Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog nehitnog odlučivanja o žalbi na produženje pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je Vrhovni sud povredio pravo podnosioca žalbe time što nije hitno odlučio o njegovoj žalbi na rešenje o produženju pritvora. Period od 28 dana za odlučivanje i dostavljanje odluke smatra se nesrazmerno dugim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivice Dimovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ivice Dimovića i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 513/09 od 1. juna 2009. godine povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.
2. Ovu Odluku objaviti u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivica Dimović iz Subotice, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 6. jula 2009. godine blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 513/09 od 1. juna 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 1657/09 od 25. juna 2009. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 3, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi se navodi da je Okružni sud u Novom Sadu 1. juna 2009. godine svojim rešenjem Kv. 513/09 produžio pritvor podnosiocu ustavne žalbe za dva meseca, po osnovu iz člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP). Branilac podnosioca ustavne žalbe je ovo rešenje primio 4. juna 2009. godine, a 5. juna 2009. godine je protiv njega izjavio žalbu Vrhovnom sudu Srbije. Vrhovni sud Srbije je 25. juna 2009. godine doneo rešenje Kž. 1657/09 kojim je izjavljenu žalbu odbio kao neosnovanu. Ovo rešenje je Okružni sud u Novom Sadu primio 1. jula 2009. godine, a braniocu je uručeno 3. jula 2009. godine, čime je Vrhovni sud, donošenjem i dostavljanjem rešenja posle 28 dana od dana izjavljivanja žalbe, povredio pravo podnosioca ustavne žalbe da sud hitno odluči o njegovoj žalbi na rešenje o produženju pritvora, zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je rešenje o produženju pritvora zasnovano isključivo na težini krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, čime je povređeno njegovo pravo da mu se trajanje pritvora svede na najmanju moguću meru, imajući u vidu razloge pritvora, zajemčeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih prava i dosudi podnosiocu naknadu troškova zastupanja pred Ustavnim sudom, kao i svih troškova krivičnog postupka.
S obzirom na to da se u ustavnoj žalbi navodi da je podnosiocu povređeno ustavno pravo na trajanje pritvora, zajemčeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava, a da se osporena rešenja odnose na produženje pritvora nakon podizanja optužnice, Ustavni sud je zaključio da se ustavnom žalbom traži zaštita ustavnih prava na trajanje pritvora iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja, priložena kao dokaz uz ustavnu žalbu, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:
Istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu je u istražnom predmetu protiv osumnjičenog Ivice Dimovića - ovde podnosioca ustavne žalbe i još šest osumnjičenih lica, doneo 7. novembra 2007. godine rešenje o određivanju pritvora Kri. 1524/07, zbog 22 krivična dela razbojništva iz čl. 206. stav 3. Krivičnog zakonika (u daljem tekstu KZ), iz razloga predviđenih u članu 142. stav 2. tačka 5) ZKP. Protiv ovog rešenja branilac podnosioca ustavne žalbe uložio je žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 851/07 od 12. novembra 2007. godine, odbijena kao neosnovana. Podnosiocu ustavne žalbe i saokrivljenima je pritvor produžavan, poslednji put rešenjem veća Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 311/09 od 1. aprila 2009. godine.
Krivično veće Okružnog suda u Novom Sadu, preispitujući odluku o pritvoru po službenoj dužnosti, donelo je 1. juna 2009. godine rešenje Kv. 513/09, kojim se podnosiocu i još trojici saokrivljenih, na osnovu odredbe člana 146. stav 2, a u vezi člana 142. stav 2. tačka 5) ZKP produžava pritvor za dva meseca. U obrazloženju ovog rešenja navodi se: da je ''veće razmotrilo rešenja o određivanju i produženju pritvora, kao i celokupne spise predmeta, pa nalazi da i dalje stoje razlozi za zadržavanje okrivljenih u pritvoru po osnovu člana 142. stav 2. tačka 5) ZKP-a''; da se ''okrivljeni predmetnom optužnicom terete da su izvršili po 14 krivičnih dela razbojništva i 3 krivična dela razbojništva u pokušaju...Obzirom da je za krivično delo iz člana 206. stav 3. KZ zaprećena kazna zatvora preko deset godina, kao i da postoji osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili veći broj istovrsnih krivičnih dela, korišćenjem istih prilika i situacija na štetu starijih ljudi koji su u kućama živeli sami, u toku noći, uz primenu fizičke sile neprimerene otporu oštećenih i u pojedinim slučajevima čak nanošenjem teških telesnih povreda, ovo veće nalazi da navedene okolnosti predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnih dela, te da je opravdano dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru po osnovu člana 142. stav 2. tačka 5) ZKP-a''.
Protiv ovog rešenja branilac podnosioca ustavne žalbe uložio je 5. juna 2009. godine žalbu, koja je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 1657/09 od 25. juna 2009. godine, odbijena kao neosnovana. U obrazloženju ovog rešenja navodi se: da je ''pravilno postupio prvostepeni sud kada je, odlučujući o produženju pritvora po službenoj dužnosti, na osnovu člana 146. stav 2. ZKP-a, prema okrivljenima pritvor produžio za još dva meseca, a po osnovu iz člana 142. stav 2. tačka 5) ZKP-a''; da ''kako se za krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 3. KZ može izreći kazna zatvora preko 10 godina, imajući u vidu i da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su izvršili veći broj krivičnih dela, tako što su u toku noći obijali kuće oštećenih, a zatim prema njima primenjivali fizičku silu, koja je bila neprimerena otporu oštećenih, koji su starija lica, te od njih tražili novac, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je u konkretnom slučaju zbog postojanja posebno teških okolnosti izvršenja krivičnih dela, opravdano dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru po osnovu iz člana 142. stav 2. tačka 5) ZKP-a''; da ''i po nalaženju ovog suda, navedene okolnosti, koje se odnose na način izvršenja predmetnih krivičnih dela, znatno prevazilaze uobičajeni način izvršenja, te stoga opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru po napred navedenom zakonskom osnovu.''; da su ''stoga žalbeni navodi, kojima se ukazuje da prvostepeni sud u pobijanom rešenju nije naveo osobite okolnosti koje bi opravdavale produženje pritvor prema okrivljenima po osnovu člana 142. stav 2. tačka 5) ZKP već uopštene okolnosti koje ne opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru po ovom osnovu, ocenjeni neosnovanim.''.
Rešenje Vrhovnog suda Srbije primljeno je u Okružnom sudu u Novom Sadu 1. jula 2009. godine, a braniocu okrivljenog - ovde podnosioca ustavne žalbe uručeno je 3. jula 2009. godine.
4. Prema odredbi člana 27. stav 3. Ustava, svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito.
Odredbama člana 30. Ustava utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (stav 1.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, a da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (stav 3.).
Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je, pored ostalog: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.).
Odredbama člana 141. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/02 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih akata, bilo je propisano da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. Odredbom člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika bilo je propisano da se pritvor može odrediti ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela, a odredbama člana 146. istog Zakonika - da se posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća i da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu.
Odredbom člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'', br. 85/05, 88/05 i 107/05), koji je takođe bio na snazi u vreme vođenja ovog krivičnog postupka, bilo je utvrđeno da će se za krivično delo razbojništva kazniti ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je odredbom stava 3. ovog člana bilo propisano da će se, ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno od strane više lica ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda, učinilac kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, a polazeći od sadržine odredaba člana 27. stav 3, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, kojima se garantuje pravo na slobodu i bezbednost i prava lica kojima je određen pritvor, odnosno trajanje pritvora, Ustavni sud je i povodom ove ustavne žalbe konstatovao da, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničenja prava na slobodu. Navedene ustavne odredbe upućuju da su sudovi dužni da hitno odluče o zakonitosti lišenja slobode. Takođe i odredbe Zakonika o krivičnom postupku propisuju dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da postupaju sa naročitom hitnošću, ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. Odredbom člana 30. stav 1. Ustava na opšti način je utvrđeno kada neko lice može biti pritvoreno, a odredbama člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku utvrđeni su uslovi pod kojima nekom licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti određen pritvor. U tom smislu ove odredbe Ustava odnose se na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane istražnog sudije ili nadležnog krivičnog veća suda, a ne na produženje pritvora. Nesumnjivo je i da se rok od 48 časova za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na pritvor iz člana 30. stav 3. Ustava odnosi na rešenje o određivanju pritvora, a ne na odluku o žalbi na rešenje o produženju pritvora. Ispitivanje da li još postoje razlozi za produženje pritvora regulisano je odredbama člana 31. Ustava, a kojima se u stavu 2. nalaže da se pritvor svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.
Zakonikom o krivičnom postupku propisan je isti rok (48 sati) za donošenje odluke po žalbi na rešenje o određivanju pritvora (član 143. stav 6.), dok za odluku o žalbi na rešenje o produženju pritvora takvo vremensko ograničenje ne postoji (član 144.).
Međutim, Sud ocenjuje da ovako jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora upućuje da i svaka sledeća odluka kojom se odlučuje po žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva ''naročite hitnosti''. Ovo proizlazi i iz odredbe člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom je propisano da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.
U konkretnom slučaju, žalba podnosioca ustavne žalbe kao okrivljenog protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 513/09 od 1. juna 2009. godine o produženju pritvora, podneta je 5. juna 2009. godine, a Vrhovni sud Srbije je doneo odluku po ovoj žalbi (rešenje Kž. 1657/09) 25. juna 2009. godine, dakle posle 20 dana od dana podnošenja žalbe. Ovo rešenje, kojim je odlučeno o žalbi na pritvor, uručeno je braniocu podnosioca ustavne žalbe 3. jula 2009. godine.
Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 1657/09 od 25. juna 2009. godine žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 513/09 od 1. juna 2009. godine o produženju pritvora nije bila ''hitno'' razmotrena, kako to izričito nalaže odredba člana 27. stav 3. Ustava. Uvidom u rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. 1657/09 od 25. juna 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je isto dostavljeno od strane Vrhovnog suda Srbije Okružnom sudu u Novom Sadu 1. jula 2009. godine, te Sud ocenjuje da rok od 28 dana za donošenje odluke po žalbi protiv rešenja o produženju pritvora i dostavljanje ove odluke okrivljenim - ovde podnosiocu ustavne žalbe, u situaciji kada je odlukom suda pritvor produžen za dva meseca, predstavlja nesrazmerno dug period za preispitivanje zakonitosti odluke o produženju pritvora od strane drugostepenog suda.
Iz iznetih razloga, Ustavni sud utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 513/09 od 1. juna 2009. godine povređeno Ustavom garantovano pravo na slobodu podnosioca ustavne žalbe, zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava.
6. Sud ocenjuje da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 30. stav 3. Ustava, s obzirom na to da se odredbe ovog člana odnose na prava lica kojima je pritvor odlukom suda inicijalno određen, a ne na odluku po žalbi protiv rešenja o produženju pritvora u toku njegovog trajanja.
7. Kako se u ustavnoj žalbi navodi da je podnosiocu povređeno ustavno pravo na trajanje pritvora, zajemčeno odredbom člana 31. stav 1. Ustava, a osporena rešenja se odnose na produženje pritvora nakon podizanja optužnice, Ustavni sud je zaključio da se ustavnom žalbom traži zaštita ustavnih prava na trajanje pritvora iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava.
U pogledu dela zahteva iz ustavne žalbe koji se odnosi na razloge za produženje pritvora, Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka glavnog pretresa Ustavom i zakonom nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava i člana 146. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da, u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li postoje razlozi za zadržavanje u pritvoru ili ne, te ukoliko i dalje razlozi postoje, pritvor produži rešenjem do dalje odluke suda. Posle stupanja optužnice na pravnu snagu, rok za ispitivanje razloga za pritvor je po isteku svaka dva meseca od stupanja optužnice na pravnu snagu. Prema navedenom, pritvor kao zakonska mera kojom se oduzima osnovno ljudsko pravo na slobodu, i u ovom slučaju predstavlja posebno osetljivu meru oduzimanja lične slobode čoveka u periodu pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici. Pritvor nije kazna i za pritvorenika se ne sme pretvoriti u kaznu. Kako se u ovom slučaju pritvor određuje pre nego što je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena krivica, tokom trajanja ove mere još uvek u potpunosti važi Ustavom i Zakonikom utvrđena pretpostavka nevinosti. Stoga je u svim fazama trajanja krivičnog postupka neophodna kontrola opravdanosti pritvora, odnosno ispunjenosti procesnih pretpostavki za njegovo produženje.
Uvažavajući prethodne navode, Ustavni sud smatra da je nadležni sud dužan da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrdi i navede dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, te podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje.
Kako je odredbom člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku propisano da se pritvor može odrediti ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela, nesumnjivo je da i u slučaju produženja pritvora ove pretpostavke moraju egzistirati, kako bi legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postojali.
Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, bez predloga stranaka i u zakonskom roku od dva meseca ispitao da li postoje razlozi za zadržavanje u pritvoru ili ne, i utvrdivši da razlozi i dalje postoje, pritvor je produžio rešenjem do dalje odluke suda.
Ispitujući opravdanost pritvora, koji je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen osporenim rešenjima, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonom traženi uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe pritvor produži. Za krivično delo koje se podnosiocu, kao optuženom saizvršiocu, stavlja na teret propisana je kazna zatvora preko deset godina. Takođe, okolnosti izvršenja krivičnih dela za koje se podnosilac optužuje predstavljaju zaista posebno teške okolnosti krivičnih dela, pa ukupnost ova dva uslova ispunjava zakonsku pretpostavku za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe, što je Okružni sud u Novom Sadu u osporenom rešenju detaljno razmotrio i obrazložio opravdanost daljeg zadržavanja mere pritvora, a Vrhovni sud Srbije potvrdio.
Ustavni sud smatra da su navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je pritvor produžen „samo po osnovu težine krivičnog dela" koje mu se stavlja na teret, proizvoljni i ne odgovaraju činjeničnom stanju.
Kako je Ustavom utvrđeno da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. stav 3. Ustava), Ustavni sud je, prilikom ocene navoda i donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava. U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da su prvostepeni i drugostepeni sud u svojim rešenjima dali dovoljno jasne, ubedljive i na zakonu zasnovane razloge za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčeno odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava.
8. Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvaruje objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog nehitnog odlučivanja o žalbi na produženje pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti