Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede načela ne bis in idem

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, utvrdivši da nije povređeno načelo ne bis in idem. Iako je podnosilac osuđen i u prekršajnom i u krivičnom postupku za događaj istog dana, radnje izvršenja – neovlašćeno nošenje i nebezbedno čuvanje oružja – bile su različite.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi N. V . iz Uroševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. juna 2018 godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. V . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž 1. 799/14 od 26. novembra 2014. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. V . iz Uroševca podneo je Ustavnom sudu, 21. februara 2015. godine, preko punomoćnika Ž. V, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude označene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 34. stav 4. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepena sudska odluka kojom je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac dva puta osuđen za isto delo, i to najpre u prekršajnom postupku, a potom i od strane krivičnog suda koji je prevideo da se radi o prividnom sticaju radnji, pa je tako sud izdvojio samo one radnje koje nisu obuhvaćene presudom prekršajnog suda i za njih ga oglasio krivim. Podnosilac je naveo da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode okrivljenog da je za isto delo ranije kažnjen od strane Prekršajnog suda u Nišu presudom Pr. 05-4605/11 od 5. aprila 2012. godine, čime mu je pored prava iz člana 32. stav 1. Ustava, povređeno i pravo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava podnosioca na pravično suđenje, poništi osporenu presudu, te da mu dosudi naknadu štete u iznosu od 450.000,00 dinara, kao i da odloži izvršenje presude Osnovnog suda u Nišu K. 988/2013 od 20. januara 2014. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ispituje jedino postojanje povreda ili uskraćivanja označenih ustavnih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 799/14 od 26. novembra 2014. godine potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu K. 988/13 od 20. januara 2014. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija zato što je sa umišljajem i u uračunljivom stanju dana 20. februara 2011. godine u Nišu neovlašćeno nosio, suprotno odredbi člana 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji, vatreno oružje – pištolj marke „CZ M70“, kalibra 7,65mm, fabričkog broja 204141, sa šest metaka kalibra 7,65mm u okviru , i to od sela P . do železničke stanice u Nišu. U obrazloženju osporene presude je navedeno da nisu osnovani žalbeni navodi okrivljenog da je predmetni događaj već pravnosnažno presuđen presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr. 05-4605/11 od 5. aprila 2012. godine, s obzirom na to da je navedenom prekršajnom presudom okrivljeni oglašen krivim što nije na bezbedan i propisan način držao i čuvao gore navedeno vatreno oružje za koje ima dozvolu za držanje, kako ne bi došlo u posed neovlašćenih lica, a da je pobijanom krivičnom presudom oglašen krivim što je vatreno oružje neovlašćeno nosio, suprotno odredbi člana 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji. Apelacioni sud u Nišu je ocenio da, iako se radi o događaju sa istim vremenskim i prostornim kontinuitetom, radnje izvršenja su potpuno drugačije, pri čemu radnja izvršenja nošenja oružja od sela P. do železničke stanice u Nišu nije bila predmet razmatranja prekršajnog postupka.

Presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr. 05-4605/11 od 5. aprila 2012. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 35. stav 1. tačka 6) Zakona o oružju i municiji, zato što nije na propisan i bezbedan način držao i čuvao oružje za koje je posedovao dozvolu za držanje, jer je dana 20. februara 2011. godine oko 21,45 časova u Nišu u ulici U . kod broja 17 prilikom kontrole i pregleda vozila, kojim je upravljao njegov sin, od strane policijskih službenika policijske ispostave Medijana prilikom pregleda vozila ispod sedišta vozača pronađen pištolj marke CZ M70 kalibra 7,65mm, fabričkog broja 204141 i jedan okvir sa šest metaka, za koji je proverom utvrđeno da je njegovo vlasništvo.

4. Odredbom člana 34. stav 4. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Odredbama člana 348. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05 i dr.), koji je sud primenio prema podnosiocu ustavne žalbe, bilo je propisano : da će se kazniti zatvorom od tri meseci do tri godine onaj ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili ek splozivne materije (stav 1.); da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se zatvorom od dve do deset godina (stav 4.).

Odredbom člana 35. stav 1. tačka 6) Zakona o oružju i municiji („Službeni glasnik RS“ , br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03, 85/05, 101/05, 27/11 - Odluka US i 104/13) bilo je propisano da će se novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana, kazniti za prekršaj lice koje postupi protivno odredbama člana 12. ovog zakona.

Odredbom člana 12. Zakona o oružju i municiji bilo je propisano da se oružje i municija koji se drže i nose u skladu sa ovim zakonom čuvaju zaključani i na drugi način obezbeđeni da ne dođu u posed neovlašćenih lica, nose na bezbedan i uobičajen način i njime se pažljivo rukuje.

Odredbom člana 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji, bilo je propisano da je zabranjeno nošenje oružja za ličnu bezbednost bez dozvole za nošenje.

5. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje o istaknutoj povredi prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da nisu tačni, pa stoga ni ustavnopravno prihvatljivi navodi podnosioca da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode okrivljenog da je za isto delo ranije kažnjen od strane Prekršajnog suda u Nišu presudom Pr. 05-4605/11 od 5. aprila 2012. godine. Stoga je Ustavni sud u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe najpre vođen prekršajni postupak u kojem je pravnosnažno oglašen krivim zbog toga što je dana 20. februara 2011. godine oko 21,45 časova u Nišu u ulici U. kod broja 17 prilikom kontrole i pregleda vozila, kojim je upravljao njegov sin, od strane policijskih službenika … prilikom pregleda vozila ispod sedišta vozača pronađen pištolj marke CZ M70 kalibra 7,65mm, fabričkog broja 204141 i jedan okvir sa šest metaka, za koji je proverom u tvrđeno da je njegovo vlasništvo, te da je nakon toga osporenom presudom pravnosnažno okončan krivični postupak protiv njega u kojem je oglašen krivim što je dana 20. februara 2011. godine u Nišu neovlašćeno nosio, suprotno odredbi člana 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji, vatreno oružje – pištolj marke „CZ M70“, kalibra 7,65mm, fabričkog broja 204141, sa 6 metaka kalibra 7,65mm u okviru , i to od sela P . do železničke stanice u Nišu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 799/14 od 26. novembra 2014. godine navedeno je da je presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr. 05-4605/11 od 5. aprila 2012. godine, okrivljeni N. V . oglašen krivim „što je dana 20. februara 2011. godine oko 21,45 časova u Nišu u ulici U, kod broja 17, prilikom kontrole i pregleda vozila kojim je upravljao njegov sin N i. V, od strane policijskog službenika Policijske ispostave Mediana, prilikom pregleda vozila ispod sedišta vozača pronađen pištolj marke CZ M-70, kalibra 7,65 mm, fabričkog broja 204141 i jedan okvir sa šest metaka za koji je proverom utvrđeno da je vlasništvo V . N, s obzirom da prijavljeni nije na propisan i bezbedan način držao i čuvao gore navedeno vatreno oružje za koje ima dozvolu za držanje i izdatu od strane nadležnih organa kako ne bi došlo u posed neovlašćenih lica“, čime je učinio prekršaj iz člana 35. stav 1. tačka 6) Zakona o oružju i municiji, za koji je osuđen novčanom kaznom u visini id 7.000,00 dinara, a prvostepenom presudom koja se pobija žalbom, optuženi je oglašen krivim „što je sa umišljajem i u uračunljivom stanju dana 20. februara 2011. godine u Nišu, neovlašćeno nosio, suprotno odredbi člana 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji, vatreno oružje – pištolj marke CZ M-70, kalibra 7,65mm, fabričkog broja 204141, sa šest metaka kalibra 7,65mm u okviru i to od sela P . do Železničke stanice u Nišu, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“. U obrazloženju osporene drugostepene presude je nadalje navedeno da kako je presudom prekršajnog suda, optuženi oglašen krivim da nije na propisan način bezbedno držao i čuvao vatreno oružje, dok je pobijanom presudom oglašen krivim za neovlašćeno nošenje oružja od sela P . do Železničke stanice u Nišu, iako se radi o događaju sa istim vremenskim i prostornim kontinuitetom, međutim sa potpuno drugačijim radnjama izvršenja, i to da radnja nošenja oružja od sela P . do Železničke stanice u Nišu nije bila predmet razmatranja prekršajnog postupka, po oceni Apelacionog suda , ne radi se o istom činjeničnom stanju za koje je optuženi oglašen krivim u prekršajnom postupku, o čemu je prvostepeni sud na strani 6. pasus 2. obrazloženja dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Nišu.

U presudi Osnovnog suda u Nišu K. 988/13 od 20. januara 2014. godine u drugom pasusu na strani 6. obrazloženja je navedeno da je taj sud, ceneći odbranu optuženog V . N , našao da se njegova odbrana u najvećoj meri može prihvatiti; da okrivljeni u svojoj odbrani nije osporio da je predmetni pištolj marke „CZ-M70, kalibra 7,65 mm, fabričkog broja 204141, sa šest metaka kalibra 7,65mm u okviru, za koji nema dozvolu za nošenje, konkretnom prilikom nosio od sela P . do Železničke stanice u Nišu, gde je, na autobuskom stajalištu, trebalo da uđe u vozilo koje je prevozilo putnike na Kosovo, i gde je ovo oružje sa municijom izvadio iz torbe i stavio u automobil, a u delu da je pištolj kasnije u tom automobilu pronađen od strane policije i oduzet od njegovog sina, njegova odbrana je potvrđena iskazima svedoka M.M. i M.S, te pisanim dokazima – potvrdom o privremeno oduzetim predmetima MUP-RS-PU Niš od 20. februara 2011. godine i presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr. 05-4605/11 od 5. aprila 2012. godine, kao i da sud nije pr ihvatio odbranu optuženog u kojoj je naveo da je zbog istog događaja već kažnjen presudom Prekršajnog suda u u Nišu Pr. 05-46 05/11 od 5. aprila 2012. godine, utvrdio da je ovde optuženi N. V . tom presudom oglašen krivim za prekršaj iz člana 35. stav 1. tačka 6) Zakona o oružju i municiji, sa opisom da je dana 20. februara 2011. godine u vozilu kojim je upravljao Ni. V . pronađen pištolj CZ M, kalibra 7,65mm, fabričkog broja 204141 i jedan okvir sa šest metaka te da ovde optuženi N. V . nije na propisan i bezbedan način držao i čuvao ovo vatreno oružje za koji ima dozvolu za držanje, pa je ocena suda, imajući u vidu činjenični opis dela koje je optužnim aktom javnog tužioca optuženom stavljeno na teret u konkretnoj krivičnoj stvari, da se ne radi o istom činjeničnom stanju za koje je oglašen krivim u prekršajnom postupku.

Dakle, iz napred navedenog, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da se radnja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, koja se ogleda u neovlašćenom nošenju oružja za ličnu bezbednost, u konkretnom slučaju , završila dolaskom podnosioca ustavne žalbe na železničku, odnosno glavnu autobusku stanicu u Nišu i izlaskom podnosioca iz vozila u kojem je ostavio predmetno oružje ispod sedišta suvozača, a da je radnja zbog koje je prekršajno kažnjen – nebezbedno čuvanje oružja , započela u tom trenutku kada je podnosilac ustavne žalbe ostavio oružje ispod sedišta suvozača i izašao iz vozila kojim je upravljao njegov sin, saznavši da oružje neće moći da nosi nadalje sa sobom, jer se vrši detaljna kontrola putnika i prtljaga u autobusu kojim je nameravao da nastavi putovanje. Stoga, iako je u osporenim presudama navedeno da između predmetnog krivičnog dela i prekršaja postoji vremenski kontinuitet, po oceni Ustavnog suda , on je u jednom trenutku prekinut, pa su predmetni delikti u suštini vremenski razdvojeni.

7. Ustavni sud ukazuje na to da je u više svojih odluka (videti, između ostalih, Odluku Už-1285/2012 od 26. marta 2014. godine), uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava, ukazao da je prilikom ocene navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava, potrebno utvrditi: prvo, da li su oba postupka koja su vođena protiv podnosioca ustavne žalbe vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li su kazne po svojoj prirodi bile kaznenopravne; drugo, da li su dela zbog kojih se podnosilac kazneno goni ista ( idem); treće, da li je postojala dvostrukost postupka (bis).

Dakle, s obzirom na sve navedeno Ustavni sud konstatuje da je prilikom ocene da li je u konkretnom slučaju došlo do povrede načela ne bis in idem neophodno odgovoriti na sledeća pitanja:

1) da li su oba postupka koja su vođena protiv nekog lica vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je prva kazna po svojoj prirodi kazneno-pravna;

2) da li su dela zbog kojih se neko lice kazneno goni ista (idem);

3) da li je postojala dvostrukost postupka (bis);

7.1. Tražeći odgovor na prvo pitanje, odnosno da li su oba postupka koja su vođena protiv podnosioca vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, Ustavni sud je, polazeći od „merila Engel“ na osnovu kojih se utvrđuje da li se konkretan prekršajni postupak odnosio na „krivičnu“ stvar (pravna kvalifikacija dela prema domaćem zakonodavstvu, priroda dela koja podrazumeva dva kumulativna podkriterijuma – obim prekršene norme i svrhu kazne, kao i prirodu i stepen težine kazne), a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje u tački 3. ovog obrazloženja, te ustavnopravni okvir zaštite načela zabrane dvostruke ugroženosti proklamovanog odredbom člana 34. stav 4. u vezi sa članom 33. stav 8. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je prekršajni postupak vođen za delo koje po svojoj prirodi i težini i svrsi zaprećene sankcije predstavlja kažnjivo delo.

7.2. Vezano za drugo sporno pitanje, Ustavni sud nalazi da je pitanje utvrđivanja identiteta dela ključno pitanje, s obzirom na to da se jednim društveno neprihvatljivim ponašanjem mogu istovremeno ugroziti različita zaštićena dobra, te ostvariti obeležja dva ili više kažnjivih dela koja mogu biti u nadležnosti istog ili različitih organa gonjenja iste države. Ovo pitanje je naročito važno u onim slučajevima u kojima bi posledice preširokog tumačenjem načela ne bis in idem bile štetne u zaštiti temeljnih društvenih vrednosti i svrsi koja se ostvaruje u svakom pojedinačnom kaznenom postupku.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud najpre konstatuje da je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u prekršajnom postupku oglašen krivim zbog nepridržavanja obaveze propisane odredbom člana 12. Zakona o oružju i municiji, odnosno jer nije na propisan i bezbedan način držao i čuvao vatreno oružje, za čije je držanje imao dozvolu, kako ono ne bi došlo u posed neovlašćenih lica, dok je u krivičnom postupku oglašen krivim zbog postupanja suprotno odredbi člana 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji, odnosno zato što je nosio oružje za ličnu bezbednost bez dozvole za nošenje. Međutim, iako su prekršajni i krivični postupci protiv podnosioca ustavne žalbe vođeni zbog kaznenih dela koja su različite pravne kvalifikacije, Ustavni sud je iz celokupne dokumentacije utvrdio da u konkretnom slučaju nije sporno da je predmet prekršajnog i krivičnog postupka bio jedan životni događaj. Ustavni sud ukazuje na to da je Evropski sud za ljudska prava u svojim odlukama (videti: presudu Milenković protiv Srbije, od 1. marta 2016. godine, u predmetu broj 50124/13) iskazao stanovište da je pristup koji naglašava pravnu kvalifikaciju dva dela previše restriktivan u pogledu prava pojedinca i nosi rizik umanjenja garancija predviđeni h odredbom člana 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavni sud je, nadalje, utvrdio da je podnosilac najpre u prekršajnom postupku pravnosnažno oglašen krivim zbog toga što je 20. februara 2011. godine, oko 21,45 časova, u Nišu , u ulici U . kod broja 17 , ispod sedišta vozača , u vozilu kojim je upravljao sin podnosioca ustavne žalbe, pronađen pištolj marke CZ M70 kalibra 7,65mm, fabričkog broja 204141 i jedan okvir sa šest metaka, za koji je proverom utvrđeno da je vlasništvo podnosioca ustavne žalbe . Nakon pravnosnažnosti prekršajne odluke podnosilac ustavne žalbe je u krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim zato što je dana 20. februara 2011. godine, u Nišu, neovlašćeno nosio, vatreno oružje – pištolj marke „CZ M70“, kalibra 7,65mm, fabričkog broja 204141, sa šest metaka kalibra 7,65mm u okviru , i to od sela P . do železničke stanice u Nišu. Dakle, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju predmet i prekršajnog i krivičnog postupka bio jedan životni događaj, koji se odigrao 20. februara 2011. godine u Nišu, prilikom prevoza predmetnog oružja ispod vozačevog sedišta.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je utvrdio da se činjenice koje, u konkretnom slučaju, predstavljaju dva kaznena dela, ne mogu smatrati istim u smislu člana 34. stav 4. Ustava, s obzirom na to da elementi bića prekršaja, za koji je osuda podnosioca prva stekla status „res iudicata“, ne obuhvataju elemente predmetnog krivičnog dela, kao ni radnje izvršenja u sklopu navedenog činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, zbog čijeg je izvršenja podnosilac oglašen krivim osporenim presudama.

Iz obrazloženja osporenih presuda jasno proizlazi da, iako postoji vremenski kontinuitet između radnji izvršenja krivičnog dela i prekršaja, ipak radnje predmetnih delikata nisu istovetne, jer se radnja krivičnog dela, u konkretnom slučaju završava nošenjem oružja od strane podnosioca na relaciji od sela P. do Železničke stanice u Nišu, koje i vremenski i prostorno prethode radnjama izvršenja zbog kojih je podnosilac prekršajno kažnjen, koje se ogleda ju u tome što je podnosilac ustavne žalbe, nakon dolaska na železničku stanicu i izlaska iz vozila, oružje ostavio ispod sedišta suvozača tog vozila, kojim je nastavi o da upravlja njegov sin.

Naime, Ustavni sud ukazuje na to da, u okolnostima konkretnog slučaja, vođenjem krivičnog postupka i izricanjem krivične sankcije podnosiocu ustavne žalbe zbog toga što je nosio oružje za ličnu bezbednost bez dozvole za njegovo nošenje (član 348. stav 4. KZ), nakon pravnosnažnog okončanja prekršajnog postupka zbog toga što podnosilac nije držao i čuvao vatreno oružje na bezbedan i propisan način, kako ono ne bi došlo u posed neovlašćenih lica (član 35. stav 1. tačka 6) u vezi sa članom 12. Zakona o oružju i municiji), ne može se smatrati dvostrukim kažnjavanjem za isto delo, s obzirom na to da radnje izvršenja nisu istovetne.

Pri tome Ustavni sud se nije upuštao u postojanje bitnih elemenata prekršaja iz člana 35. stav 1. tačka 6) Zakona o oružju i municiji, odnosno da li su radnjama izvršenja koje su opisane u presudi Prekršajnog suda u Nišu Pr. 05-4605/11 od 5. aprila 2012. godine ostvareni elementi prekršaja za koji je oglašen krivim i osuđen, jer podnosilac ustavne žalbe nije, ni ranije, a ni ovom ustavnom žalbom, osporio presudu prekršajnog suda.

Sledom svega navedenog Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji identitet kaznenih dela zbog kojih je podnosilac oglašen krivim u prekršajnom i krivičnom postupku (non idem).

7.3. Sprovodeći napred navedeni test do kraja Ustavni sud konstatuje da, polazeći od napred utvrđenog – da u konkretnom slučaju ne postoji identitet kaznenih dela zbog kojih je podnosilac gonjen i sankcionisan u prekršajnom i krivičnom postupku ( idem), to u konkretnom slučaju nije mogla postojati ni dvostrukost postupka (bis).

Stoga je Ustavni sud utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno odredbom člana 34. stav 4. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

8. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.