Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog troškova postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Zaječaru koja se odnosila na troškove postupka. Sud je utvrdio da ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova ukoliko odluka nije očigledno proizvoljna, što ovde nije slučaj.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1254/2010
06.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jelene Stanojević iz Sokobanje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jelene Stanojević izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1643/06 od 24. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelena Stanojević iz Sokobanje je preko punomoćnika, advokata Živote Stojanovića iz Knjaževca, podnela Ustavnom sudu 3. februara 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1643/06 od 24. decembra 2009. godine, zbog povrede ''prava'' iz člana 18. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, kao i povrede člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da podnositeljka ustavne žalbe osporava navedenu presudu samo u onom delu koji se odnosi na troškove postupka. Predlaže da Ustavni sud utvrdi postojanje povrede napred navedenih prava, poništi osporeni akt i odredi da se otklone štetne posledice.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio: da je presudom Opštinskog suda u Sokobanji P. 162/08 od 12. juna 2008. godine odbijen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj isplati iznos od 40.074,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17. januara 2007. godine do konačne isplate, na ime naknade troškova lečenja usled povrede koju joj je naneo tuženi, a tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 118.000,00 dinara; da je osporenom presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1643/06 od 24. decembra 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Sokobanji P. 162/08 od 12. juna 2008. godine; da podnositeljka u ustavnoj žalbi ponavlja razloge i navode koje je već isticala u žalbi protiv prvostepene presude.

4. Odredbom Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Ustavni sud konstatuje da se odredbe člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom. Stoga je Ustavni sud navode ustavne žalbe ograničio na odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud takođe konstatuje da se odredbama člana 18. Ustava jemči neposredna primena ljudskih i manjinskih prava garantovanih Ustavom, a ne ustanovljava neko ustavno pravo ili sloboda čija se povreda može istaći u ustavnoj žalbi, te da se u odnosu na ove odredbe Ustava u postupku po ustavnoj žalbi ne mogu ceniti povrede osnovnih prava i sloboda građana od strane Ustavnog suda.

5. Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnositeljke ustavne žalbe koji se odnose na, po njenom mišljenju, nepravilno odmerene troškove postupka pred redovnim sudovima, već isticani u žalbi protiv prvostepene presude i ocenjeni u drugostepenoj presudi. Ustavni sud naglašava da, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ne predstavljaju ustavnopravne razloge na kojima se mogu zasnivati tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao viši sud u odnosu na nadležne redovne sudove, pa je stoga odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog troškova postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti