je važio u vreme odlučivanja o spornom pravnom pitanju.

Odredbom člana 193. stav 2. ovog Zakonika (u daljem tekstu: ZKP) bilo je propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju: troškove za svedoke, veštake, tumače i stručna lica i troškove uviđaja (tačka 1)); troškove prevoza okrivljenog( tačka 2)); izdatke za dovođenje okrivljenog (tačka 3)); putne troškove službenih lica (tačka 4)); troškove lečenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i troškove porođaja, osim troškova koji se naplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje (tačka 5)); troškove tehničkog pregleda vozila, analize krvi i prevoza leša do mesta obdukcije (tačka 6)); nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika (tačka 7)); nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika (tačka 8)); paušalni iznos, za troškove koji nisu obuhvaćeni prethodnim tačkama (tačka 9)).

Odredbom člana 197. stav 1. ZKP bilo je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili kada se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava. Izuzeci od pravila propisanog u navedenoj zakonskoj odredbi bili su propisani odredbama st. 3. i 4. ovog člana i odnosili su se na slučajeve kada je krivični postupak u kome je okrivljeni oslobođen ili je krivični postupak obustavljen ili je optužba odbijena, vođen po tužbi privatnog tužioca i kada je oštećeni odustao od predloga za gonjenje, pri čemu u ovim slučajevima troškovi postupka, umesto na teret budžetskih sredstava, padaju na teret privatnog tužioca, odnosno oštećenog kao tužioca.

Članom 189. stav 2. ZKP bilo je predviđeno da pravnosnažnost rešenja nastupa kad se ono ne može pobijati žalbom ili kad žalba nije dozvoljena.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine zajemčenih prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, te odredaba Zakonika o krivičnom postupku, utvrdio sledeće:

U krivičnom postupku koji se pred Petim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu K. 326/08, po optužnici podnosioca ustavne žalbe, koji je obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, rešenjem od 28. januara 2009. godine, između ostalog, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 10. februara 2009. godine.

Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka oštećenog kao tužioca, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu K. 326/08 od 25. marta 2009. godine. Protiv navedenog rešenja punomoćnik oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu Kv. 453/09 od 14. maja 2009. godine.

U odnosu na sporno pravno pitanje koje se ustavnom žalbom pokreće, a to je da li su podnosiocu ustavne žalbe u ovom krivičnom postupku pripadali troškovi postupka, Ustavni sud ističe da je u svojoj Odluci Už. 471/2009 od 5. novembra 2009. godine detaljno obrazložio svoj stav da prema navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku oštećenom kao tužiocu, njegovom zakonskom zastupniku i punomoćniku ne pripadaju troškovi postupka u slučaju da je krivični postupak obustavljen ili da je doneta presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili se optužba odbija.

Saglasno iznetom, Ustavni sud nalazi da su navodi ustavne žalbe o tome da su osporenom sudskom odlukom podnosiocu ustavne žalbe uskraćeni troškovi postupka koji su mu po zakonu pripadali, čime bi bila učinjena povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, nemaju utemeljenja u odredbama Zakonika kojim se uređuje krivični postupak i u utvrđenom činjeničnom stanju vezanom za postupanje sudova prilikom odlučivanja o troškovima ovog krivičnog postupka.

Takođe, kako je Ustavni sud utvrdio da je u odredbama Zakonika o krivičnom postupku postojao pravni osnov za donošenje osporene odluke, te sledi da nema osnova za tvrdnju da su ova rešenja posledica nezakonitog rada sudova kao državnih organa, kojim je podnosiocu ustavne žalbe pričinjena materijalna ili nematerijalna šteta, niti je njihovim donošenjem podnosiocu ustavne žalbe uskraćena jednaka zaštita prava. Takođe, nesumnjivo je da je protiv prvostepenog rešenja podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na žalbu, o kojoj je i odlučeno osporenim drugostepenim rešenjem.

Stoga Sud ocenjuje da se ne mogu prihvatiti navodi ustavne žalbe da su osporenim rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu podnosiocu povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neosnovana, pa je istu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se navodi koji se tiču povrede ovog prava odnose na postupanje nadležnog suda u krivičnom postupku K. 326/08 koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu, a koji je okončan 10. februara 2009. godine kada je postalo pravnosnažno rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu K. 326/08 od 28. januara 2009. godine, obustavom krivičnog postupka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Kako je ustavna žalba izjavljena 6. jula 2009. godine, dakle po proteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu istu odbacio i odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o troškovima krivičnog postupka oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti