Odbijanje ustavne žalbe S.M. protiv rešenja o produženju pritvora u toku istrage
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu S.M. protiv rešenja o produženju pritvora, ocenivši da su redovni sudovi dali jasne razloge za postojanje opasnosti od ponavljanja krivičnog dela. Sud je utvrdio da trajanje pritvora nije prekoračilo ustavne i zakonske okvire u ovoj fazi.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2025. godine, doneo je
O D L U K A
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. M. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 850/22 od 19. septembra 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1555/22 od 10. oktobra 2022. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. S. M. iz Novog Sada podneo je 20. oktobra 2022. godine, preko punomoćnika G. K, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 27, 30, 31, 32. i člana 33. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11 i dr), u fazi dopune istrage, nakon što je sud, uvažavanjem žalbe branioca podnosioca ustavne žalbe, ukinuo rešenje o potvrđivanju optužnice, pa je u ponovnom postupku sud naložio javnom tužiocu da dopuni istragu.
U ustavnoj žalbi je navedeno da se podnosilac ustavne žalbe nalazi u pritvoru bez pravnosnažne optužnice duže od godinu dana, jer je nakon sprovođenja istrage, koja je trajala tri meseca, javno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe, koja je u postupku ispitivanja optužnice, vraćena tužilaštvu na dopunu istrage i da nema naznaka o njenom završetku, iako je u dopuni istrage naloženo da se sprovede samo jedna dokazna radnja-ispitivanje sudskog veštaka. Podnosilac je naveo da je postojanje osnovane sumnje očigledno sporno i da javni tužilac koristi ovu fazu postupka, za pribavljanje dokaza i na taj način vrši zloupotrebu procesne norme kojom je pritvor u istrazi ograničen na šest meseci, jer je tužilac podigao optužnicu bez dokaza u tom roku, pa u ga dopuni istrage probija. Podnosilac je naveo da su se u toku postupka desile razne nove okolnosti koje više ne govore da je pritvor jedina mera za obezbeđenje prisustva podnosioca, kao i da drugostepeni sud nije razmotrio sve bitne žalbene navode. U ustavnoj žalbi nije navedeno koje su se to nove okolnosti desile niti o kojim žalbenim navodima se drugostepeni sud nije izjasnio.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 96/21 od 21. septembra 2021. godine, zbog postojanja razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 20. septembra 2021. godine, kada je lišen slobode; da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 22. decembra 2021. godine podiglo optužnicu Kti. 112/21, kojom je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela otmice iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika, krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika, krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika; da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 279/22 od 25. februara 2022. godine, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, ukinuto rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1277/21 od 17. januara 2022. godine, kojim je bila potvrđena podignuta optužnica; da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 219/22 od 2. marta 2022. godine vraćena na ispravku optužnica Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 112/21od 22. decembra 2021. godine, pa je naloženo da se u roku od tri dana donese naredba o dopuni istrage; da je naredba Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 112/21 o dopuni istrage doneta 4. marta 2022. godine; da je rešenjem Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 3/22 od 9. juna 2022. godine usvojen prigovor branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljen zbog uskraćivanja određenih procesnih prava okrivljenom u toku istrage, pa je izdato obavezno uputstvo, tako da se „pre započinjanja sledeće faze postupka održi posebno ročište radi dopune informatičkog veštačenja, a zatim, po potrebi i dopune sudsko-medicinskog veštačenja, na kojima će se okrivljenom i njegovom braniocu, kao i stručnom savetniku omogućiti da postavljaju pitanja sudskim veštacima, na koji način će se otkloniti nepravilnosti u toku istrage, kao i da se odluči o dokaznim predlozima odbrane sadržanim u podnetom prigovoru.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 850/22 od 19. septembra 2022. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžen je pritvor za 30 dana, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa obrazloženjem da je, prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni osnovano sumnjiv da je počinio krivična dela koja su mu optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 112/21 od 23. decembra 2021. godine stavljena na teret, a kako se radi o licu koje je, prema izveštaju iz kaznene evidencije, ranije višestruko osuđivano i to zbog krivičnog dela prikrivanja iz člana 184. stav 1. Krivičnog zakonika, dva puta zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika i jedanput zbog krivičnog dela nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi iz člana 344a stav 2. Krivičnog zakonika, te krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, a imajući u vidu da postoji vremenski kontinuitet u vršenju krivičnih dela, kao i da je ranije osuđivan za više krivičnih dela sa elementima nasilja, kao što su i krivična dale za koja se tereti u predmetnom postupku, sud je ocenio da sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi okrivljeni, boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora prema njemu po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku pokazuje kao nužna mera radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1555/22 od 10. oktobra 2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Novom Sadu Kv. 578/22 od 21. juna 2022. godine, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud pravilno ocenio da i dalje postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo, a koje proizlaze iz činjenice da se okrivljeni osnovano sumnjiči za više krivičnih dela sa elementima nasilja, kao što je i većina krivičnih dela za koja je ranije osuđivan, a koja su taksativno navedena u prvostepenom rešenju.
4. Odredbama Ustava Republike Srbije, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (člana 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (član 33. stav 1.).
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 - Odluka US i 62/21 - Odluka US), (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da prvostepeni sud, u veću od troje sudija odlučuje o žalbama protiv rešenja sudije za prethodni postupak i drugih rešenja u skladu sa ovim zakonikom, donosi odluke van glavnog pretresa i stavlja predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu (član 21. stav 4.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju na to da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano ili učiniti delo kojim preti (član 211. stav 3.); da se na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode, a da je sudija za prethodni postupak dužan da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (član 215. stav 1.); da veće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca, da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (član 215. stav 2.); da ako se do isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu (član 216. stav 3.); da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi se po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da je žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 216. stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (član 216. stav 6.); da će veće (član 21. stav 4.) ispitati optužnicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje odgovora na optužnicu (član 336. stav 1.), a kada veće utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice, narediće da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe određeni dokazi (član 337. st. 1. i 3.); da će ispitujući optužnicu, veće (član 21. stav 4.) odlučiti rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako ustanovi da: 1) delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti; 2) je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje; 3) nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe (član 338. stav 1.); da ako je nakon ispitivanja optužnice podnesene bez sprovođenja istrage sprovedena istraga (član 337. st. 3. i 4.), a veće, po sprovedenoj istrazi, nađe da postoje razlozi iz stava 1. tačka 3) ovog člana, odlučiće rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja (član 338. stav 2.).
5. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje Ustavni sud konstatuje da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už. 1197/2008 od 13. novembra 2008. godine) izneo stanovište da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor prethodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru. Sud može da odredi pritvor isključivo ako postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo i ako je ta mera neophodna radi vođenja krivičnog postupka, čime se iscrpljuje neposredno dejstvo odredbe člana 30. Ustava po pitanju pritvora kao krivično-procesnog instituta. U daljem toku krivičnog postupka više se ne odlučuje o određivanju pritvora prema već pritvorenom licu, već se jedino odlučuje o produženju ili ukidanju pritvora, do koga dolazi kada se za to steknu propisani uslovi. Dužnost nadležnog suda da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, te obaveza suda da posle podizanja optužnice trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, utvrđena je odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava, a ne odredbama člana 30. Ustava.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su predmet ustavne žalbe rešenja kojima je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za meritorno odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 30. stav 1. Ustava.
Kada je reč o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje i prava na odbranu iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 1. Ustava, koje podnosilac zasniva na tvrdnjama da nema dovoljno dokaza koje potkrepljuju osnovanu sumnju da je on izvršio krivična dela koja su predmet optužnice, Ustavni sud, najpre ukazuje da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li količina činjenica i dokaza kojima je potkrepljena naredba o sprovođenju istrage opravdava osnovanu sumnju, već ta ocena predstavlja nešto o čemu redovni sud vodi računa, te imajući u vidu da iz dostavljene dokumentacije proizlazi da su sudovi u osporenim rešenjima razmotrili sve do tada prikupljene dokaze, ocenili da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršilac predmetnih krivičnih dela, te da je istragu potrebno dopuniti određenim dokaznim radnjama, ne nalazeći osnova za obustavu postupka, Ustavni sud je utvrdio da obrazloženje osporenog rešenja u pogledu postojanja osnovane sumnje, samo po sebi ne deluje proizvoljno.
Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da se pravni put za zaštitu prava okrivljenog u krivičnom postupku, pre izjavljivanja ustavne žalbe, iscrpljuje donošenjem pravnosnažne odluke suda povodom žalbe izjavljene protiv presude kojom je utvrđena krivica optuženog, a u kojoj su kao žalbeni razlozi istaknute sve povrede prava za koje okrivljeni smatra da su mu učinjene, i do okončanja prvostepenog postupka nisu otklonjene. Tek tada se stiču Ustavom utvrđene pretpostavke za podnošenje ustavne žalbe i to ukoliko je lice pravnosnažno oglašeno krivim za izvršenje krivičnog dela koje mu je bilo stavljeno na teret, jer samo u tom slučaju ima pravni interes da zahteva ustavnosudsku zaštitu.
Pored navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije obrazložio o kojim bitnim žalbenim navodima se drugostepeni sud u osporenom rešenju nije izjasnio, a koji navodi bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravnično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na to da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava, bez jasnog obrazloženja u čemu se istaknuta povreda prava sastoji, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.
Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke ni za meritorno odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu prava iz čl. 32. i 33. Ustava.
Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) u odnosu na istaknutu povredu prava iz čl. 30, 32. i 33. Ustava, ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu izreke.
6.1. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. Ustava, Ustavni sud, najpre, kao i u ranijim odlukama, polazi od činjenice da pravo na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava nije apsolutno pravo i da pritvor, predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici. Iz sadržine odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je neophodno kumulativno ispunjenje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom, a saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti, odnosno produžiti, samo ukoliko, najpre, postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo, a potom samo ukoliko postoje razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, koji su propisani u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje (i produženje) pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.
Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može produžiti pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o produžavanju pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji zadržavanje lica u pritvoru čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka
Ustavni sud, takođe, ukazuje na to da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, Ustavni sud je navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. Ustava, cenio sa aspekta sadržine prava na ograničeno trajanje pritvora garantovanog odredbom člana 31. stav 2. Ustava.
Ustavni sud, i u ovom ustavnosudskom predmetu, ukazuje da sa aspekta zaštite ljudskih prava pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničenja prava na slobodu. Zbog navedenog karaktera ove krivično-procesne mere, odredbom člana 31. stav 1. Ustava je utvrđeno da pritvor u fazi istrage može trajati najduže šest meseci, do kog roka optužnica mora biti podignuta, ili se okrivljeni pušta na slobodu.
Razmatrajući navode ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da podnosilac povredu prava iz člana 31. Ustava zasniva na mišljenju da je ustavnopravno neprihvatljiv stav suda da trajanje pritvora u situaciji kada se podignuta optužnica vrati javnom tužiocu radi dopune istrage, nije ograničeno na ukupno šest meseci, koliko pritvor može trajati u istrazi, kako je to utvrđeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava.
Ustavni sud, najpre, ukazuje da iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da kada u postupku ispitivanja podignute optužnice krivično veće iz člana 21. stav 4. ZKP nađe da istragu treba dopuniti i prikupiti određene dokaze, tada se dopuna istrage vodi samo radi boljeg razjašnjenja stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice. Karakter i svrha dopune istrage se razlikuju od redovne istrage koja se vodi da bi se stanje stvari razjasnilo u onoj meri koja je ovlašćenom tužiocu nužna za odluku o optuženju ili o odustajanju od daljeg gonjenja okrivljenog. Naime, svrha dopune istrage je u tome da se bliže razjasne određene činjenice i okolnosti od kojih zavisi odluka veća o osnovanosti podnete optužnice.
U konkretnom slučaju, vanraspravno veće je u postupku ispitivanja optužnice ocenilo da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari i da je zbog toga istragu potrebno dopuniti. Optužnica pri tom nije povučena, niti je odbačena, niti je o njenoj osnovanosti meritorno odlučeno, te sud, ispitujući optužnicu nije ocenio da postupak treba obustaviti, jer nema mesta optužbi zbog razloga propisanih odredbama člana 338. ZKP. Optužnica i dalje postoji stim što nije potvrđena (stupila na pravnu snagu), jer je vraćena radi stavljanja naredbe za određenu dopunu prethodnog krivičnog postupka. U zavisnosti od novih činjenica i dokaza eventualno prikupljenih u dopuni istrage, javni tužilac može već podignutu optužnicu precizirati, odnosno dopuniti, što ne predstavlja podnošenje nove optužnice sudu.
Ustavni sud dodatno ukazuje da je, u konkretnom slučaju, od odlučnog značaja i formulacija odredbe člana 31. stav 1. Ustava. U ovom članu ustavotvorac koristi formulaciju „da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica“, a ne formulaciju „da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena optužnica ne stane na pravnu snagu“. Stoga, Ustavni sud zaključuje da je optužnica, u smislu odredbe člana 31. stav 1. Ustava, podignuta onda kada je sačinjena i predata krivičnom sudu radi zakazivanja glavnog pretresa. Momenat stupanja optužnice na pravnu snagu je odvojen i naknadan u odnosu na momenat podizanja optužnice, i ne predstavlja uslov da bi se optužnica smatrala podignutom.
Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u predmetu Už-1503/2009 (videti Odluku Ustavnog suda Už-1503/2009 od 3. decembra 2009. godine).
S tim u vezi Ustavni sud ocenjuje da se, kada krivično vanraspravno veće suda, ispitujući podignutu optužnicu, nađe da je potrebno dopuniti istragu radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, kako bi se mogla ispitati osnovanost optužnice, pritvor neće ukinuti iz razloga što je već trajao šest meseci, tj. što je protekao maksimalni rok propisan za trajanje pritvora u prethodnom postupku. Po oceni Suda, u ovom slučaju u celini važi režim trajanja i kontrole pritvora posle podizanja optužnice, te se u svemu imaju primeniti odredbe člana 216. ZKP, tako što će veće nadležnog suda iz člana 21. stav 4. ZKP po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka i branioca ispitati da li još postoje razlozi za pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe da javno tužilaštvo zloupotrebljava svoja procesna ovlašćenja i podiže optužnicu bez dokaza, samo da bi ispoštovalo rok od šest meseci, a onda u dopuni istrage probija taj rok.
6.2. Razmatrajući ostale navode ustane žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe, do pravnosnažnosti osporenih rešenja (10. oktobar 2022. godine), nalazio u pritvoru nepunih 13 meseci, računajući od 20. septembra 2021. godine, kada je lišen slobode; da je osporeno prvostepeno rešenje o produženju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe donelo krivično vanraspravno veće iz člana 21. stav 4. ZKP nadležnog suda, pre isteka vremena od 30 dana od prethodnog produženja pritvora prema njemu; da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP (opasnost da će ponoviti krivično delo); da je o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora odlučivao nadležan, neposredno viši sud, saglasno odredbi člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – dr. zakon, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 101/13, 40/15 – dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – Odluka US, 87/18 i 88/18 – Odluka US); da je u osporenim rešenjima konstatovano da postojanje osnovane sumnje proizlazi iz stanja u spisima predmeta (naredba za sprovođenje istrage, dokaza koji su dostavljeni uz krivičnu prijavu, dokaza prikupljenih u toku istrage - napomena US), a da postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo proizlazi iz okolnosti da se radi o višestrukom povratniku, koji je ranije sedam puta osuđivan, a od toga četiri puta za krivična dela sa elementima nasilja, kao što su i krivična dela za koja se osnovano sumnjiči u predmetnom postupku, pa su prvostepeni i drugostepeni sud ocenili da je pritvor po navedenom zakonskom osnovu neophodna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka, čija svrha, u toj fazi krivičnog postupka, ne može biti ostvarena nijednom blažom merom.
Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, te da je nadležni sud postupao u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenim zakonskim osnovima. Sud je u prvom i drugom stepenu argumentovano obrazložio zbog čega navedene okolnosti predstavljaju one okolnosti koje opravdavaju bojazan da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi ponoviti krivično delo, te da je zbog toga protiv podnosioca neophodno zadržati na snazi meru pritvora. Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi, u skladu sa svojim zakonskim obavezama, pažljivo ispitali opravdanost produženja pritvora prema okrivljenom, s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i razložno cenili dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, te podrobno obrazložili zbog čega smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i nadalje postoje. Pored navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo koje su se nove okolnosti dogodile u toku postupka koje mogu dovesti do ukidanja pritvora i zamene te mere nekom blažom merom za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka.
Kako je Ustavni sud utvrdio da su osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku i da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može produžiti pritvor, kao jedna od zakonom propisanih mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka, Ustavni sud je cenio da li je osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređena ustavna garancija da se trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, kao i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. U tom smislu, a imajući u vidu fazu postupka i analizu iznetih pravnih propisa kojima je uređen institut pritvora, Ustavni sud je ocenio da dotadašnje postupanje nadležnih državnih organa, u smislu ukupne dužine trajanja krivičnog postupka, ne ukazuje da se time uticalo na trajanje pritvora duže nego što je to neophodno.
Ustavni sud posebno napominje da su tačni navodi ustavne žalbe da je u naredbi za dopunu istrage navedeno da je potrebno sprovesti jednu dopunsku radnju - ispitivanje sudskog veštaka. No, imajući u vidu da je povodom prigovora branioca podnosioca ustavne žalbe, izjavljenom zbog uskraćivanja određenih procesnih prava okrivljenom u toku istrage, izdato obavezno uputstvo, tako da se „pre započinjanja sledeće faze postupka održi posebno ročište radi dopune informatičkog veštačenja, a zatim, po potrebi i dopune sudsko-medicinskog veštačenja, na kojima će se okrivljenom i njegovom braniocu, kao stručnom savetniku omogućiti da postavljaju pitanja sudskim veštacima, na koji način će se otkloniti nepravilnosti u toku istrage, kao i da se odluči o dokaznim predlozima odbrane sadržanim u podnetom prigovoru, Ustani sud smatra da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi ustavne žalbe da nadležni javni tužilac u dopuni istrage pokušava da pronađe dokaze potrebne za održavanje optužbe protiv podnosioca ustavne žalbe.
Dakle, Sud konstatuje da se pritvor okrivljenom računa od 20. septembra 2021. godine i da je do pravnosnažnosti osporenih rešenja (10. oktobar 2022. godine) trajao nepunih 13 meseci, za koje vreme je sprovedena istraga za četiri krivična dela, podignuta optužnica, koja je vraćena na dopunu istrage, u čijem trajanju, ni prema navodima ustavne žalbe, nije bilo perioda neaktivnosti ili odugovlačenja koje bi se moglo staviti na teret nadležnim državnim organima, a u postupku kontrole daljeg zadržavanja na snazi mere pritvora nadležni sudovi su ispunili svoje pravo i obavezu da preispitaju postojanje svih zakonom predviđenih razloga za pritvor, ne nalazeći da su ti razlozi prestali u toku istrage, o čemu su dali dovoljno jasno i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje, kao i da su osporena rešenja doneta u rokovima koje Ustav predviđa pre potvrđivanja optužnice.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da se produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe ne može pripisati nezakonitom, proizvoljnom ili nepravičnom postupanju sudova, te osporenim rešenjima nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.
7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.