Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao sedam godina i osam meseci, Sud je ocenio da, s obzirom na složenost predmeta i doprinos podnosilaca dužini trajanja, pravo nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12542/2018
01.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P . i S . V, obe iz Vošanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. P . i S . V . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 1525/15 (ranije predmet Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 4063/11) .

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P . i S . V, obe i z Vošanovca, su 5. novembra 2018. godine, preko punomoćnika V . J, advokata iz Petrovca na Mlavi, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 1525/15.

Podnositeljke ustavne žalbe su navele da je predmetni postupak pokrenut tužbom 27. januara 2011. godine a okončan je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3276/17 od 7. septembra 2018. godine, te im je zbog dužine trajanja postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevale su naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 150.000,00 dinara i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 1525/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac S. V. je 27. januara 2011. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi protiv tuženih podnositeljki ustavne žalbe i tuženog A. M, radi utvrđenja tekovine.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano sedam ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, saslušan je veći broj svedoka, izvršen je uviđaj suda na licu mesta, izvršeno je veštačenje od strane sudskih veštaka građevinske i geodetske struke, saslušani su veštaci, zatražen je izveštaj od R. banke i O . o . „D .“ u pogledu novčanog iznosa štednje tužioca, dok četiri ročišta nis u održana i to dva iz procesnih razloga a dva zbog nedolaska veštaka.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 4063/11 od 13. avgusta 2013. godine odbijen je predlog tuženih za združivanje predmeta po protivtužbi P. 1148/13 od 20. maja 2013. godine sa predmetom po tužbi, radi jednovremenog odlučivanja.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 4063/11 od 24. oktobra 2013. godine, u stavu prvom izreke obavezani su tuženi da tužiocu na ime materijalnih poboljšanja na nepokretnostima bliže označenim u izreci solidarno isplat e iznos od 353.553,77 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke odbij en je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se tuženi obavežu da tužiocu po istom osnovu solidarno isplate iznose preko dosuđenog iznosa iz stava prv og izreke do traženog iznosa od 900.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stav ovima trećem i četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi prema tuženima da je tužilac po osnovu zajedničke tekovine vlasnik na ¼ k.p. br. 2730 KO V. u površini od 5,00 ari, što su tuženi dužni priznati i predati tužiocu putem deobe u državinu njegov tekovinski udeo, kao i da se utvrdi prema tuženima da je tužilac po osnovu zajedničke tekovine vlasnik na idealnoj ¼ pokretnih stvari bliže opisanih u izreci što su tuženi dužni priznati i predati tužiocu putem deobe u državinu njegov tekovinski udeo; u stavu pet om izreke određeno je da sva ka stranka snosi svoje troškove.

Tuženi i tužilac su 10. decembra 2013. godine izjavili žalbe protiv navedene prvostepene presude.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 122/14 od 21. avgusta 2014. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 4063/11 od 24. oktobra 2013. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu, nadležnom Osnovnom sudu u Petrovcu na Mlavi, na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom održano je osam ročišta, na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane veštaka ekonomske struke, ponovo su traženi izveštaji od R. banke i O. o . „D.“, saslušan je veštak, dok pet ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog štrajka advokata, tri iz procesnih razloga, jedno radi pokušaja mirnog rešenja spora što je produž ilo postupak za mesec dana.

Na ročištu od 14. maja 2015. godine parnične stranke su obavestile sud da je tuženi R. P. preminuo aprila 2014. godine i predložili su da se postupak prekine. Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P. 697/14 od 14. maja 2015. godine postupak je prekinut zbog smrti tuženog R. P.

Tužilac je 29. maja 2015. godine tražio nastavak prekinutog postupka jer je ostavinskim rešenjem za zakonskog naslednika pok. R. P. oglašena S. V, ovde podnositeljka ustavne žalbe.

Punomoćnik tuženih je na ročištu od 24. decembra 2015. godine predložio sudu da izvrši uvid u spise predmeta po protivtužbi P. 1148/13 i da se združe predmeti po protivtužbi i tužbi radi istovremenog odlučivanja. Rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 1525/15 od 24. decembra 2015. godine prihvaćen je predlog punomoćnika tuženih da se izvrši uvid u spise predmeta po protivtužbi P. 1148/13 i odluči o predlogu za združivanje spisa po protivtužbi i tužbi.

Rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 1525/15 od 25. februara 2016. godine određeno je da se predmet P. 1556/15 (raniji broj P. 1148/13) formiran po protivtužbi radi duga i utvrđenja prava svojine spoji predmetu po tužbi P. 1525/15 radi vođenja jedinstvenog postupka.

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 1525/15 od 4. maja 2017. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je prema tuženima – protivtužiljama S . V . i D . P . da je tužilac-protivtuženi po osnovu tekovine vlasnik 1/5 od k .p. br. 2730 KO V. u površini od 5 ari i na pokretnim stvarima bliže označenim u izreci što su tužene-protivtužilje dužne priznati tužiocu-protivtuženom i putem deobe preneti u državinu njegov tekovinski udeo; u stavu drugom izreke ob avezane su tužene-protivtužilje da tužiocu-protivtuženom na ime materijalnih poboljšanja na nepokretnostima bliže označenim u izreci solidarno isplate iznos od 415.945,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog za veće traženje od dosuđenog, i to za deo od preko dosuđenog udela od 1/5 do traženog udela ¼ na kp. br. 2730 KO V, i od svih navedenih pokretnih stvari iz stava prvog izreke presude, kao i za veće traženje za isplatu protivvrednosti materijaln og poboljš anja za iznos od 484.054,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu četvrtom izreke usvojen je eventualni protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilja i utvrđeno je da tužene-protivtužilje imaju pravo svojine i to S. V . sa udelom od 1/5, a D . P . sa udelom od ¼, po osnovu zajedničke tekovine sa tužiocem-protivtuženim na pokretnim stvarima bliže označenim u izreci što je tužilac-protivtuženi dužan priznati i dozvoliti im da se mogu upisati i registrovati kao vlasnice na navedenim stvarima sa navedenim udelima; u stavu petom izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilja kojim su tražile da im tužilac-protivtuženi isplati po osnovu duga za utrošenu električnu energiju i televizijsku pretplatu za mart mesec 2010. godine iznos od 40.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i tuženoj-protivtužilji S. V . iznos od 15.000,00 dinara na ime troškova stanovanj a njene ćerke, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu šestom izreke odbijen je kao neosnovan protivtuženi zahtev tuženih-protivtužilja kojim su tražile da se utvrdi da putnički automobil „Pežo 309“ i revolver marke „Magnum M 83 357“ predstavljaju posebnu imovinu tužene-protivtužilje D. P . i sada pok. R. P. i da se tužilac obaveže da im navedene stvari preda u državinu ili isplati njihovu protivvrednost u iznosu od 97.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu sedmom izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Tuženi su 29. avgusta 2017. godine izjavili žalbu protiv navedene prvostepene presude, a tužilac 4. septembra 2017. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3726/17 od 7. septembra 2018. godine, u stavu prvom izreke, odbij ene su žalbe tužioca-protivtuženog protiv stavova trećeg , četvrtog i sedm og izreke i tuženih-protivtužilja protiv stavova prv og i drug og i del a stava petog izreke, koji se odnosi na iznos od 15.000,00 dinara na ime troškova stanovanja ćerke S. V, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i protiv stava šest og i sedm og izreke i presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 1525/15 od 4. maja 2017. godine u ovim stavovima izreke je potvrđena; u stavu drugom izreke odba čena je kao nedozvoljena žalba tužioca-protivtuženog izjavljena protiv stava prvog i drug og izreke prvostepena presuda i žalba tuženih-protivtužilja izjavljena protiv stava četvrt og izreke prvostepene presude; u stavu trećem izreke preinač ena je prvostepena presuda u delu stava petog izreke kojim je odbijen protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilja, a koji se odnosi na dug za utrošenu električnu energiju i radiotelevizijsku pretplatu za mart mesec 2010. godine u iznosu od 40.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, tako da je delimično usvojen protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilja kojim je traženo da im tužilac-protivtuženi isplati po osnovu duga za utrošenu električnu energiju i za radiotelevizijsku pretplatu za mart mesec 2010. godine iznos od 27.133,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom , a odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev za razliku od dosuđenog do traženog iznosa od 40.700,00 dinara.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama proti njega.

Članom 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14 i 87/18) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova; da je nepostupanje sudije u vremenskom okviru uslov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak trajao sedam godina i osam meseci, što samo po sebi može da ukaže da nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih napred navedenih činilaca, te je Ustavni sud ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova u parničnom postupku , Ustavni sud je utvrdio da su sudovi efikasno postupali i da su odlučivali u kratkim rokovima. Tako je prvostepeni sud meritorno odlučio nakon dve godine i devet meseci od podnete tužbe, prvi žalbeni postupak je trajao osam meseci, ponovni prvostepeni postupak je trajao dve godine i devet meseci, a drugi po redu žalbeni postupak kojim je parnica pravnosnažno okončana trajao je oko godinu dana. Ustavni je utvrdio da je prvostepeni sud redovno zakazivao ročišta, da je sud odmah, nakon zahteva punomoćnika podnositeljki da se izvrši uvid u spise predmeta po protivtužbi i da se združe predmeti po tužbi i protivtužbi, postupio po tom zahtevu i združio navedene predmete te je ocenio da u konkretnom slučaju nije bilo propusta na strani suda koji bi se mogli okarakterisati kao neopravdana odugovlačenja koja su dovel a do toga da postupak duže traje.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnositeljke. Ispitujući ponašanje podnosi teljki, Sud ukazuje da su podnositeljke ustavne žalbe u određenoj meri doprinele dužini trajanja postupka imajući u vidu da su podnele protivtužbu nakon više od dve godine od pokretanja postupka podnošenjem tužbe protiv njih, a do spajanja predmeta po tužbi i protivtužbi došlo je nakon više od dve godine, odnosno tek 2015. godine kada je prvostepena odluka u ovom predmetu već bila jedanput ukinuta od drugostepenog suda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Ustavni sud nalazi da se predmetni postupak, u kome se odlučivalo o tužbi i o protivtužbi radi utvrđenja tekovine po osnovu sticanja u bračnoj i porodičnoj zajednici, i u kome su predmet spora nepokretnosti i podela brojnih pokretnih stvari i na strani tuženih učestvovala tri lica, može okarakterisati kao složen, imajući u vidu da je radi odlučivanja o osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva trebalo izvesti veći broj dokaza radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja, posebno pribavljanjem pismenih dokaza od raznih institucija, kao i izvođenjem veštačenja i dopunskog veštačenja od strane veštaka tri različite struke.

Imajući u vidu složenost predmeta spora i to da se ponašanje postupajućih sudova ne može okarakterisati kao nedelotvorno, Ustavni sud je, bez obzira na dužinu trajanja postupka, ocenio da se ne mogu kao osnovani prihvatiti navodi podnositeljki da im je u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti