Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je krivični postupak protiv podnosioca trajao 11 godina i sedam meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz Glavice kod Paraćina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 2930/10 (ranije u predmetu K. 516/08 Opštinskog suda u Nišu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Z. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz Glavice kod Paraćina podneo je Ustavnom sudu, 25. novembra 2019. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih čl. 23. i 32. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen u predmetu K. 2930/10 Osnovnog suda u Nišu (ranije u predmetu K. 516/08 Opštinskog suda u Nišu).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da osporava presudu Osnovnog suda u Nišu K. 2930/10 od 10. septembra 2018. godine i presudu Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 170/19 od 17. jula 2019. godine. Međutim, Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe nesporno utvrdio da podnosilac suštinski osporava trajanje krivičnog postupka, a koji se vodio protiv njega.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeni krivični postupak trajao 12 godina, kao i da je postupak nepotrebno odugovlačen.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da obaveže Ministarstvo pravde – Osnovni sud u Nišu da podnosiocu isplati iznos od 450.000,00 dinara zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i iznos od 300.00,00 dinara zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 2930/10 Osnovnog suda u Nišu, između ostalog, utvrdio:

- da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu Ki. 2159/07 od 27. decembra 2007. godine određeno da se sprovede istraga protiv okrivljenih A.M, D.S, G.J, M.B, S.J. i okrivljenog Z. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da su učinili više krivičnih dela;

- da su u toku istrage saslušani okrivljeni, ispitano je više svedoka, obavljeno je veštačenje veštaka ekonomsko-finansijske struke, te je više puta odlučivano o pritvoru okrivljenima;

- da je Opštinsko javno tužilaštvo u Nišu podnelo optužnicu Kt. 3578/07 Opštinskom sudu u Nišu 3. marta 2008. godine protiv okrivljenih A.M, D.S, G.J, M.B, S.J. i Z. M. Podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreskog kredita iz člana 173a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 (drugi propis), 62/2006 (drugi propis) i 61/2007) u produženom trajanju u vezi člana 61. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u produženom trajanju u vezi člana 61. Krivičnog zakonika u pomaganju u vezi člana 35, kao i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. u produženom trajanju u vezi člana 61. Krivičnog zakonika;

- da se krivični postupak vodio u predmetu K. 516/08 Opštinskog suda u Nišu;

- da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu K. 516/08 od 17. juna 2008. godine obustavljen krivični postupak koji se vodio protiv okrivljenog G.J. usled smrti okrivljenog;

- da je do donošenja presude Opštinskog suda u Nišu K. 516/08 od 18. juna 2008. godine glavni pretres održan dva puta, dok je tri puta odložen. Navedenom presudom, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim za krivična dela koja su mu stavljena na teret optužnicom;

- da je rešenjem Okružnog suda u Nišu Kž. 365/09 od 26. marta 2009. godine uvažena žalba okrivljenih, te je ukinuta presuda Opštinskog suda u Nišu K. 516/08 od 18. juna 2008. godine, a predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu;

- da se postupak nastavio pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 2930/10;

- da je u vremenskom periodu od 2009. godine do 2013. godine glavni pretres odložen 14 puta;

- da je, postupajući po naredbi Osnovnog suda u Nišu K. 2930/10 od 27. novembra 2012. godine, veštak ekonomsko-finansijske struke dostavio svoj nalaz 12. februara 2013. godine;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu K. 2930/10 od 24. septembra 2013. godine obustavljen krivični postupak vođen protiv okrivljenog M.B, zbog smrti okrivljenog;

- da je u vremenskom periodu od 2013. godine do 16. avgusta 2017. godine, kada je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu aktom Kt. 3578/01 preciziralo optužni akt, glavni pretres je odložen 29 puta;

- da je pretres odložen 7. septembra 2017. godine, a postupajući sud je naredbom K. 2930/10 odredio veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke:

- da je do donošenja presude Osnovnog suda u Nišu K. 2930/10 od 10. septembra 2018. godine glavni pretres održan dva puta, a odložen je devet puta. Navedenom presudom, između ostalog, prema podnosiocu ustavne žalbe je odbijena optužba da je izvršio krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i produženo krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u pomaganju u vezi čl. 35. i 61. Krivičnog zakonika. Optužba je odbijena prema podnosiocu na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja;

- da je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 170/19 od 17. jula 2019. godine odbijena kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu, a presuda Osnovnog suda u Nišu K. 2930/10 od 10. septembra 2018. godine je potvrđena.

4. Članom 23. stav 1. Ustava utvrđeno je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, dok je članom 32. stav 1. Ustava ustanovljeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je dvanaestogodišnjim trajanjem krivičnog postupka koji se vodio protiv njega, povređeno pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, pravo na pravično suđenje, kao i pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je istaknute povrede prava iz čl. 23. i 32. Ustava cenio kroz istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, a imajući u vidu navode ustavne žalbe i činjenicu da je prema podnosiocu optužba odbijena usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, te da samim tim podnosilac nema pravnog interesa za razmatranje povrede prava iz čl. 23. i 32. Ustava.

Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe pokrenut 27. decembra 2007. godine rešenjem o sprovođenju istrage Ki. 2159/07, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 170/19 od 17. jula 2019. godine, iz čega sledi da je osporeni krivični postupak prema podnosiocu trajao 11 godina i sedam meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka 11 godina i sedam meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud napominje da je od 60 zakazanih pretresa održano svega četiri, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu dinamiku zakazivanja pretresa i činjenicu štrajka advokata, a koja činjenica se ne može staviti na teret postupajućem sudu, ali ni samom podnosiocu. Ustavni sud je imao u vidu i činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka koji se vodio protiv više okrivljenih, kao i to da je prvostepeni sud (Opštinski sud u Nišu odnosno Osnovni sud u Nišu) dva puta meritorno presudio. Sud naročito napominje da u konkretnom slučaju postoji doprinos podnosioca i njegovog branioca, a koji se ogleda u činjenici da su nedolascima na glavne pretrese doprineli njihovom odlaganju (podnosilac nije došao na glavni pretres 19 puta, dok se branilac nije pojavio devet puta). Međutim, Ustavni sud je svestan činjenice da podnosilac i njegov branilac nisu odlučujuće doprineli trajanju postupka, budući da su pretresi prvenstveno odlagani i zbog nedolaska jednog odnosno više saokrivljenih uz podnosioca i njegovog branioca. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u određenim vremenskim intervalima pokazao korektnu procesnu disciplinu blagovremeno obaveštavajući postupajući sud o zdravstenim razlozima iz kojih ne može da pristupi na glavni pretres.

Sledom navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. Ustava, u postupku koji se vodio u predmetu K. 2930/10 Osnovnog suda u Nišu (ranije u predmetu K. 516/08 Opštinskog suda u Nišu), iako postoji određeni doprinos podnosioca i njegovog branioca trajanju postupka, a koja činjenica je u konkretnom slučaju, od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka, činjenicu da je prvostepeni sud dva puta meritorno presudio, kao i doprinos podnosioca i njegovog branioca trajanju osporenog postupka, te životni standard u državi, činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti