Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora nakon prvostepene osuđujuće presude. Sud je utvrdio da je pritvor zakonito produžen zbog opasnosti od bekstva, koja je utemeljena na činjenici da je podnosilac bio u bekstvu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. V. iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba T. V. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 482/21 od 27. decembra 2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 16/22 od 10. januara 2022. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. V. iz Zrenjanina podneo je Ustavnom sudu, 3. februara 2022. godine, preko punomoćnika O. V, advokata iz Zrenjanina, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. st. 1. i 3, člana 31. st. 1. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava iz člana 5. stav 1. tačka c), člana 6. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava, a u konkretnom slučaju, s obzirom na sadržinu ustavne žalbe, u odnosu na član 27. stav 1, član 32. stav 1. i član 36. stav 2. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor saglasno odredbi člana 425a Zakonika o krivičnom postupku, nakon donošenja i javnog objavljivanja presude kojom je podnosilac ustavne žalbe nepravnosnažno oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je određeno da će pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajati do njegovog upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je nakon objavljivanja prvostepene presude pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen do upućivanja na izdržavanje kazne, da je protiv tog rešenja on izjavio žalbu o kojoj je odlučivano duže od 18 dana, te da je njegova žalba usvojena 16. decembra 2021. godine i ukinuto je prvostepeno rešenje o produženju pritvora, bez ukidanja pritvora, iako je pritvor po prethodnom pravnosnažnom rešenju mogao trajati samo do 5. decembra 2021. godine.

Povredu prava iz člana 27. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava podnosilac obrazlaže navodima da su nadležni državni organi ispoštovali zakonom predviđene procedure, ali suštinski zakonitost produženja lišenja slobode nisu ispitali.

U ustavnoj žalbi je navedeno da u osporenim rešenjima nisu dati individualizovani razlozi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe niti je razmotrena primena blažih mera, kojima bi se ostvarila ista svrha. Podnosilac je naveo da se nipošto ne može smatrati da je imao pravično suđenje, jer prvostepena instanca nije imala u vidu prava utvrđena članom 32. stav 1. Ustava, a drugostepena instanca nije cenila navode žalbe.

Predloženo je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Optužnicom Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 358/21 od 12. oktobra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 243/21 od 6. jula 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe, koji se nalazio u bekstvu, određen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivčnom postupku, po kojem je on lišen slobode 6. oktobra 2021. godine.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 358/21 od 12. oktobra 2021. godine ostavljeno je na snazi rešenje o određivanju pritvora Kv. 243/21 od 6. jula 2021. godine, te je pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe produžen za 60 dana, tako da po tom rešenju može trajati najduže do 5. decembra 2021. godine.

Nakon donošenja i javnog objavljivanja presude Višeg suda u Zrenjaninu K. 22/21 od 25. novembra 2021. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, prema podnosiocu ustavne žalbe je, na osnovu člana 425a st. 5. i 6. u vezi člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, produžen pritvor rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu K. 22/21 od 25. novembra 2021. godine i određeno da pritvor prema njemu može trajati do upućivanja na izdržavljanje kazne zatvora, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

Žalbu protiv rešenja K. 22/21 od 25. novembra 2021. godine podnosilac ustavne žalbe je izjavio 26. novembra 2021. godine, koja je uvažena rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1863/21 od 16. decembra 2021. godine, te je ukinuto navedeno rešenje o produženju pritvora i predmet je vraćan na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 482/21 od 27. decembra 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je, na osnovu člana 425a st. 5. i 6. u vezi člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, produžen pritvor do upućivanja na izdržavljanje kazne zatvora, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

Žalbu protiv rešenja Kv. 482/21 od 27. decembra 2021. godine podnosilac ustavne žalbe je izjavio 28. decembra 2021. godine, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 16/22 od 10. januara 2022. godine.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora, pored ostalog, navedeno je da opasnost od bekstva okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, proizlazi iz činjenice da je on bio nedostupan sudu na adresi prijavljenog prebivališta, iako je znao da se protiv njega vodi krivični postupak, te se na pozive suda nije odazivao jer se „plašio da će otići u zatvor“, a kako iz naredbi za prinudno dovođenje proizlazi da se duži vremenski period nalazio na nepoznatim adresama u Novom Sadu i Beogradu, sud je ocenio da postoji opravdana bojazan da će okrivljeni nastaviti da izbegava da se odaziva pozivima suda, zbog čega je dalje zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku neophodno.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja navedeno je da je optuženi nepravnosnažnom odlukom oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, te kako na adresi prijavljenog prebivališta nije bio dostupan sudu, iako je znao da se protiv njega vodi krivični postupak, a prema sopstvenom kazivanju u kritičnom periodu je živeo na različitim adresama u Beogradu i Novom Sadu, a te promene adresa nije prijavljivao, kao i da je znao da ga traži policija radi uručivanja poziva, ali da nije dolazio jer se plašio da će otići u zatvor, sud je smatrao da je opravdano produženje pritvora. Pored navedenih okolnosti, sud je cenio i činjenicu da je okrivljeni lišen slobode nekoliko meseci nakon određivanja pritvora prema njemu i raspisivanja poternice.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 243/21 od 6. jula 2021. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr.), po kojem je lišen slobode 6. oktobra 2021. godine.

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (3. februara 2022. godine) nalazio u pritvoru četiri meseca računajući od 6. oktobra 2021. godine, kada je lišen slobode.

4. Odredbama Ustava čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da se lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. stav 1. do 3.).

Odredbama člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)).

Odredbama člana 425a ZKP, kojim su propisane odredbe o pritvoru nakon izricanja prvostepene presude, predviđeno je da kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (stav 1.); da će veće uvek ukinuti pritvor i narediti da se optuženi pusti na slobodu ako je oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena ili ako je oglašen krivim, a oslobođen od kazne ili je osuđen samo na novčanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole ili mu je izrečena sudska opomena ili je uslovno osuđen ili je zbog uračunavanja pritvora kaznu već izdržao ili je optužba odbačena (član 416.), osim zbog stvarne nenadležnosti (stav 2.); da će se za određivanje ili ukidanje pritvora posle objavljivanja presude, do njene pravnosnažnosti primenjivati odredba stava 1. ovog člana. Odluku donosi veće prvostepenog suda (član 21. stav 4.) (stav 3.); da će se pre donošenja rešenja kojim se određuje ili ukida pritvor u slučajevima iz st. 1. i 3. ovog člana, pribaviti mišljenje javnog tužioca kada se postupak vodi po njegovom zahtevu (stav 4.); da će se ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoji razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ovog zakonika, doneti posebno rešenje o produženju pritvora. Posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor. Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16), propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa aspekta sadržine prava iz člana 27. stav 1. Ustava, koju podnosilac zasniva na tvrdnji da su osporena rešenja zasnovana na stereotipnim razlozima, koji zbog proteka vremena i krivičnog dela za koje je nepravnosnažno oglašen krivim, nisu dovoljni razlozi koji opravdavaju tajanje pritvora prema njemu u periodu dužem od tri i po godine, Ustavni sud kao i u ranijim odlukama polazi od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost od izuzetnog značaja za svakog pojedinca i da može biti ograničeno samo iz razloga i u postupku predviđenim zakonom.

Kada se radi o pritvoru prema nepravnosnažno osuđenom licu, koji se određuje ili produžava nakon izricanja presude do upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora, Ustavni sud konstatuje da je za zakonitost takvog pritvora, saglasno citiranoj odredbi člana 425a ZKP, potrebno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: prvo, neophodno je da se radi o licu koje je osuđeno na kaznu zatvora u efektivnom trajanju; drugo, potrebno je da, zbog uračunavanja pritvora u kaznu, osuđeni nije već izdržao kaznu koja mu je izrečena; treće, potrebno je da postoje razlozi za pritvaranje propisani odredbama člana 211. stav 1. ZKP, s tim da, ukoliko se radi o osudi na kaznu zatvora u trajanju kraćem od pet godina, optuženom koji se brani sa slobode može se odrediti pritvor samo iz razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač.1) i 3) ZKP; četvrto, potrebno je da sud koji je doneo presudu donese odluku o pritvoru, koja je sastavni deo osuđujuće presude, s tim što, ukoliko se radi o određivanju pritvora sud je obavezan da donese posebno rešenje.

Dakle, ovde se ne radi o pritvoru koji je određen ili produžen radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, u toku istrage, u postupku optuženja ili u toku glavnog pretresa, već o pritvoru nakon završetka prvostepenog krivičnog postupka. Odluku o pritvoru donosi nadležan sud koji ispunjava sve zahteve nezavisnog i nepristrasnog suda u smislu člana 32. stav 1. Ustava u zakonito sprovedenom postupku i samo ako postoje pritvorski razlozi propisani zakonom.

Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da pritvor, kao zakonska mera kojom se oduzima osnovno ljudsko pravo na slobodu, predstavlja posebno osetljivu meru oduzimanja lične slobode čoveka u periodu pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici. Pritvor nije kazna i za pritvorenika se ne sme pretvoriti u kaznu. Pritvor se, naime, određuje pre nego što je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena krivica, tako da tokom trajanja mere pritvora u krivičnom postupku koji nije pravnosnažno okončan, još uvek u potpunosti važi Ustavom i Zakonikom utvrđena pretpostavka nevinosti.

5.1. Primenjujući navedene opšte kriterijume na konkretan slučaj Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen nakon donošenja i javnog objavljivanja prvostepene presude kojom je podnosilac oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, na osnovu odredbe člana 425a ZKP i određeno je da pritvor može trajati do upućivanja optuženog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, o čemu je doneto i posebno rešenje, kao i da se podnosilac ustavne žalbe do donošenja prvostepene presude Višeg suda u Zrenjaninu K. 22/11 od 25. novembra 2021. godine, u pritvoru nalazio nepuna dva meseca, računajući od 6. oktobra 2021. godine, kada je lišen slobode.

Ustavni sud je potom utvrdio i da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen zbog postojanja pritvorskih razloga iz tačke 1) stava 1. člana 211. ZKP, jer je sud kao osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva cenio da je podnosilac ustavne žalbe, koji je znao da se protiv njega sprovodi krivični postupak, bio nedostupan sudu radi prisustva na glavnom pretresu više meseci, po sopstvenom kazivanju zbog straha od odlaska u zatvor, zbog čega je prema njemu raspisana poternica i određen pritvor, a koje u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je lišen slobode tek nakon tri meseca nakon određivanja pritvora na osnovu raspisane poternice, te je ocenio da postoji opravdana bojazan da će se boravkom na slobodi ponovo dati u bekstvo, zbog čega se produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe i u ovoj fazi krivičnog postupka ocenjuje nužnim, po osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP.

Polazeći od toga da iz napred navedenog proizlazi da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen od strane nezavisnog, nepristrasnog suda koji je prema važećem ZKP bio nadležan za odlučivanje o pritvoru, da je odluka o pritvoru doneta u zakonito sprovedenom postupku, saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, nakon izricanja presude kojom je podnosilac osuđen na kaznu zatvora, te da je u odluci o produženju pritvora jasno određeno vreme do kojeg pritvor može trajati – dok ne istekne vreme kazne na koju je osuđen, koju, uračunavanjem celokupnog perioda trajanja pritvora podnosilac u vreme podnošenja ustavne žalbe nije izdržao, a imajući u vidu da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima, Ustavni sud ocenjuje da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe u vreme podnošenja ustavne žalbe bio određen saglasno odredbi člana 27. stav 1. Ustava.

Ustavni sud, takođe, ocenjuje da su redovni sudovi postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP dovoljno i argumentovano obrazložili i smatra da redovni sudovi nisu iskazali površan odnos prema pritvoru podnosioca ustavne žalbe, iako su u osporenim rešenjima ponovili iste razloge za produženje pritvora koji su poslužili kao početni osnov za njegovo određivanje, bez izmenjenih okolnosti koje bi mogle da se uzmu u obzir, jer takve okolnosti očigledno nisu postojale.

Ustavni sud je ocenio neosnovanim navode ustavne žalbe da su osporena rešenja nezakonita jer je prvostepeno rešenje o produženju pritvora doneto 27. decembra 2021. godine, iako je pritvor prema podnosiocu prema prethodnom pravnosnažnom rešenju o produženju pritvora Kv. 358/21 od 12. oktobra 2021. godine, moga trajati najduže do 5. decembra 2021. godine, s obzirom na to da su osporena rešenja doneta u ponovnom postupku nakon ukidanja prvobitnog rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Zrenjaninu K. 22/12 od 25. novembra 2021. godine, kojim je pritvor produžen do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, a koje je u žalbenom postupku ukinuto bez ukidanja pritvora. Pritvor je protiv podnosioca ustavne žalbe imao svoj neprekidni kontinuitet od 6. oktobra 2021. godine kao dana lišenja slobode po rešenju Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 243/21 od 6. jula 2021. godine.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na ostala ustavna prava, čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe, Ustavni sud ukazje da, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj je pritvor prema podnosiocu produžen, ne može se govoriti o povredi prava iz člana 27. stav 3. i člana 31. Ustava, i to iz sledećih razloga:

Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac u vreme podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru po rešenju koje je doneto nakon donošenja i javnog objavljivanja presude kojom je podnosilac oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora, te je na osnovu odredbe člana 425a ZKP određeno da pritvor može trajati do upućivanja optuženog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, o čemu je doneto i posebno rešenje koje je predmet ove ustavne žalbe, koje je potvrđeno ovde osporenim drugostepenim rešenjem.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da pritvor koji se određuje ili produžava nakon izricanja prvostepene presude predstavlja posebnu vrstu pritvora koji se određuje, odnosno produžava na kraju krivičnog postupka, te od trenutka izricanja presude kojom se optuženi oglašava krivim i osuđuje na kaznu zatvora, optužena lica se ne mogu pozivati na prekomerno trajanje pritvora na osnovu člana 31. Ustava, jer pritvor nije produžen zbog nesmetanog vođenja krivičnog postupka, već se u tom slučaju podnosilac može pozivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32.stav 1. Ustava, te podneti prigovor nadležnom sudu radi ubrzanja postupka dok je krivični postupak u toku ili ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ali ne može isticati povredu prava iz člana 31. Ustava (videti: Odluku Ustavnog suda Už. 13462/2021 od 17. oktobra 2024. godine, stav 5.1.).

Što se tiče istaknute povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojem su doneta osporena rešenja, garancije prava na efektivan pravni lek za preispitivanje zakonitosti pritvora, bi se trebala ceniti sa aspekta sadržine prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud zatim konstatuje da se odredbom člana 36. stav 2. Ustava jemči pravo da se izjavljivanjem žalbe ili drugog pravnog sredstva traži od nadležnog suda da preispita odluku kojom je odlučeno o nečijim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu i da povodom izjavljenog pravnog sredstva donese svoju odluku. Pri tom, ovo ustavno pravo se ne iscrpljuje u strogo formalnom smislu samo kroz mogućnost izjavljivanja pravnog sredstva, već podrazumeva delotvornu pravnu zaštitu, koja označava dužnost nadležnog suda da o izjavljenom pravnom sredstvu odluči meritorno u slučaju njegove dozvoljenosti, odnosno dužnost da oceni sve relevantne navode i pravično raspravi i odluči o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od toga da iz osporenog drugostepenog rešenja proizlazi da se nadležan sud meritorno upustio u ocenu osnovanosti navoda izjavljene žalbe, te je u osporenoj odluci dao detaljno, jasno i ustavnopravno prihvatrljivo obrazloženje svih razloga zbog kojih se produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe pokazuje kao nužna mera, čija se svrha ne može postsići nijednom drugom blažom merom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepene odluke, te kako je o osnovanosti njegove žalbe sud odlučio, dajući ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje svih bitnih razloga zbog kojih je podnetu žalbu ocenio neosnovanom, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ni u ovom delu ne ispunjava pretpostavke za meritorno odlučivanje, s obzirom na to da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Saglasno svemu napred iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 3, čl. 31. i člana 36. stav 2. Ustava, odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti