Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda kojim je odbijen predlog za donošenje dopunske odluke. Viši sud je pogrešno tumačio obavezujuće dejstvo odluke Ustavnog suda, odbijajući da ponovi postupak i za lica koja nisu podnela ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. S. i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmet u P. 4087 /07, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 15008/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S. iz B. je 18. marta 2011. godine, preko punomoćnika G. B, advokata iz B, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničn om postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4087/07.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je 20. juna 2007. godine podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi naknade štete; da je nakon više od godinu dana od podnošenja tužbe sud zakazao prvo ročište; da na zakazano ročište punomoćnik tužioca nije pristupio, iako je bio uredno pozvan, iz razloga što nije mogao da uđe u zgradu suda, zbog dojave o postavljenoj bombi; da je sud, umesto da zakaže novo ročište, na koje bi pozvao punomoćnika tužioca, doneo rešenje kojim je konstatovano da se smatra da je tužba povučena; da je punomoćnik tužioca protiv tog rešenja izjavio žalbu, ali da u vreme podnošenja ustavne žalbe nadležni sud još uvek nije odlučio o žalbi koju je podneo.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kao i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4087/07, sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 15008/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac B. S, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 20. juna 2007. godine podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi naknade štete, nastale povredom na radu. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 4087/07.

Odgovor na tužbu je 29. oktobra 2007. godine dostavljen sudu.

Na pripremno ročište zakazano za 22. septembar 2008. godine nisu pristupile parnične stranke, pa je prvostepeni sud doneo rešenje P. 4087/07 da se tužba smatra povučenom, sa obrazloženjem da na zakazano pripremno ročište stranke nisu pristupile, iako su uredno obaveštene.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja o povlačenju tužbe.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2185/10 od 10. decembra 2010. godine vratio nerazmotrene spise predmeta P. 4087/07 Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi dopune postupka. Naime, u obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da prvostepeni sud žalbu koju je izjavio tužilac na rešenje tog suda treba da smatra predlogom za vraćanje u pređašnje stanje, zbog propuštenog ročišta od 22. septembra 2008. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 320/11 od 9. maja 2011. godine dozvolio vraćanje u pređašnje stanje, pa je stavio van snage rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4087/07 od 22. septembra 2008. godine, jer je utvrdio da je navedenog dana (22. septembra 2008. godine) bila dojava bombe u zgradi suda u vreme kada je bilo zakazano pripremno ročište.

Ročište koje je bilo zakazano za 13. decembar 2011. godine je odloženo zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Nakon toga, sud je zakazao još šest ročišta za glavnu raspravu (15. marta, 25. juna i 15. oktobra 2012. godine, 31. januara, 7. marta i 21. maja 2013. godine), koja su sva održana. Na ročištima je sproveden dokazni postupak tokom kojeg su saslušane stranke, sprovedeno je odgovarajuće medicinsko veštačenje, saslušani su veštaci i stranke su se izjasnile u pogledu obavljenog veštačenja.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 21. maja 2013. godine doneo presudu P. 15008/11 kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo odbrane, Vojnomedicinsku akademiju, da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, odbio tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati novčane iznose preko dosuđenih iznosa, konstatovao da je tužba tužioca povučena u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio naknadu štete zbog naruženosti i obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove postupka.

Tužena je izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom započeo 20. juna 2007. godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, i da u vreme odlučivanja o ustavnoj žalbi još uvek nije okončan, što ukazuje da postupak traje preko šest godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, imajući u vidu da postupak nije okončan, prema oceni Ustavnog suda ukazuje da predmetni postupak nije okončan u granicama razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja koji za podnosioca ima subjektivno pravo o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo nedelotvorno i neefikasno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je, u odnosnoj pravnoj stvari pripremno ročište zakazao za 22. septembar 2008. godine, što je bilo više od godinu dana od podnošenja tužbe (20.juna 2007. godine), prvostepeno rešenje P. 4087/07 od 22. septembra 2008. godine, kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, je po žalbi ukinuto rešenjem Višeg suda Gž. 2185/10 i spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na dopunu postupka. Odgovornost prvostepenog suda za dugo trajanje postupka se ogleda i u činjenici da je prvu presudu P. 15008/11 od 21. maja 2013. godine doneo posle gotovo šest godina od podnošenja tužbe.

Ustavni sud smatra da je dužini trajanja postupka doprineo i drugostepeni sud koji je više od dve godine odlučivao o žalbi (rešenjem Gž. 2185/10 od 10. decembra 2010. godine) protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4087/07 od 22. septembra 2008. godine, kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak u kojem je tražio naknadu nematerijalne štete nastale povredom na radu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4087/07, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 1500/11.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je imajući u vidu da se postupak nalazi u fazi odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 15008/11 od 21. maja 2013. godine, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja i predmet parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti