Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je trajao preko dvanaest godina u prvom stepenu povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1255/2009
08.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Glišića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragoljuba Glišića i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 1909/98 (sada predmet Osnovnog suda u Kragujevcu P. 51/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Višem sudu u Kragujevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoljub Glišić iz Kragujevca je, preko punomoćnika Nenada Čolovića, advokata iz Kragujevca, 6. jula 2009. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 1909/98 (sada predmet Osnovnog suda u Kragujevcu broj P. 51/10).

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je kao tuženom u parničnom postupku koji je tužbom pokrenut još 6. jula 1998. godine, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je od tada do trenutka podnošenja ustavne žalbe proteklo 11 godina, da odluka još uvek nije doneta, da se ne radi se o predmetu koji je velike složenosti, a da su troškovi postupka višestruko premašili vrednost predmeta spora.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povreno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1909/98 (sada predmet Osnovnog suda u Kragujevcu P. 51/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužba protiv Dragoljuba Glišića, ovde podnosioca ustavne žalbe i M.S, oboje iz Kragujevca, podneta je Opštinskom sudu u Kragujevcu 6. jula 1998. godine, radi duga. U tužbi se navodi da je tužilac kao vlasnik vodovodnog priključka u Kragujevcu dozvolio tuženima da koriste vodu sa njegovog priključka, i to tako što će postaviti kontrolni vodomer i da će svakog meseca plaćati tužiocu iznos za utrošenu vodu. Tuženi su ovaj vodomer postavili, ali do dana podnošenja tužbe nisu tužiocu platili nikakav iznos za potrošenu vodu, a tužilac je za utrošenu vodu platio 30.000 dinara JKP "Vodovod" iz Kragujevca.

U periodu od 12 i po godina, tj. od trenutka podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Kragujevcu 6. jula 1998. godine, pa do donošenja prvostepene presude u ovom predmetu 24. februara 2011. godine, zakazano je 56 ročišta od kojih 36 nije održano. Na 20 održanih ročišta ivedeni su dokazi saslušanjem parničnih stranaka i više puta su pribavljani izveštaji od JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Osnovni sud u Kragujevcu je 24. februara 2011. godine održao ročište na kome je izveden dokaz saslušanjem parničnih stranaka, te je zaključio glavnu raspravu i na istom ročištu doneo i objavio presudu kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca. Na ovu presudu punomoćnik tuženih je 4. aprila 2011. godine uložio žalbu Višem sudu u Kragujevcu. Odluka o žalbi još uvek nije doneta.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave, ali da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom (član 362.).

Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pred Opštinskim sudom u Kragujevcu, do podnošenja ustavne žalbe trajao 11 godina, kao i da je prvostepena presuda doneta tek nakon 12 i po godina.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka u prvom stepenu više od 12 godina ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud naročito ističe da Opštinski sud u Kragujevcu u navedenom periodu nije sprovodio redovnu sudsku aktivnost, odnosno da se nije aktivno bavio spornim predmetom u smislu pribavljanja ili izvođenja dokaza i utvrđivanja činjenica koje su od značaja za efikasno presuđenje. Ustavni sud konstatuje, s obzirom na činjenicu da se ne radi o složenom pravnom pitanju da je prvostepeni sud, kako bi odlučio o predmetu parničnog postupka, na ročištima trebalo da izvede dokaze saslušanjem stranaka i pribavi izveštaje JKP „Vodovod i kanalizacija“ kako bi utvrdio ko je vlasnik spornog priključka za vodu, da li se obračun vršio po tarifi za industrijsku vodu ili po tarifi za domaćinstvo, kao i da utvrdi kolika su tačna zaduženja tuženog, ovde podnosioca ustvne žalbe i koliko je plaćeno, ali da je prvostepeni sud za izvođenje ovih dokaza i pribavljanje navedenih izveštaja održao čak 20 ročišta i šest puta tražio naknadne i dopunske izveštaje od JKP „Vodovod i kanalaizacija“, dok 36 ročišta nije bilo održano, najčešće zbog sprečenosti sudije ili iz razloga što stranke nisu bile uredno pozivane, kao i zbog činjenice da sud u jedanaestoj godini suđenja nije imao tačnu adresu tužioca, pa ga nije mogao uredno pozvati na čak pet ročišta.

Takođe, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta konstatovao pet perioda neaktivnosti i nerazumnog kašnjenja prvostepenog suda (30. mart 2000. godine – 26. jun 2001. godine; 8. oktobar 2001. godine – 14. jun 2002. godine; 12. novembar 2002. godine – 14. oktobar 2003. godine; 12. jun 2006. godine – 26. septembar 2008. godine i 14. oktobar 2009. godine – 24. februar 2011. godine). U navedenim periodima Opštinski sud u Kragujevcu nije održao ni jedno zakazano ročište za glavnu raspravu, niti je preduzimao druge procesne radnje u cilju brzog razrešenja ovog spora, a što se ne može pripisati krivici podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi u ovom parničnom postupku, nije doprineo neopravdanoj dužini njegovog trajanja.

6. Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 1909/98, sada predmet Osnovnog suda u Kragujevcu P. 51/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer je ovaj parnični postupak, koji je pokrenut 1998. godine, bio u fazi prvostepenog raspravljanja do 24. februara 2011. godine kada je doneta prvostepena presuda, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i naložio Višem sudu u Kragujevcu, pred kojim se sada po izjavljenoj žalbi podnosioca ustavne žalbe predmet nalazi, da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, te odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti