Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu S. S. i utvrđuje povredu prava na imovinu, jer njeno potraživanje na ime neisplaćenih zarada nije namireno u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Dosuđena je naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1249/2016
07.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Gornjeg Stopanja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 692/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1. izreke, umanjenih za iznose koji su joj eventualni isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Gornjeg Stopanja podnela je Ustavnom sudu, 12. februara 2016. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republi ke Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 692/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 200/15 od 20. avgusta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 560/15 od 22. oktobra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se ističe povreda prava na imovinu u stečajnom postupku u vezi kojeg su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno utvrdili povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se takođe osporavaju rešenja navedenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a istaknut je i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 692/10 od 8. jula 2010. godine pokrenut je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP “P.“ iz Leskovca. Podnositeljki je u stečajnom postupku, na ime neisplaćenih zarada, priznato potraživanje u iznosu od 578.185,24 dinara, kao potraživanje trećeg isplatnog reda. U stečajnom postupku je izvršeno namirenje razlučnih poverilaca, a vršena je i isplata stečajnim poveriocima i to prvog isplatnog reda 100%, a poveriocima trećeg isplatnog reda 1,85 %.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 200/15 od 20. avgusta 2015. godine, u stavu u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača S. S . iz Gornjeg Stopanja , ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 692/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu II izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 30.000 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 370.000,00 dinara, a u stavu V izreke je određeno da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu na postupak po zahtevu za povredu prava na imovinu iz člana 58. Ust ava Republike Srbije i odlučivanja o pravu na naknadu materijalne štete.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp . 560 /15 od 22. oktobra 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 200/15 od 20. avgusta 2015. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da podnositeljki ustavne žalbe namiri potraživanje po osnovu neisplaćene zarade koje joj je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika koji ima pretežni državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je , saglasno odredb i člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 692/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ocenjujući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima izražava nezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo, nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (ovakve stavove je Ustavni sud zauzeo i u Rešenju Už-4130/2015 od 6. oktobra 2016. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosudili joj primerenu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 30.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ni ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Sud ustavnu žalbu, u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Budući da je podnositeljki usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, te da joj je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, kao i da joj je osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je to dovoljno kako bi se, u konkretnom slučaju, postiglo pravično zadovoljenje, zbog čega je u tački 3. izreke zahtev za naknadu nematerijalne štete odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti