Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko sedam godina. Utvrđuje pravo na naknadu štete i nalaže nadležnom sudu da hitno okonča postupak, ističući neefikasnost prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1249/2008
30.04.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Elene Ilinčić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Elene Ilinčić i utvrđuje se da je u postupku koji se vodi pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P.I br. 374/07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se Trećem opštinskom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Elena Ilinčić iz Beograda je, preko punomoćnika Slavice Raković, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu 31. oktobra 2008. godine dopuštenu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi u parničnom predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.I br. 374/07.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je 3. aprila 2001. godine podnela tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu, radi utvrđenja i naknade štete iz radnog odnosa i da je prvostepeni sud zaključio glavnu raspravu 3. novembra 2005. godine, ali da je pismeni otpravak presude izrađen nakon više od dve godine od dana zaključenja glavne rasprave. Dalje je navela da je protiv prvostepene presude izjavila žalbu, koju je drugostepeni sud svojim rešenjem Gž I 2377/07 od 13. juna 2007. godine usvojio i ukinuo prvostepenu presudu u st. 1. i 4. izreke i u tom delu predmet vratio na ponovno odlučivanje, ali da se postupak i dalje vodi pred prvostepenim sudom. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da se trajanje postupka preko sedam godina ne može smatrati suđenjem u razumnom roku, posebno imajući u vidu da je u pitanju radni spor, za koji je propisana obaveza hitnog postupanja. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da joj se isplati naknada štete koju je pretrpela usled nečinjenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu.
2. Ustavni sud je 10. marta 2009. godine, u skladu sa članom 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), zahtevao od Trećeg opštinskog suda u Beogradu dostavljanje na uvid spisa predmeta P.I br. 374/07, a što je taj sud i učinio svojim dopisom od 25. marta 2009. godine.
3. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Prema odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.I br. 374/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnositeljka ustavne žalbe je 3. aprila 2001. godine podnela tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv MMIP "Partizan", kojom je tražen poništaj rešenja broj 68 od 29. januara 2001. godine, a kojim je utvrđeno da podnositeljki ustavne žalbe prestaje radni odnos sa 19. januarom 2001. godine. Pored toga, podnositeljka ustavne žalbe je zahtevala da sud obaveže tuženog da je vrati na rad i da joj isplati neisplaćenu zaradu za period od 1. avgusta 2000. do 19. januara 2001. godine, kao i naknadu troškova parničnog postupka. U tužbi je navedeno da je podnositeljka ustavne žalbe zasnovala radni odnos kod tuženog na neodeđeno vreme počev od 1. avgusta 2000. godine, a po osnovu sporazuma o preuzimanju radnika br. 353.
Treći opštinski sud u Beogradu je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao za 21. jun 2001. godine. U periodu od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude 3. novembra 2005. godine, sud je zakazao 13 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je samo četiri ročišta održano (jedno ročište nije održano jer podnositeljki ustavne žalbe nije dostavljen podnesak tuženog od 11. septembra 2001. godine, dva ročišta su otkazana - bez navođenja razloga, jedno ročište je odloženo zbog bolesti postupajućeg sudije, dok na veći broj ročišta tuženi nije pristupio, iako je bio uredno pozvan). Pored toga, na ročište za glavnu raspravu zakazano za 22. oktobar 2004. godine nisu pristupile obe parnične stranke, nakon čega je sud doneo rešenje da postupak u ovoj parnici miruje. Podnositeljka ustavne žalbe je, po proteku roka od tri meseca od dana kada je nastupilo mirovanje postupka, podneskom od 31. januara 2005. godine predložila sudu nastavak postupka i naredno ročište je zakazano za 11. maj 2005. godine. Na ročištu za glavnu raspravu od 22. juna 2005. godine, podnositeljka ustavne žalbe je povukla tužbu u delu koji se odnosi na poništaj rešenja o raskidu ugovora o radu i vraćanju na rad.
Prvostepenom presudom P. I br. 228/01, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, donetom 3. novembra 2005. godine, obavezan je tuženi MMIP "Partizan" iz Beograda da podnositeljki ustavne žalbe isplati iznos od 18.811,44 dinara na ime neisplaćene zarade za period od 1. avgusta 2000. godine do 19. januara 2001. godine, sa kamatom po stopi utvrđenoj odredbom člana 1. Zakona o visini stope zatezne kamate (stav 1.); odbijen je tužbeni zahtev kojim je podnositeljka ustavne žalbe tražila isplatu iznosa od 10.113,20 dinara na ime neisplaćene zarade za period od 1. avgusta 2000. godine do 19. januara 2001. godine, sa kamatom (stav 2.); utvrđeno je da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva kojim je tražen poništaj rešenja tuženog broj 68 od 29. januara 2001. godine i da sud obaveže tuženog da je vrati na rad na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (stav 3.); obavezan je tuženi da podnositeljki ustavne žalbe naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.550,00 dinara u roku od 8 dana (stav 4.). Presuda je dostavljena punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 2. februara 2007. godine.
Protiv prvostepene presude podnositeljka ustavne žalbe je izjavila žalbu 12. februara 2007. godine. Rešavajući po žalbi, Okružni sud u Beogradu je 13. juna 2007. godine doneo rešenje Gž I 2377/07 kojim je ukinuta prvostepena presuda u st. 1. i 4. izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja je navedeno da je prilikom donošenja prvostepene presude Treći opštinski sud u Beogradu počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer presuda ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, obzirom da je presuda protivrečna sama sebi i da su razlozi koji su navedeni nejasni i protivrečni, a protivrečnost postoji između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava i iskazima datim u postupku i samih tih isprava i izvedenim dokazima.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao za 22. novembar 2007. godine, ali ročište nije održano zbog bolesti postupajućeg sudije. Nakon toga, zakazano je još četiri ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva ročišta održana (jedno ročište je odloženo zbog bolesti postupajućeg sudije, a drugo zbog neuplaćivanja predujma za troškove veštačenja od strane podnositeljke ustavne žalbe). Podnositeljka ustavne žalbe je 19. januara 2009. godine dostavila sudu dokaz o uplati predujma veštačenja, međutim, s obzirom da je sudski veštak koji je određen da izvrši veštačenje preminuo, sud je na ročištu od 11. marta 2009. godine doneo rešenje o izmeni rešenja o veštačenju i odredio drugog veštaka, kome je ovo rešenje dostavljeno, a sledeće ročište zakazano za 18. jun 2009. godine.
5. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Odredbom člana 435. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), u vreme čijeg važenja je započeo parnični posupak, propisano je da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.
Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom da parnični postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora obuhvatiti celokupni period trajanja sudskog postupka, od momenta podnošenja tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu 3. aprila 2001. godine do dana izjavljivanja ustavne žalbe. Dakle, kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao 7 godina, 6 meseci i 28 dana, kao i da se postupak još uvek vodi pred prvostepenim sudom.
Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom sporu, ponašanja suda koji je vodio postupak, ponašanja stranaka u toku postupka i interesa podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni činioci uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud je zaključio da u ovom parničnom predmetu nije bilo izuzetno složenih činjeničnih i pravnih pitanja. Naime, Treći opštinski sud u Beogradu je trebalo da utvrdi koje lice je potpisalo sporazum o preuzimanju radnika i koje poslove obavlja to lice, ko je u vreme zaključivanja sporazuma bio ovlašćen za zastupanje tuženog, da pribavi izveštaje o zaradi koju bi podnositeljka ustavne žalbe ostvarila da je radila u spornom periodu, kao i o zaradi koju je ostvarila dok je bila u radnom odnosu, a koja joj nije isplaćena, da pribavi zapisnik nadležnog inspekcijskog organa u kome je konstatovano da je nezakonito zaključen ugovor o radu sa podnositeljkom ustavne žalbe, na osnovu čega je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa podnositeljke ustavne žalbe, kao i da utvrdi da li je kod tuženog u spornom periodu postojao poremećaj u poslovanju. U cilju utvrđivanja visine mesečnih iznosa neisplaćene zarade podnositeljki ustavne žalbe za period od 1. avgusta 2000. godine do 20. januara 2001. godine, kao i u cilju utvrđivanja poremećaja u poslovanju tuženog, Sud je odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka finansijske struke.
U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, može se zaključiti da podnositeljka ustavne žalbe nije bitno doprinela dužini trajanja sudskog postupka. Naime, na ročištu za glavnu raspravu zakazanom za 22. oktobar 2004. godine, zbog nepristupanja ročištu i podnositeljke ustavne žalbe i tuženog, opštinski sud je doneo rešenje o mirovanju postupka. Međutim, podnositeljka ustavne žalbe je odmah po proteku tri meseca od nastupanja mirovanja postupka, podneskom predložila nastavak postupka. Pored toga, jedno ročište za glavnu raspravu je odloženo jer podnositeljka ustavne žalbe nije uplatila predujam troškova za veštačenje.
Pored navedenog, osnovano se može zaključiti da je pitanje isplate neisplaćenih zarada nesumnjivo od velikog interesa za podnositeljku ustavne žalbe. U nacionalnom zakonodavstvu, kao i u praksi evropskih institucija, u pogledu postupanja sudova u radnim sporovima, postoji obaveza hitnog postupanja.
Ispitujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je dugom trajanju postupka upravo doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, u periodu od podnošenja tužbe 3. aprila 2001. godine do donošenja prvostepene presude 3. novembra 2005. godine, dakle u periodu od 4 godine i 7 meseci, Treći opštinski sud u Beogradu je zakazao 13 ročišta, od kojih je samo 4 ročišta održano, najvećim delom zbog nepristupanja tuženog. Sud nije iskoristio procesna ovlašćenja da spreči ovakvo odugovlačenje postupka. Pored toga, pismeni otpravak presude dostavljen je punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe tek 2. februara 2007. godine, dakle nakon 1 godine i 3 meseca od dana donošenja prvostepene presude. Takođe, nakon donošenja rešenja Okružnog suda Gž I 2377/07 od 13. juna 2007. godine, kojim je ukinuta prvostepena presuda u st. 1. i 4. izreke, prvostepeni sud je u ponovnom postupku zakazao 5 ročišta, od kojih su samo dva održana (dva ročišta su odložena zbog bolesti postupajućeg sudije, a jedno zbog neuplaćivanja troškova za veštačenje od strane podnositeljke ustavne žalbe) i postupak se u ovoj pravnoj stvari još uvek vodi pred prvostepenim sudom.
Na osnovu svega iznetog, a posebno imajući u vidu da je u pitanju parnica iz radnog odnosa, te da su sudovi dužni da pri određivanju rokova i ročišta obrate pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji se vodi pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu P.I br. 374/07, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, s obzirom da je postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao 7 godina, 6 meseci i 28 dana, kao i da se postupak još uvek vodi pred prvostepenim sudom.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu štete, na način pred¬viđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i da se naloži nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.
Saglasno odredbi 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti