Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka pravnog interesa i ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv odluke Okružnog suda kojom je već utvrđena povreda izbornog prava. Kako je zahtevu udovoljeno, podnosilac nema pravni interes. Navodi o povredi prava na sudsku zaštitu i pravno sredstvo ocenjeni su kao neosnovani.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12419/2020
21.12.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. S . iz Surčina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. S . i utvrđuje da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4g 66/20 od 27. novembra 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4g 66/20 od 27. novembra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4474/19 .

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. S . iz Surčina podneo je Ustavnom sudu, 15. decembra 2020. godine, preko punomoćnika N. S , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4g 66/20 od 27. novembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čije postojanje povrede ili uskraćivanj a Ustavni sud ceni u odnosu na član 32. Ustava kojim je zajemčeno isto pravo.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4g 66/20 od 27. novembra 2020. godine kojim je odbačen prigovor podnosioca radi ubrzavanja postupka u predmetu navedenog suda Gž. 4474/19, jer je žalbeni postupak u međuvremenu okončan (prigovor je podnet 22. oktobra 2020. godine, a postupak je pred drugostepenim sudom okončan 5. novembra 2020. godine).

Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe o povredi označenog ustavnog prava zasniva se na tome da je žalbeni postupak u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4474/19 okončan 13 dana nakon podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, te je, stoga, isti sud trebao da usvoji njegov prigovor.

Podnosilac ustavne žalbe je predl ožio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4g 66/20 od 27. novembra 2020. godine . Istako je i zahtav za naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom na sajt Portala pravosuđe Srbije i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 21. oktobra 2020. godine podneo prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4474/19.

Apelacioni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4g 66/20 od 27. novembra 2020. godine odbacio prigovor, sa obrazloženjem da je predmet Gž. 4474/19 rešen na sednici veća održanoj 5. novembra 2019. godine (greška suda: rešen je 2020. godine), da je odluka urađena i da je žalbeni postupak završen, te imajući u vidu da se pred tim sudom više ne vodi postupak čije se ubrzanje prigovorom traži u predmetu Gž. 4474/19, to je prigovor odbačen primenom odredbe člana 8. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a u vezi odredbe člana 5. stav 1. istog zakona.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka (član 4.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, kao i da se usmena rasprava ne održava, a da se na ostala pitanja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak (član 7. st. 1. i 3.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena, kao i da stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu i stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora stiče pravo na pravično zadovoljenje kada istekne rok u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje, a stranka čija je žalba usvojena - kada primi rešenje o usvajanju žalbe (član 22.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) , prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.) .

Ustavni sud, najpre , konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4g 66/20 od 27. novembra 2020. godine kojim je odbačen prigovor podnosioca radi ubrzavanja postupka u predmetu navedenog suda Gž. 4474/19, sa obrazloženjem da je predmet Gž. 4474/19 rešen na sednic i veća održanoj 5. novembra 2019. godine (greška suda: rešen je 2020. godine), da je odluka urađena i da je žalbeni postupak završen, te imajući u vidu da se pred tim sudom više ne vodi postupak čije se ubrzanje prigovorom traži, to je prigovor odbačen primenom odredbe člana 8. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a u vezi odredbe člana 5. stav 1. istog zakona.

Ispitujući da li je Apelacioni sud u Beogradu proizvoljno ili arbitrerno primenio pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku strankama pružena mogućnost da traže zaštitu ovog prava dok je postupak u kojem učestvuju još u toku. Na ovaj način stranka može da utiče da se što pre odluči o njenim pravima i obavezama. Za zaštitu ovog prava, strankama su na raspolaganju prigovor i žalba, a stranci koja uspe sa svojim zahtevom na raspolaganju je i zahtev za pravično zadovoljenje. Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor stranke mogu da podnesu od pokretanja postupka čija se dužina trajanja osporava, pa sve dok se taj postupak ne okonča i to u bilo kom trenutku kada smatraju da predmetni postupak nerazumno dugo traje, s tim da se prigovor podnosi onom sudu pred kojim postupak teče u momentu njegovog podnošenja. Sud kojem je ovo pravno sredstvo podneto prvo prethodno ispituje podnesak, u smislu postojanja procesnih pretpostavki da se po njemu postupa. Kako postupak po pravnom sredstvu otpočinje njegovim podnošenjem, to sud ispituje ispunjenost procesnih pretpostavki u odnosu na taj momenat (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odluci Už-2750/2021 od 7. juna 2023. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud, takođe, i u ovom predmetu ukazuje da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u članu 4. kao jedan od zakonskih kriterijuma za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku propisuje celokupno trajanje postupka (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odluci Už-8103/2020 od 29. juna 2023. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je zaključio da Apelacioni sud u Beogradu, prilikom odlučivanja o prigovoru, očigledno nije imao u vidu odredbu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je predmetni postupak pravnosnažno okončan (5. novembra 2020. godine) nakon podnošenja prigovora (21. oktobra 2020. godine). Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da stano vište Apelacionog suda u Beogradu izneto u osporenom rešenju nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosioca ustavne žalbe .

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4g 66/20 od 27. novembra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4474/19 , odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.). Imajući u vidu navedeno, S ud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka pravnog interesa i ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti