Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku. Postupak odlučivanja o troškovima, nakon pravnosnažnosti odluke o glavnom zahtevu, trajao je skoro 13 godina, što predstavlja neopravdano odugovlačenje prouzrokovano pasivnošću suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Zajkeskovića iz Zlot a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragiše Zajkeskovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 93/97, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 93/97 , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nal aže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Zajkesković iz Zlota je 8. februara 2010. godine preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vo dio pr ed Opštinskim sudo m u Boru u predmetu P . 93/97, k ao i zbog povrede prava na sudsku zaštitu, pravično suđenje i pra va na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , iz čl. 22 , 32. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac 30. marta 1992 . godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Bor u; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 93/97 od 19. juna 1997. godine kojom je usvojen njegov tužbeni zahtev i obavavezani tuženi da mu naknade troškove postupka ; da je Okružni sud u Zaječaru doneo presudu Gž. 1871/97 od 30. oktobra 1997. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio navedenu prvo stepenu presudu u usvajajućem delu, a ukinuo presudu u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i predmet vratio prvostepe nom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu; da je podneskom od 23. juna 2005. godine podnosilac ustavne žalbe poslednji put opredelio troškove postupka i da u vreme podnošenja us tavne žalbe još uvek nije odlučeno o troškovima postupka , ni posle 18 godina od podnošenja tužbe.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava, naloži nadležnom sudu da odluči o troškovima postupka, kao i da mu se odredi pravo na naknadu štete. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju koja je priložena uz ustavnu žalbu i spise obnovljenog pr edmeta Opštinskog suda u Boru P. 93/97 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Boru je 1. februara 2013. godine, postupajući po zahtevu Ustavnog suda za dostavljanje spisa predmeta Opštinskog suda u Boru P. 93/97, od 4. decembra 2012. godine, doneo rešenje Su I-1-4/2013 kojim je naredi o obnav ljanje predmeta Opštinskog suda u Boru P. 93/97. U obrazloženju ovoga rešenja je navedeno da je uvidom u upisnik „P“ iz 1997. godine utvrđeno da je odluka o glavnom tužbenom zahtevu postala pravnosnažna 30. oktobra 1997. godine, a da je postupak po rešenju o troškovima postupka u toku od 2000. godine.

U postupku obnavljanja spisa navedenog predmeta utvrđeno je:

- da su tužioci, među kojima i Dragiša Zajkesković iz Zlota, ovde podnosilac ustavne žalbe, 30. marta 1992. godine podneli protiv tuženih Opštinskom sudu u Boru tužbu radi iz vršenja ugovora;

- da je presudom Opštinskog suda u Boru P. 93/97 od 19. juna 1997. godine, u stavu prvom izreke usvojen tuž beni zahtev tužioca Dragiše Zajkeskovića iz Zlota, a u stavu drugom su tuženi obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u određenom iznosu , kako je navedeno;

- da je presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1871/97 od 30. oktobra 1997. godine odbijena kao neosnovana žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu , a ukinuto rešenje o troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; u obrazloženju drugostepenog rešenja je, između ostalog , navedeno da se odluka o parničnim troškovima za sada ne može ispitati jer prvostepeni sud nije dao dovoljne razloge za to, a u pitanju je spor koji je poveden od strane više tužilaca protiv više tuženih, pa je zatim tužba povučena prema nekim tuženima, dok je na kraju odlučeno samo o tužbenom zahtevu tužioca Dragiše Zajkeskovića , a tužioci su imali zajedničkog punomoćnika, pa kako se parnica nije završila isto u odnosu na sve tužioce, kao ni u odnosu na sve tužene, u toku parnice su učinjeni pojedini troškovi od strane pojedinih tužilaca, a i od strane pojedinih tuženih, to je prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima postupka ukinuta , da bi prvostepeni sud u smislu odgovarajućih odredaba Zakona o parničnom postupku odlučio o troškovima imajući u vidu stavrne i nužne izdatke svih stranaka, kao i ishod parnice prema strankama;

- da je, tokom dalje sprovedenog postupka, Opštinski sud u Boru tri puta odlučivao o troškovima postupka rešenjima P. 93/97 od 23. jula 1998. godine, 19. februara 1999. godine i 3. marta 2000. godine;

- da su sva tri rešenja ukinuta rešenjima Okružnog suda u Zaječaru , pa je tako rešenjem Gž. 1975/96 od 10. decembra 1998. godine ukinuto rešenje P. 93/97 od 23. jula 1998. godine, rešenjem Gž. 879/99 od 30. aprila 1999. godine ukinuto rešenje P. 93/97 od 19. februara 1999. godine i rešenjem Gž. 906/2000 od 21. juna 2000. godine ukinuto rešenje P. 93/97 od 3. marta 200. godine;

- da je tužilac Dragiša Zajkesković, 23. juna 2005. godine dostavio Opštinskom sudu u Boru pisani podnesak u kojem je opredelio parnične troškove , a podneskom koji je 12. decembra 2012. godine primljen u Osnovom sudu u Boru tužilac je konačno opredelio parnične troškove.

- da je Osnovni sud u Boru doneo rešenje P. 93/97 od 5. februara 2013. godine kojim je obavezao tužene da tužiocu Dragiši Zajkeskoviću solidarno naknade parnične troškove u iznosu od 236.500,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja; u obrazloženju ovoga rešenja je, između ostalog, navedeno da je sud o troškovima parničnog postupka odlučio shodno članu 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je iz rekonstruisanog spisa predmeta nesumnjivo utvrđeno koje je sve troškove tužilac imao od dana podnošenja tužbe, pa sve do dostavljanja poslednjeg podneska sudu od 12. decembra 2012. godine; navedeno rešenje sadrži i pouku o pravnom leku prema kojoj se, protiv rešenja m ože, u ostavljenom roku od dana prijema rešenja, izjaviti žalba Višem sudu u Zaječaru.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsk o pravo zajemčeno Ustavom, pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. ).

U vreme podnošenja tužbe i pokretanja parničnog postupka povodom kojeg je podneta ustavna žalba na snazi je bio Zakon o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), kojim je bilo propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 125/04 i 111/09) propisano je: da s tranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.)

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac, u suštini , poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku odlučivanja o troškovima parničnog postupka u predmetu P. 93/97, a da se samo formalno pozvao na povrede ostalih označenih ustavnih prava i načela.

Imajući u vidu da se ustavnom žalbom osporava postupak odlučivanja o troškovima postupka koji su dosuđeni u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 93/97 i u kojem je doneta odluka o glavnom tužbenom zahtevu postala pravnosnažna 30. oktobra 1997. godine, Ustavni sud nalazi da je, u smislu odredbe člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, prethodno potrebno razmotriti pitanje blagovremenosti ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kom e se «postupak kojim se određuje iznos troškova postupka mora sagledavati kao nastavak parnice o glavnom pitanju i, u skladu sa tim, kao deo utvrđivanja građanskih prava i obaveza» (videti presudu ''Robins protiv UK '' od 23. septembra 1997. godine i Odluku Ustavnog suda Už -3121/2010 od 16. januara 2013. godine, u tački 5. obrazloženja ). Iz navedenog sledi da se garantije prava na suđenje u razumnom roku primenjuju i na deo postupka u kome je, nakon odlučivanja o glavnom tužbenom zahtevu, odlučivano o troškovima postupka, te je u tom smislu ustavna žalba u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku blagovremena.

Kada je reč o dužini trajanja postupka odlučivanja o troškovima parničnog postupka, koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 93/97, Ustavni sud je konstatovao da je parnični postupak započeo 30. marta 1992. godine, podnošenjem tužbe O pštinskom sudu u Boru, a da je konačnom presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1871/97 od 30. oktobra 1997. godine odlučeno o glavnom tužbenom zahtevu i predmet vraćen prvostepenom sudu na odlučivanje o troškovima postupka .

Uvidom u rekonstruisane spise predmeta Opštinskog suda u Boru P. 93/97, Ustavni sud je utvrdio: da je nakon donošenja konačne drugostepene odluke Gž. 1871/97 od 30. oktobra 1997. godine, prvostepeni sud tri puta odlučivao o troškovima postupka rešenjima P. 93/97 od 23. jula 1998. godine, 19. februara 1999. godine i 3. marta 2000. godine; da su sva navedena prvostepena rešenja uk inuta rešenjima Okružnog suda u Zaječaru, a da je poslednje navedeno prvostepeno rešenje ukinuto rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 906/2000 od 21. juna 2000. godine ; da , nakon toga , prvostepeni sud nije odlučivao o troškovima postupka, jer su se spisi predmeta izgubili, pa je, posle rekonstrukcije spisa , Osnovni sud u Boru rešenjem P. 93/97 od 5. februara 2013. godine odlučio o troškovima postupka.

Navedeno ukazuje da prvostepeni sud u periodu od 30. marta 2000. godine do 5. februara 2013. godine, gotovo punih 13 godina nije odlučivao o troškovima postupka.

Iako navedeno trajanje postupka, samo po sebi , ukaz uje da postupak nije okončan u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje postupka odlučivanja o troškovima postupka, Ustavni sud je , na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka pre vashodno doprinelo postupanje prvostepenog suda koje se ogleda u potpunoj pasivnosti suda , u periodu od skoro punih trinaest godina, jer su spisi predmeta bili izgubljeni. Ustavni sud je konstatovao i da je Osnovni sud u Boru izvršio rekonstrukciju predmeta i da je rešenjem P. 93/97 od 5. februara 2013. godine odlučio o troškovima postupka u celini , počev od dana podnošenja tužbe.

U pogledu složenosti zahteva o troškovima postupka, o kojem je sud trebalo da odluči, Ustavni sud je konstatovao da je taj zahtev bio relativno složen, imajući u vidu da je parnični postupak vođen od strane više tužilaca proti v više tuženih, da je zatim tužba povučena prema nekim tuženima, dok je na kraju odlučeno samo o tužbenom zahtevu tužioca Dragiše Zajkeskovića, ovde podnosioca ustavne žalbe , a tužioci su imali zajedničkog punomoćnika, pa kako se parnica nije završila isto u odnosu na sve tužioce, kao ni u odnosu na sve tužene, u toku parnice su učinjeni pojedini troškovi od strane pojedinih tužilaca, a i od strane pojedinih tuženih i da je prvostepeni sud trebalo, pri likom odlučivanja o troškovima postupka, da uzme u obzir sve navedene okolnosti.

Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku u pogledu troškova postupka nije odlučivano o naročito z načajnom pravu za podnosioca ustavne žalbe, budući da je presuda , kojom je usvojen njegov tužbeni zahtev , postala konač na još 30. oktobra 1997. godine. Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da sud odluči o troškovima sprovedenog parničnog postupka. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da se podnosilac ustavne žalbe samo dva puta, podnescima od 23. juna 2005. godine i 12. decembra 2012. godine, obratio sudu opredeljujući troškove postupka , u periodu potpune neaktivnosti suda, koji je trajao gotovo punih trinaest godina .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 93/97, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 93/97, budući da rešenje Osnovnog suda u Boru P. 93/97 od 5. marta 2013. godine još uvek nije postalo pravnosnažno.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da predmetni postupak nije okončan, jer se prema pouci o pravnom leku iz rešenja Osnovnog suda u Boru P. 93/97 od 5. februara 2013. godine, može izjaviti žalba Višem sudu u Zaječaru, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem r oku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio okolnosti od značaja za utvrđivanje njene visine , a posebno ukupnu dužinu trajanja postupka , postupanje suda, značaj i vrstu predmet spora, kao i da je rešenjem Osnovnog suda u Boru P. 93/97 od 5. februara 2013. godine odlučeno o troškovima postupka nastalim počev od dana podnošenja tužbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda (videti Odluku Už–1591/2010 od 8. decembra 2012. godine) , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zb og neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova, uzimajući u obzir navedene kriterijume .

7. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u preostalom delu, u odnosu na ostale istaknut e povrede prava i načela iz čl. 36. i 22. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac us tavne žalbe samo formalno pozvao na povredu označenih ustavnih pr ava i načela, a da pri tome nije naveo ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, ovaj sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

8. Na osnovu navedenog, kao i odredaba člana 42b. stav 1, člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti