Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina. Kao glavni razlog navedena je neefikasnost prvostepenog suda. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12487/2018
29.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i Lj. M . iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. oktobra 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a Lj. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 21981/10 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M . iz Gornjeg Milanovca podnela je Ustavnom sudu, 2. novembra 2018. godine, preko punomoćnika N . B, advokata iz Gornjeg Milanovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 21981/10.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da ustavnu žalbu izjavljuje i protiv presuda koje su donete u predmetnom parničnom postupku, ne navodeći bilo kakve razloge s tim u vezi, pri čemu podnositeljka ni u zahtevu o kome Ustavni sud treba da odluči ne navodi pomenute presude.

Podnositeljka ustavne žalbe je detaljno obrazložila činjenično stanje, hronološki tok predmetnog postupka u kome je imala svojstvo tužene-protivtužilje, kao i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći da je postupak trajao skoro osam godina i da ona ničim nije doprinela dužini trajanja postupka.

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku.

Zahtevala je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.500 evra i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P. 21981/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac J.Č. je 16. septembra 2010. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu protiv tužene – ovde podnositeljke ustavne žalbe , radi povraćaja datog i naknade štete. Predmet je dobio broj P. 21981/10.

Podnositeljka je 22. oktobra 2010. godine dostavila odgovor na tužbu i protivtužbu. Predmet po protivtužbi je zaveden pod brojem P. 22192/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 21981/10 od 5. aprila 2011. godine spojeni su predmeti po tužbi i protivtužbi i određeno je da se predmet dalje vodi pod brojem P. 21981/10.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano 13 ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, saslušan je veći broj svedoka, izvršeno je veštačenje od strane sudskih veštaka poljoprivredne i građevinske struke i saslušani su veštaci, 16 ročišta nije bilo održano, i to: dva zbog odsustva tužioca, jedno zbog odsustva punomoćnika tužioca, jedno zbog nedolaska pozvanog svedoka, šest iz procesnih razloga, dva zbog odsustva jednog od veštaka, dva zbog štrajka advokata, a dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Tužbeni zahtev je preciziran 8. juna 2017. i 12. aprila 2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P. 21981/10 od 27. aprila 2018. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, pa je obavezana tužena -protivtužilja da tužiocu-protivtuženom isplati iznos od 7.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate ; u stavu drugom izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje, pa je obavezan tužilac - protivtuženi da tuž enoj-protivtužilji isplati iznos od 124.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. aprila 2018. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate , a delimično je odbijen protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je tražila da se obaveže tužilac-protivtuženi da joj isplati iznos od 50.255,00 dinara na ime izrade nove ograde od bodljikave žice u dužini od 230 metara i iznos od 27.600,00 dinara na ime izrade ograde kod pomoćnih i stambenih objekata u dužini od 80 metara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. aprila 2018. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate; u stavu trećem izreke obavez ana je tužena-protivtužilja da tužiocu-protivtuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 335.660,00 dinara; u stavu četvrtom izreke obavez an je tužilac-protivtuženi da tuženoj -protivtužilji naknadi troškove postupka po protivtužbi u ukupnom iznosu od 148.207,71 dinara.

Tužilac je 18. maja 2018. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude, a tužena 24. maja 2018. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3624/18 od 17. jula 2018. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca- protivtuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P. 21981/10 od 27. aprila 2018. godine u stavu drugom izreke, u delu kojim je obavezan tužilac-protivtuženi da tuženoj -protivtužilji isplati iznos od 124.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. aprila 2008. godine do konačne isplate, u stavu drugom izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P. 21981/10 od 27. aprila 2018. godine u stavu četvrtom izreke tako što je obavezan tužilac -protivtuženi da tuženoj- protivtužilji naknadi troškove postupka po protivtužbi u ukupnom iznosu od 133.207,71 dinara.

Podneskom Apelacionom sudu u Kragujevcu od 31. avgusta 2018. godine podnositeljka je obavestila sud da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3624/18 od 17. jula 2018. godine odlučeno samo o žalbi tužioca, a ne i o njenoj žalbi protiv prvostepene presude, te zahteva da taj sud odluči o njenoj žalbi.

Dopunskom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3624/18 od 11. septembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene-protivtužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P. 21981/10 od 27. aprila 2018. godine u stavu drugom izreke, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužene -protivtužilje kojim je tražila da se obaveže tužilac-protivtuženi da joj isplati iznos od 50.255,00 dinara na ime izrade nove ograde od bodljikave žice u dužini od 230 metara i iznosa od 27.600,00 dinara na ime ograde kod pomoćnih i stambenih objekata u dužini od 80 metara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. aprila 2018. godine, pa do konačne isplate, i stavu treć em izreke.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako b i se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od osam godina predstavlja njegovo nerazumno trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, pretežan doprinos nerazumno dugom trajanj u postupka dao je prvostepeni sud koji je meritorno odlučio nakon sedam godina i sedam meseci od podnete tužbe protiv podnositeljke . Takođe, šest ročišta pred tim sudom nije održano zbog procesnih nedostataka, a bez navođenja razloga za njihovo neodržavanje.

Međutim, žalbeni postupak pred drugostepenim sudom trajao je kratko, ukupno četiri meseca, iako drugostepeni sud u svojoj presudi nije odlučio o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv prvostepene presude, te je nakon zahteva podnositeljke za odlučivanje o njenoj žalbi, taj sud doneo dopunsku presudu.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnositeljku, a ispitujući ponašanje podnositeljke , Sud ukazuje da ona nije doprinela dužini trajanja parnice .

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen iako je odlučivano o tužbi i o protivtužbi, jer tokom postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 21981/10 te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , u tački 1. izreke, prvi deo, usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Usta vni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine ( predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la.

7. Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe samo formalno osporava presude donete u predmetnom parničnom postupku jer ustavna žalba ne sadrži bilo kakve razloge s tim u vezi, te formalno pozivanje na povredu ustavnog prava ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Stoga je u drugom delu tačke 1. izreke odbačena ustavna žalba u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ust avnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti