Ustavna žalba odbačena zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava - neizjavljivanja revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao preuranjenu, jer podnosilac nije iscrpeo sva raspoloživa pravna sredstva. Propušteno je izjavljivanje revizije Vrhovnom sudu Srbije protiv drugostepene presude, iako su za to bili ispunjeni zakonski uslovi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Dimića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Dimića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5714/08 od 14. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Dimić iz Novog Sada, preko punomoćnika Sonje Hadži-Borjanović, advokata iz Novog sada, podneo je Ustavnom sudu 7. jula 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5714/08 od 14. maja 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbama čl. 21. i 32. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe je obrazlažući povredu Ustavom zajemčenih prava, naveo da je "lišen prava na novčanu rentu", da drugostepeni sud "mimo pravila postupka samoinicijativno i nezakonito preinačava prvostepenu presudu mimo žalbenih navoda, na koji način tužioca stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na sva druga lica kojima je priznato pravo na novčanu rentu" i da je "postupanje drugostepenog suda u žalbenom postupku pristrasno i nezakonito", ali nije naveo razloge za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Tražio je poništaj osporene presude u delu "gde je preinačena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu br. P. 7164/07 od 3. juna 2008. godine".

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. Odredbama člana 30. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da ako se zahtev odnosi na buduća davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora računa se po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina. Član 394. ZPP propisuje da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju, u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara (stav 2.).

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće: da je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 7164/07 od 3. juna 2008. godine obavezan tuženi da tužiocu - ovde podnosiocu ustavne žalbe na ime naknade nematerijalne štete isplati 300.000 dinara, na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade isplati ukupan iznos od 531.734,75 dinara i na ime novčane rente plaća mesečni iznos od 12.957,00 dinara, počev od 1. decembra 2007. godine pa u buduće dok za to postoje zakonski uslovi, sve sa zakonskom zateznom kamatom; da je osporenom presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5714/08 od 14. maja 2009. godine odbijena žalba tužioca-ovde podnosioca ustavne žalbe i delimično usvojena žalba tuženog, te preinačena prvostepena presuda u delu u kom je tužiocu dosuđena buduća naknada materijalne štete u vidu mesečne rente; da je vrednost predmeta spora iznosila 1.684.883,00 dinara a da je vrednost pobijanog (preinačenog) dela pravnosnažne presude, kao zbir budućih sukcesivnih davanja za vreme od pet godina, u skladu sa odredbom člana 30. ZPP prelazila 500.000 dinara; da protiv osporene presude podnosilac ustavne žalbe nije izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije, iako su za korišćenje ovog vanrednog pravnog leka bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 394. stav 2. ZPP. Ustavni sud smatra da se donošenjem presude po reviziji, kada je ista zakonom dozvoljena, iscrpljuje poslednje pravno sredstvo kao uslov za podnošenje ustavne žalbe.
Ustavni sud je utvrdio, imajući u vidu navedeno, da pre podnošenja ustavne žalbe protiv osporenog akta nisu iscrpljena sva pravna sredstva propisana i dozvoljena Zakonom o parničnom postupku, što ustavnu žalbu čini preuranjenom. Podnosilac ustavne žalbe samo terminološki navodi povredu prava na suđenje u razumnom roku u kontekstu prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a suštinski ističe isključivo povredu prava na pravično suđenje, koristeći reči "pristrasno", "samoinicijativno" "nezakonito" i "suprotno obavezama i mimo ovlašćenja suda" da kvalifikuje osporenu presudu i postupak u kome je ista doneta.

5. Imajući u vidu da pre podnošenja ustavne žalbe protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5714/08 od 14. maja 2009. godine nisu iscrpljena pravna sredstva za zaštitu eventualno povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu treba odbaciti, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić