Povreda prava na pravično suđenje i naknada štete u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio delove presuda o imovinskoj šteti. Podnosiocima je dosuđena i veća naknada nematerijalne štete zbog dugog trajanja stečajnog postupka protiv društvenog preduzeća.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12523/2018
24.11.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama J. M . iz Gornje Lopušnje kod Vlasotinca, N . M . iz Gornjeg Brijanja kod Leskovca i Lj . Đ . iz Kosančića kod Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 522/18 od 11. septembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 522/18 od 11. septembra 2018. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu za naknadu imovinske štete, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 256/17 od 22. juna 2018. godine.

3. Utvrđuje se pravo J. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 522/18 od 11. septembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 21/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Usvaja se ustavna žalba N. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 512/18 od 20. septembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 512/18 od 20. septembra 2018. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu za naknadu imovinske štete, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 120/17 od 3. avgusta 2017. godine.

6. Utvrđuje se pravo N. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 512/18 od 20. septembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 21/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba Lj. Đ . i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gžrr. 39/2018 od 16. oktobra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava.

8. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gžrr. 39/2018 od 16. oktobra 2018. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu za naknadu imovinske štete, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 226/17 od 30. aprila 2018. godine.

9. Utvrđuje se pravo Lj. Đ . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr. 39/2018 od 16. oktobra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 21/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavnih žalbi J . M . i Lj . Đ . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. M . iz Gornje Lopušnje kod Vlasotinca, N . M . iz Gornjeg Brijanja kod Leskovca i Lj . Đ . iz Kosančića kod Bojnika, podneli su Ustavnom sudu 2, 28. i 30. novembra 2018. godine, preko punomoćnika S. M, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe (uređene podnescima od 1. marta 2019. godine – podnosilac N . M . i 22. jula 2020. godine – podnositeljka Lj . Đ .) protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe Lj . Đ . je istakla i povredu prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, istaknuto: da su prenisko određeni novčani iznosi koji su osporenim presudama dosuđeni podnosiocima na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da su osporenim presudama odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi podnosilaca kojima su tražili naknadu imovinske štete zbog povrede navedenog ustavnog prava, te da je uzročno-posledična veza između dugog trajanja stečajnog postupka i pretrpljene štete dokazana velikim brojem odluka Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Podnosioci ustavnih žalbi predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i poništi osporene drugostepene presude, dok su podnositeljke J . M . i Lj . Đ . tražile da im se naknade troškovi za sastavljanje ustavnih žalbi.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 620/2016 od 18. jula 2016. godine, R4 st. 2098/2016 od 29. novembra 2016. godine i R4 st. 1935/2016 od 2. novembra 2016. godine utvrđeno je da je predlagačima, ovde podnosiocima ustavnih žalbi, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se pred istim sudom vodi nad stečajnim dužnikom DP „E.“ Kosančić u predmetu St. 21/10, a u kome su predlagači prijavili svoje potraživanje iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koje im je u tom postupku priznato.

Osporenim presudama je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, pa je obavezana tužena Republika Srbija da im na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznose od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi preko dosuđenih iznosa a do traženih iznosa od 2.000, odnosno 3.000. evra. Osporenim presudama su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku.

Osporene presude, u delu u kojem je odlučeno o tužbenim zahtevima za naknadu imovinske štete, zasnovane su na pravnoj oceni prema kojoj tužioci nisu dokazali postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da su pretrpeli imovinsku štetu u traženom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Najpre, kada je reč o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenih zahteva podnosilaca za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu, odnosno Apelacioni sud u Nišu, smatraju da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

Iz tih razloga, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama povređeno pravo podnosilaca ustavnih žalbi na pravično suđenje, pa je usvojio ustavne žalbe u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tač. 1, 4. i 7. izreke.

Po oceni Ustavnog suda, posledice utvrđene povrede prava su, u konkretnom slučaju, takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenih drugostepenih presuda u navedenim delovima i određivanjem da Viši sud u Leskovcu, odnosno Apelacioni sud u Nišu, donesu nove odluke o žalbama podnosilaca ustavnih žalbi izjavljenim protiv stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 256/17 od 22. juna 2018. godine, stava drugog izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 120/17 od 3. avgusta 2017. godine i stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 226/17 od 30. aprila 2018. godine. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 2, 5. i 8. izreke.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, u delu kojim se osporava visina pravnosnažno dosuđenog novčanog obeštećenja, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnje podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosilac predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnim žalbama, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporavaju presude kojima je podnosiocima pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavnih žalbi utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od DP „E.“ Kosančić - stečajnog dužnika koji je društveno preduzeće, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima su podnosiocima dosuđeni iznosi od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovom delu, odlučujući kao u tač. 1, 4. i 7. izreke.

Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Stoga je Sud, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 3, 6. i 9. izreke, utvrdio pravo podnosiocima ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu i Apelacionog suda u Nišu, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 21/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporene drugostepene presude, tako da će se o osnovanosti tužbenih zahteva podnosilaca za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudovima. Iz istih razloga, Ustavni sud nije posebno cenio ni tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe Lj . Đ . o povredi prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 36. stav 1. Ustava, u predmetnom parničnom postupku.

U pogledu zahteva podnositeljki ustavnih žalbi J . M . i Lj . Đ . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 10. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje i naknada štete u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti