Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac, kao oštećeni kao tužilac u krivičnom postupku, nema pravo na ovu zaštitu jer nije istakao imovinskopravni zahtev, pa se ne odlučuje o njegovim građanskim pravima.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovice Vucelja iz Bačkog Jarka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Jovice Vucelja izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred ranije Opštinskim sudom u Temerinu u predmetu K. 39/03.
O b r a z l o ž e nj e
1. Jovica Vucelja iz Bačkog Jarka je 3. jula 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Temerinu K. 39/03 od 14. maja 2008. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 18, 21, 22, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.
Navodi ustavne žalbe odnose se na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava tako što podnosilac smatra da mu je označeno pravo povređeno time što nadležni sud u ovom krivičnom postupku nije „u predviđenom roku zagarantovanim Ustavom Republike Srbije pravnosnažno doneo presudu da je ovo krivično delo učinjeno i pored jasnih dokaza“, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje.
Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosilac osporava trajanje postupku koji se vodio pred ranije Opštinskim sudom u Temerinu u predmetu K. 39/03.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovore Osnovnog suda u Novom Sadu K. 67/10 od 4. oktobra 2011. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Su VIII-44-209/11 od 25. oktobra 2011. godine i utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe imao položaj oštećenog kao tužioca u osporenom krivičnom postupku i da u tom postupku nije isticao imovinskopravni zahtev. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda ukinuta u celosti i da je u ponovljenom postupku sada Osnovni sud u Novom Sadu 20. juna 2011. godine doneo rešenje K. 67/10 kojim je odbijen optužni predlog podnosioca ustavne žalbe, kao i da se predmet nalazi po žalbi u Apelacionom sudu u Novom Sadu.
4. Rešavajući ovaj ustavnosudski predmet, a polazeći od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava (videti odluku u predmetu Ristić protiv Srbije od 18. januara 2011. godine, stav 44.), kao element prava na pravično suđenje, Ustavni sud ističe da se pravo na pravično suđenje, odnosno na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima pre svega garantuje okrivljenom licu, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se okrivljenom stavljaju na teret. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni koji nema svojstvo stranke u postupku, nemaju ni Ustavom zajemčeno, niti zakonom utvrđeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Međutim, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac ima zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istakne imovinskopravni zahtev, u kom slučaju sud o tom zahtevu odlučuje, kao i da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela vezan pravnosnažnom presudom krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, to se oštećeni kao tužilac može pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o njegovim građanskim pravima. U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac može isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku od trenutka kada je u tom postupku istakao imovinskopravni zahtev koji je povezan sa materijalnom ili nematerijalnom štetom koju je pretrpeo kao posledicu krivičnog dela (videti Atanasova protiv Bugarske od 2. oktobra 2008. godine, stav 51. i Boris Stojanovski protiv „Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije“ od 6. maja 2010. godine, stav 40.), čak i u slučaju da se to dogodilo tokom istrage (videti Tomasi protiv Francuske od 27. avgusta 1992. godine i gore citirani predmet Perez protiv Francuske, stav 40.).
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da podnosilac ustavne žalbe smatra da je bilo dokaza da se utvrdi krivica okrivljene i da osporava trajanje krivičnog postupka u kome nije bio okrivljeni, već je imao svojstvo oštećenog kao tužioca. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da u osporenom krivičnom postupku nije odlučivano o imovinskopravnom zahtevu podnosioca ustavne žalbe, budući da takav zahtev nije ni istaknut. Stoga je Ustavni sud ocenio da je u konkretnom slučaju ustavna žalba u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje rationae materiae nedopuštena, dok je u delu u kome se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku nedopuštena rationae persone.
Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji se odnosi na povredu načela i prava iz čl. 18, 21, 22. i 36. Ustava, već se može zaključiti da podnosilac ustavne žalbe istaknute povredu vezuje za povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava.
Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.
5. Na osnovu navedenog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević