Odluka Ustavnog suda o naknadi troškova u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu povodom odbijanja zahteva za naknadu troškova postupka. Potvrđeno je stanovište da troškove prekršajnog postupka, koji je okončan osuđujućom odlukom, snosi lice oglašeno odgovornim, uključujući i troškove branioca, nezavisno od proceduralnih odluka tokom postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1254/2008
20.05.2010.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Arpada Balinta iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Arpada Balinta izjavljena protiv rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 6265/08 od 24. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Arpad Balint iz Subotice je 30. oktobra 2008. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 6265/08 od 24. juna 2008. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem „odbijena žalba njegovog branioca, te potvrđeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. 14-2761/06 od 21. aprila 2008. godine“. Smatra „da je prilikom donošenja osporenog rešenja Veće za prekršaje u Novom Sadu propustilo da utvrdi da je ulaganje žalbe u tom postupku na rešenje Up. 14-2761/06 od 20. septembra 2007. godine bilo neophodno i da je izazvano nezakonitim i nepravilnim radom Opštinskog organa za prekršaje, što potvrđuje i rešenje Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 10191/07 od 4. decembra 2007. godine.“ Ističe „da Opštinski organ za prekršaje nije doneo nezakonito rešenje Up. 14-2761/06 od 20. septembra 2007. godine, on ne bi preko advokata morao na njega da ulaže žalbu“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i svojom odlukom poništi pobijano rešenje, te da “dosudi podnosiocu troškove ove ustavne žalbe“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbama člana 22. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (stav 1.) i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (stav 2.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je prekršajni postupak pred Opštinskim organom za prekršaje u Subotici u predmetu Up. 14-2761/06 koji je okončan donošenjem rešenja o kažnjavanju. Protiv rešenja o kažnjavanju, branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavio je žalbu koja je rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. 14-2761/06 od 20. septembra 2007. godine odbačena kao neblagovremena. Veće za prekršaje u Novom Sadu je rešenjem Vp. 10191/07 od 4. decembra 2007. godine uvažilo žalbu branioca izjavljenu protiv rešenja o odbačaju žalbe, preinačilo rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. 14-2761/06 od 20. septembra 2007. godine tako što je žalbu branioca tretiralo kao blagovremenu, i odlučujući o istoj, potvrdilo rešenje o kažnjavanju okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je potom preko advokata podneo Opštinskom organu za prekršaje u Subotici zahtev za naknadu troškova prekršajnog postupka, i to troškova prethodne žalbe koja je odbačena kao neblagovremena. Rešenjem Up. 14-2761/06 od 21. aprila 2008. godine, Opštinski organ za prekršaje u Subotici je ovaj zahtev odbio kao neosnovan, jer je postupak okončan donošenjem rešenja o kažnjavanju, te stoga branilac okrivljenog ima pravo za nagradu za uloženu žalbu od svog branjenika a ne od Opštinskog organa za prekršaje. Veće za prekršaje u Novom Sadu je osporenim rešenjem Vp. 6265/08 od 24. juna 2008. godine potvrdilo prvostepeno rešenje, navodeći da je prvostepeni organ pravilno odlučio kada je odbio kao neosnovan zahtev advokata – branioca okrivljenog za naknadu troškova prekršajnog postupka, jer je „shodno članu 151. stav 2. Zakona o prekršajima propisano da troškove postupka za prekršaj po kome je postupak obustavljen snosi prvostepeni organ za prekršaje koji je postupak vodio, a da je u konkretnom slučaju prvostepeni postupak okončan rešenjem o kažnjavanju, koje je potvrđeno rešenjem Veća za prekršaje.“

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti podnete ustavne žalbe od značaja odredbe Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04), koji je važio u vreme odlučivanja o spornom pravnom pitanju, a kojim su u celini bili uređeni troškovi prekršajnog postupka.

Odredbom člana 150. stav 2. ovog Zakona (u daljem tekstu: ZOP) bilo je propisano da su troškovi prekršajnog postupka - troškovi za svedoke, veštake i tumače (tačka 1)); troškovi uviđaja (tačka 2)); podvozni troškovi okrivljenog (tačka 3)); izdaci za dovođenje okrivljenog (tačka 4)); podvozni i putni troškovi službenih lica (tačka 5)); nužni izdaci oštećenog, odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika (tačka 6)); nagrada i nužni izdaci branioca (tačka 7)); paušalni iznosi (tačka 8)).

Prema odredbama člana 151. ZOP, troškovi prekršajnog postupka padaju na teret lica koje je oglašeno odgovornim za prekršaj (stav 1.), dok troškove postupka za prekršaj po kome je postupak obustavljen snosi prvostepeni organ za prekršaje koji je postupak vodio (stav 2.).

Članom 79. ZOP bilo je propisano da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje, doneto od strane zakonom ustanovljenog organa, koji je u sprovedenom postupku utvrdio činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučio primenom merodavnih odredaba Zakona o prekršajima, za šta je naveo ustavnopravno prihvatljive razloge. Naime, Opštinski organ za prekršaje u Subotici, a potom i Veće za prekršaje u Novom Sadu, kao drugostepeni organ koji je rešavao o žalbi, odlučili su da sve troškove prekršajnog postupka, koji je okončan donošenjem rešenja o kažnjavanju lica protiv koga je postupak vođen, snosi lice koje je oglašeno odgovornim za prekršaj i da u konkretnom slučaju branilac okrivljenog ima pravo na naknadu troškova za uloženu žalbu od svog branjenika, a ne od Opštinskog organa za prekršaje. Po oceni Ustavnog suda, izneto pravno stanovište se ne može smatrati proizvoljnim tumačenjem zakona od strane nadležnih organa, niti neprihvatljivom primenom prava. Izjavljena žalba protiv prvostepenog rešenja kojim je žalba okrivljenog bila odbačena kao neblagovremena, te koju je drugostepeni organ za prekršaje uvažio utoliko što je raniju žalbu tretirao kao blagovremenu, ali ju je u meritumu odbio kao neosnovanu, nije od značaja za drugačiju konačnu odluku o troškovima postupka koja je doneta, jer pravo na naknadu troškova proizlazi iz krajnjeg ishoda prekršajnog postupka, koji je u konkretnom slučaju okončan donošenjem rešenja o kažnjavanju. Stoga, Ustavni sud smatra da osporenim rešenjem nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. U odnosu na istaknutu povredu prava na sudsku zaštitu, garantovanu ustavnim načelom o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ovu povredu zapravo zasniva na povredi prava na pravično suđenje, zbog čega se izneta ocena Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu.

Podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, iz razloga što je podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na žalbu protiv prvostepenog rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. 14-2761/06 od 21. aprila 2008. godine kojim je odbijen njegov zahtev za naknadu troškova prekršajnog postupka, o kojoj je Veće za prekršaje u Novom Sadu, kao drugostepeni organ, odlučilo osporenim rešenjem Vp. 6265/08 od 24. juna 2008. godine.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“, broj 109/07).

Na osnovu člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o naknadi troškova u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti