Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu Biserke Mijatović, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro pet godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dodelio podnositeljki naknadu nematerijalne štete od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Biserke Mijatović iz Bor a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Biserke Mijatović i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Bor u u predmetu I. 17/08, a sada se vodi pred O snovnim sudom u Bor u u predmetu I. 245 /10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Biserka Mijatović iz Bora je 8. februara 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvrš nom postupku koji je vo đen pr ed Opštinskim su dom u Boru u predmetu I.1 7/08, k ao i zbog povrede prava na sudsku zaštitu, pravično suđenje i pra va na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl. 22 , 32. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosi teljka 15. januara 2008. godine podnela predlog za izvršenje O pštinskom sudu u Bor u koji je doneo rešenje o izvršenju I. 17/08 od 19. februara 2009. godine i da prvostepeni sud nije sproveo izvršenje do dana podnošenja ustavne žalbe.

Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, kao i da joj se odredi pravo na naknadu štete. Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Boru I. 17/08, a sada Osnovnog suda u Boru I. 245/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 15. j anuara 2008. godine podnela O pštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje , kojim je tražila da sud, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Boru P. 1169/06 od 5. marta 2007. godine, radi naplate novčanog po traživanja i troškova izvršnog postupka, dozvoli izvršenje popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari i namirenjem poverilje iz iznosa dobijenog prodajom.

Opštinski sud u Boru je 19. februara 2008. godine doneo rešenje I. 17/08, kojim je odredio predloženo izvršenje.

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 814/08 od 10. jula 2008. godine žalba je odbijena kao neosnovana i potvrđeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Boru I. 17/08 od 19. februara 2008. godine.

Izvršni dužnik je podne scima od 3. septembra i 14. jula 2008. godine tražio od suda odlaganje izvršenja u ovoj pravnoj stvari do okončanja postupka koji se vodio pred Vrhovnim sudom , po reviziji izvršnog dužnika, u predmetu P. 1169/06.

Opštinski sud u Boru je rešenjem I. 17/08 od 30. oktobra 2008. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja .

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavi o žalbu.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 963/09 od 26. juna 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I. 17/08 od 30. oktobra 2008. godine.

Predmetu je posle 1. januara 2010. godine dodeljen novi broj I. 245/10.

Osnovni sud u Boru je 27. maja 2011. godine dostavio pravnosnažno rešenje o izvršenju RFPIO – Filijali u Boru, sa nalogom da izvrše planidbu jedne trećine mesečne penzije izvršnog dužnika i da tako zaplenjene iznose u plate na račun punomoćnika izvršnog poverioca.

Nadležna Filijala u Bor u je 6. juna 2011. godine obavesti la izvršni sud da se izvršni dužnik ne nalazi u bazi isplate penzija RFPIO - Filijala Bor .

Sudski izvršitelj je 12. april a 2011. godine izašao na lice mesta , ali dužnika nije našao.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsk o pravo zajemčeno Ustavom, pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. ).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) kojima je bilo propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3. stav 1. ); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da će se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediti i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja (član 5. stav 1.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.).

Odredbama čl. 69. do 97. Zakona, bilo je propisano izvršenje na pokretnim stvarima.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju («Službeni glasnik RS», broj 31/11) propisano je: da d anom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) (član 362. stav 1.); da o vaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku četiri meseca od dana stupanja na snagu, osim odredaba koje se odnose na izvršitelje koje će se primenjivati po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 363.); da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.). Odredbama čl. 81. do 103. Zakona propisano je izvršenje na pokretnim stvarima.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka, u suštini , poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, a da se samo formalno pozvala na povrede ostalih označenih ustavnih prava i načela.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 15. januara 2008. godine, kada je podnositeljka usta vne žalbe podnela Opštinskom sudu u Bor u predlog za izvršenje i da još uvek nije okončan, odnosno da izvršni poverilac nije ni delimično naplatio svoje potraživanje. Naime, u vreme odlučivanja o podnetoj ustavnoj žalbi, izvršni postupak traje četiri godine i deset meseci.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Naime, podnositeljka ustavne žalbe je podnela predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu i da sprovede odgovarajuće radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku, kojima je uređeno izvršenje na pokretnim stvarima, kako bi izvršna poverilja namirila svoje potraživanje.

Ispitujući p onašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da svojim ponašanjem nije doprinela dužini trajanja izvršnog postupka, kao i da je imala legitiman interes da sud sprovede izvršenje koje je odobrio rešenjem o izvršenju.

Ocenjujući postupanje suda, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka isključivo doprinelo postupanje izvršnog suda. Naime, O pštinski sud u Bor u je , nakon što je rešenjem o izvršenju I. 17/08 od 19. februara 2008. godine, odobrio predloženo izvršenje, popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari , održao samo jedno ročište , izlaskom na lice mesta, od 12. aprila 2011. godine, posle više od tri godine od donošenja rešenja o izvršenju, a nakon toga nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja.

Imajući u vidu navedeno, kao i da podnositeljka ustavne žalbe nije ni delimično na mirila svoje potraživanje, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 17 /08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 245/10. Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i doneo Odlu ku kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da predmetni postupak nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka , postupanje sudova i značaj koji predmet spora ima za p odnosioca ustavne žalbe . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela prevashodno zb og neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

7. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u preostalom delu, u odnosu na ostale istaknute povrede prava i načela iz čl. 36. i 22. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka ust avne žalbe samo formalno pozvala na povredu označenih ustavnih prava i načela, a da pri tome nije navela ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Povodom zahteva podnositeljke za naknadu troškova postu pka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti