Usvajanje ustavne žalbe zbog pogrešnog računanja roka za dopunu telegrafske žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Privrednog apelacionog suda. Sud je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo jer je drugostepeni sud pogrešno odbacio žalbu kao neblagovremenu, ne primenjujući pravilo o pomeranju roka kada poslednji dan pada u neradni dan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12461/2019
30.11.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „ A.“ doo Pančevo , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „ A.“ doo Pančevo i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 4825/19 od 17. oktobra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno s redstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Pž. 4825/19 od 17. oktobra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosi oca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 1434/18 od 15. maja 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „A.“ doo Pančevo podnelo je Ustavnom sudu, 26. novembra 2019. godine, preko punomoćnika P. B, advokata iz Pančeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 4825/19 od 17. oktobra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavn oj žalb i, pored ostalog, navodi: da je osporenim rešenjem zanemareno osnovno procesno pravilo predviđeno članom 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku, te da je drugostepeni sud na nezakonit način uskratio podnosioca u raspravljanju pred sudom; da je prvostepena presuda dostavljena punomoćniku tuženog 18. juna 2019. godine koji je u ostavljenom roku od osam dana podneo žalbu 26. juna 2019. godine, telegramom, te da je trećeg dana od dana podnošenja tužbe 1. jula 2019. godine naknadno dostavio obrazloženje žalbe; da je drugostepeni sud matematički tačno izračunao da je obrazloženi podnesak podnet pet dana od dana predaje telegrama pošti, ali da je poslednji dan roka za dostavljanje urednog podneska bila subota (29. jun 2019. godine), dan kada sud ne radi, te da u tim situacijama rok ističe protekom prvog narednog dana, odnosno u ponedeljak 1. jula 2019. godine, a shodno odredbi člana 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku; da drugostepeni sud očigledno nije uočio suštinsku razliku između dopune žalbe i žalbe podnete telegramom, jer u konkretnom slučaju nije reč o dopuni žalbe podnetoj nakon žalbenog roka, što bi predstavljalo neblagovremeno podnetu dopunu ili obrazloženje podnete žalbe, već je reč o naknadnom dostavljanju urednog podneska žalbe u zakonskom roku . Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu P. 1434/18 i dokumentaciju koja je dostavljena uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je tužbom od 2. februara 2011. godine pokrenuo pred Privrednim sudom u Beogradu parnični postupak radi naknade štete .

Presudom Privrednog suda u Beogradu P. 1434/18 od 15. maja 2019. godine je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca koji me tražio da se obaveže tuženi da na ime naknade štete isplati iznos od 553.338,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose počev od dospelosti do isplate i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Navedena presuda je 18. juna 2019. godine dostavljena punomoćniku tuži oca, koji je 26. juna 2019. godine uputio prvostepenom sudu telegram broj 34996910484033, sa naznačenim brojem sudskog predmeta. Tekst telegrama glasi: „Protiv presude ovog suda P. 1434/18 od 15. maja 2019. godine podnosim žalbu zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava u ime tužioca „A.“ doo, obrazloženje sledi. Advokat P. B“ . Telegram je istog dana primljen u Privrednom sudu u Beogradu. Na prijemnom pečatu je naznačeno i vreme prijema (15,13 časova ).

Punomoćnik tužioca je 1. jula 2019. godine Privrednom sudu u Beogradu poštom preporučeno predao podnesak – žalbu protiv presude istog suda P. 1434/18 od 15. maja 2019. godine , a nakon žalbe podnete telegrafskim putem, shodno odredbi člana 104. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Na poleđini navedenog podneska je postupajući sudija 4. jula 2019. godine dao naredbu da se žalba dostavi punomoćniku tuženog, a prema naredbi dežurnog sudije od 16. jula 2019. godine spis predmeta je dostavljen drugostepenom sudu.

Odlučujući o žalbi, Privredni apelacioni sud je rešenjem Pž. 4825/19 od 17. oktobra 2019. godine odbacio žalbu tužioca izjavljenu protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 1434/18 od 15. maja 2019. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, je, pored ostalog, navedeno: da je prema stanju u spisima predmeta prvostepena odluka dostavljena punomoćniku tužioca 18. juna 2019. godine, a da je žalbu izjavio putem telegrama 26. juna 2019. godine, a obrazloženi tekst žalbe koji sadrži i potpis podnosioca žalbe je podneo poštom preporučeno 1. jula 2019. godine; da drugostepeni sud nalazi da žalba tužioca nije blagovremena, budući da je upućena telegramom, a da podnesak nije podnet sudu u naknadnom roku od tri dana, odnosno da nije upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti, te da kako je podnesak upućen sudu poštom preporučeno u roku od pet dana od dana predaje telegrama pošti, to je žalba neblagovremena.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava, na čiju se povredu ukazuje, zajemčeno je svakom pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) , koji se primenjivao u konkretnom slučaju , propisano je da se rokovi računaju na dane, mesece i godine, da se kao prvi dan roka određenog na dane uzima dan posle dana dostavljanja ili saopštenja odluke ili posle dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka, da se rok određen na mesece ili godine računa onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka, da ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad su d ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana (član 103. stav 1, 2, 3. i 4.); da je podnesak koji je vezan za rok blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka, da se dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra kao dan podnošenja sudu i da ako je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je podnet u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti (član 104. stav 1, 2. i 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Privredni apelacioni sud bio dužan da meritorno odluči o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Privrednog suda u Beogradu P. 1434/18 od 15. maja 2019. godine. Polazeći od ovih navoda podnosioca, Ustavni sud je ispitivao ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava .

Ustavni sud konstatuje da se odredbom člana 36. stav 2. Ustava jemči pravo da se izjavljivanjem žalbe ili drugog pravnog sredstva traži od nadležnog suda da preispita odluku kojom je odlučeno o nečijim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu i da povodom izjavljenog pravnog sredstva donese svoju odluku. Pri tome, ovo ustavno pravo se ne iscrpljuje u strogo formalnom smislu samo kroz mogućnost izjavljivanja pravnog sredstva, već podrazumeva delotvornu pravnu zaštitu koja označava dužnost nadležnog suda da o izjavljenom pravnom sredstvu odluči meritorno u slučaju njegove dozvoljenosti, odnosno dužnost da oceni sve relevantne navode i pravično raspravi i odluči o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud dalje konstatuje da je Privredni apelacioni sud u osporenom rešenju Pž. 4825/19 od 17. oktobra 2019. godine ocenio da je žalba podnosioca neblagovremena, s obzirom na to da je upućena telegramom, a da podnesak nije podnet sudu u naknadnom roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti u skladu sa odredbom člana 104. stav 3. Zakona o parničnom postupku, već u roku od pet dana od dana predaje telegrama pošti.

Polazeći od toga da su odredbama čl . 10 3. i 104. Zakona o parničnom postupku detaljno propisani uslovi za ocenu blagovremenosti podnesaka vezanih za rok, pa i onih koji su upućeni telegrafskim putem, Ustavni sud nalazi da Privredni apelacioni sud nije dao ustavnopravno prihvatljive razloge za izneti zaključak . Ovo iz razloga, jer je odredbom člana 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku propisano da ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana . Naime, drugostepeni sud prilikom ocene blagovremenosti žalbe izjavljene telegramom, nije imao u vidu da poslednji dan roka za postupanje tužioca pada u subotu 29. juna 2019. godine kada sud ne radi, te da se rok pomera i ističe protekom prvog narednog radnog dana, odnosno u ponedeljak 1. jula 2019. godine kada je tužilac obrazloženi tekst žalbe i predao sudu poštom preporučeno .

Iz svega navedenog proizlazi da Privredni apelacioni sud prilikom odlučivanja o navedenom redovnom pravnom leku nije imao u vidu odredbu člana 103. stava 4. Zakona o parničnom postupku, što je po mišljenju Ustavnog suda, činjenica koja je od odlučnog značaja za utvrđivanje ispunjenosti procesnih uslova koji se odnose na blagovremenost žalbe u postupku pred drugostepenim sudom.

Ustavni sud je, polazeći od svega navedenog, ocenio da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda povređeno pravo podnosioca na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/1 3 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15 i 92/23 ), Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 4825/19 od 17. oktobra 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 1434/18 od 15. maja 2019. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1 . Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava .

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog pogrešnog računanja roka za dopunu telegrafske žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti