Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog odbacivanja revizije kao nedozvoljene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu privrednog društva izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je revizija odbačena. Ocenjeno je da je stav revizijskog suda, da se dozvoljenost revizije ceni prema zakonu važećem u vreme preinačenja tužbe, ustavnopravno prihvatljiv.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1252/2009
18.01.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednika Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Igma“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društva „Igma“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 126/09 od 31. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Igma“ d.o.o. iz Beograda izjavilo je, preko zakonskog zastupnika Ljubodraga Ristića, 7. jula 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 126/09 od 31. marta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da osporeno rešenje ne sadrži ocenu revizijskih navoda, kao i da su navedeni razlozi u direktnoj protivurečnosti sa odredbama člana 493. stav 4. Zakona o parničnom postupku čije odredbe propisuju da se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda u postupku koji je pokretnut pre početka primene tog zakona, odlučuje po odredbama parničnog postupka koje su važile do stupanja na snagu ovog zakona. Podnosilac navodi da je postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut podnošenjem tužbe 13. avgusta 1992. godine, a ne 20. avgusta 2006. godine kako to smatra Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju Prev. 126/09, jer se dan objektivnog preinačenja tužbe ne može smatrati danom pokretanja postupka - podnošenjem tužbe sudu u smislu člana 186. Zakona o parničnom postupku, pa je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje. Podnosilac predlaže da Ustavni sud poništi osporeno rešenje i predmet vrati revizijskom sudu na ponovno postupanje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 126/09 od 31. marta 2009. godine, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spis parničnog predmeta Privrednog suda u Beogradu P. 3668/05 u kome je podnosilac ustvne žalbe imao svojstvo tuženog, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Prev. 126/09 od 31. marta 2009. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2021/08 od 13. marta 2008. godine. U obrazloženju revizijskog rešenja je istaknuto da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti. Takođe je navedeno: da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 13. avgusta 1992. godine, sa zahtevom tužioca za obavezivanje tuženog na isporuku 50 tona betonskog gvožđa ili isplatu iznosa od 8.500.000 tadašnjih dinara; da je tužilac 4. januara 2006. godine opredelio svoj tužbeni zahtev na iznos od 1.858.500 važećih dinara, sa kamatom od 21. decembra 2005. godine; da je taj zahtev preinačio povećanjem istog u podnesku od 19. maja 2006. godine na iznos od 2.039.944,90 dinara, sa kamatom od 31. marta 2006. godin; da je podneskom od 28. avgusta 2006. godine tužilac ponovo preniačio tužbu postavljajući kao osnovni zahtev obavezivanje tuženog na isplatu iznosa od 2.119.146,30 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31. marta 2006. godine do isplate, a kao eventualni tužbeni zahtev - obavezivanje tuženog na isplatu iznosa od 1.837.522,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31. marta 2006. godine do isplate; da se dozvoljenost revizije, kada tužilac u sporu preinači tužbu, ceni prema Zakonu o parničnom postupku važećem u vreme preinačenja tužbe, što je u konkretnom slučaju Zakon o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine; da prema odredbi člana 486. stav 1. tog zakona revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 2.500.000,00 dinara, što je ovde slučaj.

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koje su od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (član 394. stav 1.); da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 2.500.000 dinara (član 486.).

Odredbom člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine bilo je propisano da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe temelji navode o povredi prava na pravično suđenje na činjenici da je Vrhovni sud Srbije, saglasno odredbi člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku, morao da ceni dozvoljenost njegove revizije prema odredbama ranije važećeg zakona, jer je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 13. avgusta 1992. godine. U tom smislu, on ističe da kako je tužbeni zahtev koji je postavljen u parnici glasio na isporuku 50 tona betonskog gvožđa ili iznos od 8.500.000 tada važećih dinara, da je vrednost predmeta spora bila iznad novčanog cenzusa za dozvoljenost revizije propisanog odredbom ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, te da je Vrhovni sud Srbije morao da odluči o navedenom vanrednom pravnom leku u meritumu. Međutim, imajući u vidu da je podneskom od 28. avgusta 2006. godine tužilac u parničnom postupku preinačio tužbu postavljajući kao osnovni zahtev obavezivanje podnosioca ustavne žalbe na isplatu iznosa od 2.119.146,30 dinara, a kao eventualni tužbeni zahtev obavezivanje tuženog na isplatu iznosa od 1.837.522,50 dinara, Ustavni sud je našao da se dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu ima ceniti prema odredbama Zakona o parničnom postupku koje su važile na dan preinačenja tužbe, tj. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu, a polazeći od odredbe člana 486. Zakona o parničnom postupku, koji je važio na dan preinačenja tužbe u ovoj parnici, revizija nije bila dozvoljena u privrednim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude nije prelazila 2.500.000 dinara.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Prev. 126/09 od 31. marta 2009. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, s obzirom na to da je Vrhovni sud dao ustavnopravno prihvatljive razloge za odbacivanje revizije kao nedozvoljene. Stoga je Ustavni sud, u skladu sa članom 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog odbacivanja revizije kao nedozvoljene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti