Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Deo žalbe odnosio se na akte donete pre stupanja na snagu Ustava, dok je za jedan akt žalba bila neblagovremena. Rešenja o vanrednom ublažavanju kazne ne predstavljaju akte protiv kojih je ustavna žalba dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1246/2008
17.09.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branka Nogavice iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Branka Nogavice izjavljena protiv presude Okružnog suda u Somboru K. 65/05 od 23. januara 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Somboru Kv. 201/ 06 od 20. decembra 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kzu. 345/07 od 11. juna 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kzu. 729/07 od 3. decembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kzu. 142/08 od 10. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branko Nogavica iz Kule podneo je 29. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Somboru K. 65/05 od 23. januara 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Somboru Kv. 201/ 06 od 20. decembra 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kzu. 345/07 od 11. juna 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kzu. 729/07 od 3. decembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kzu. 142/08 od 10. jula 2008. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na život, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na postupanje sa licem lišenim slobode, prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama čl. 23, 24, 25, 28, 32, 33 i 34. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, te da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava, kao i da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda podnosioca ustavne žalbe.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu, osporena rešenja i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Okružnim sudom u Somboru koji je okončan donošenjem osporene presude K. 65/05 od 23. januara 2006. godine, koja je postala pravnosnažna 23. maja 2006. godine. Kako je ustavna žalba izjavljena protiv akta koji je donet pre proglašenja Ustava, Sud je ocenio da u ovom delu ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. Podnosilac ustavne žalbe je po pravnosnažnosti osporene presude podneo Okružnom sudu u Somboru zahtev za ponavljanje krivičnog postupka rešenjem Kv. 201/06 od od 20. decembra 2006. godine, koje je postalo pravnosnažno 14. februara 2007. godine, Okružni sud u Somboru je zahtev za ponavljanje postupka podnosioca ustavne žalbe odbacio kao neosnovan. Kako je ustavna žalba izjavljena 29. oktobra 2008. godine, dakle po proteku roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, te da je treba odbaciti saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Podnosilac ustavne žalbe je potom Vrhovnom sudu Srbije u tri navrata podnosio zahtev za vanredno ublažavanje kazne izrečene pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Somboru K. 65/05. Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjima Kzu. 345/07 od 11. juna 2007. godine, Kzu. 729/07 od 3. decembra 2007. godine i Kzu. 142/08 od 10. jula 2008. godine odbio kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za vanredno ublažavanje kazne.
Prema odredbi člana 415. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ublažavanje pravosnažno izrečene kazne koja nije izvršena, odnosno izdržana, bilo je dozvoljeno kad se po prvosnažnosti presude pojave okolnosti kojih nije bilo kad se izricala presuda ili sud za njih nije znao iako su postojale, a one bi očigledno dovele do blaže osude.
Odredbama člana 417. Zakonika bilo je, pored ostalog, propisano: da o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne rešava sud određen zakonom (stav 1.); da se zahtev za vanredno ublažavanje kazne podnosi sudu koji je doneo presudu u prvom stepenu (stav 2.); da će prvostepeni sud izvideti da li postoje razlozi za ublažavanje, pa će po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, ako se postupak vodio po njegovom zahtevu, spise sa svojim obrazloženim predlogom dostaviti sudu nadležnom za odlučivanje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne (stav 4.); da će sud rešenjem zahtev odbiti ako nađe da nisu ispunjeni zakonski uslovi za vanredno ublažavanje kazne, a ako zahtev usvoji, sud će presudom preinačiti pravnosnažnu presudu u pogledu odluke o kazni (stav 6.).
Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi da zahtev za vanredno ublažavanje kazne predstavlja vanredni pravni lek u krivičnom postupku kojim se traži da kazna, koja je okrivljenom izrečena pravosnažnom osuđujućom presudom, bude blaže odmerena u granicama istog krivičnog zakona, zbog okolnosti kojih nije bilo u vreme izricanja presude ili za koje sud nije znao iako su postojale, a očigledno bi dovele do blaže osude. Usvajnje zahteva za vanredno ublažavanje kazne ima za posledicu preinačenje pravosnažne presude u pogledu odluke o kazni, ali ne i odluke o utvrđenoj krivičnoj odgovornosti osuđenog lica.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se postupak po zahtevu za vanredno ublažavanje kazne ne odnosi na prava i obaveze podnosioca ustavne žalbe zajemčene odredbama čl. 23, 24, 25 i 28, člana 32. stav 1, čl. 33. i 34. Ustava. U konkretnom slučaju o krivičnoj optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe odlučivano je u krivičnom postupku koji je pravosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Somboru K. 65/05 od 23. januara 2006. godine. Postupak po zahtevu za vanredno ublažavanje kazne ne tiče se krivične odgovornosti podnosioca ustavne žalbe. Osporenim rešenjima Vrhovni sud Srbije je odlučivao samo o tome da li su ispunjeni zakonski uslovi za vanredno ublažavanje kazne, te ishod takvog postupka ne može biti izmena odluke o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, niti može dovesti do povrede njegovog Ustavnog prava.
Ustavni sud je iz navedenih razloga ocenio da osporena rešenja kojima je odbijen zahtev za vanredno ublažavanje kazne ne predstavlja pojedinačni akt u smislu člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog zakona, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti