Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u poreskom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Upravni sud je povredio pravo na pravično suđenje jer nije cenio sve dokaze koje je podnosilac priložio radi ostvarivanja prava na poresko oslobođenje.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1257/2011
09.04.2015.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanovi ć i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „ E. f.“ d.o.o. iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. aprila 2015. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „E. f.“ d.o.o. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 11281/10 od 3. februara 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, z ajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 11281/10 od 3. februara 2011. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku po tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 4700-476/2009-20 od 21. avgusta 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Privredno društvo „E. f .“ d.o.o. iz Beograda podnelo je , 22. marta 2011. godine, preko punomoćnika L. M, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 11281/10 od 3. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da je Upravni sud osporenu presudu zasnovao na tome da podnosilac uz zahtev za poresko oslobođenje, po osnovu isporučene električne energije na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nije dostavio evidencioni list predviđen Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244. Dalje se navodi: da Upravni sud uopšte nije cenio pravnu prirod u i sadržin u obračuna prekogranične razmene električne energije za februar 2009. godine broj 521 od 2. marta 2009. godine , potvrđenog od strane JP „E . S.“; da se tom isprav om evidentira otprema nje električne energije u količini od 28.930 MWh na teritoriju pod privremenom upravom UNMIK-a i da ona predstavlja javnu ispravu, budući da je izdavalac organizacija koja po zakonu vrši ovlašćenja evidentiranja prometa elekgrične energije; da navedeni obračun dokazuje činjenicu da je podnosilac otpremio električnu energiju sa teritorije PC na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Podnosilac ustavne žalbe ističe da je Ministarstvo finansija donelo niz instrukcija u vezi sa primenom carinskog i poreskog postupka na promet električne energije preko administrativne linije sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija, ali da ni te instrukcije nisu dovoljno uredile postupak poreskih organa pri popunjavanju i izdavanju evidencionog lista i obračunskog lista, jer su bile praćene dodatnim objašnjenjima, kao i mišljenjima tog organa. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je neizdavanje evidencionog lista posledica nedostatka preciznog uređenja postupanja Posebnog odeljenja Poreske uprave, zbog čega je, uprkos „nespornoj činjenic i“ da je otpremio električnu energiju na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, doveden u situaciju da mora da plati PDV, odnosno da mu se umanjuje pravo na povraćaj PDV. Po mišljenju podnosioca, sve navedeno ukazuje na nezakonito postupanje nadležnih organa, na štetu poreskih obveznika, „tim pre što se u zaštiti prava, kako pred upravnim organima, tako i pred sudom, nisu poštovala pravila rokova postupanja“.
U ustavnoj žalbi se, takođe, ukazuje da Upravni sud nije imao u vidu da nije obezbeđeno funkcionalno jedinstvo u sprovođenju poreskih propisa, saglasno članu 11 . Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da su različit tretman i postupanje poreske uprave u primeni istog podzakonskog akta doveli do povrede podnosiočevog prava na jednaku zaštitu prava pred državnim organima. U prilog tome se navodi da je poreski organ, primenjujući istu uredbu u 2009. godini redovno izdavao obračunske listove za dopremanje električne energije sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na teritoriju Republike Srbije, za čije je izdavanje propisana identična procedura i dokumentacija kao i za izdavanje evidencionih listova, s tim što su overeni obračunski listovi neophodni da bi se platio PDV, dok su overeni evidencioni listovi neophodni za povraćaj tog poreza .
U ustavnoj žalbi se ističe da su povrede prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava imale za posledicu i povredu imovinskog prava podnosioca – prava potraživanja više uplaćenog poreza u iznosu od 29.132.987,04 dinara, koji mu je utvrđen po osnovu spornog računa, iako promet te robe „ne podleže oporezivanju“.
Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvid a u osporen i akt , kao i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Osporenom presudom Upravnog suda U. 11281/10 od 3. februara 2011. godine odbijena je kao neosnovana tužba koju je ponosilac ustavne žalbe podneo protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 4700-476/2009-20 od 21. avgusta 2009. godine. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude najpre konstatovao da je pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Reg ionalni centa r Beograd – Filijala N. B. 1 br oj 47-00382/2009-0131-010 od 1. aprila 2009. godine. Navedenim prvostepenim rešenjem, donetim u postupku terenske kontrole radi otklanjanja nepravilnosti, podnosiocu ustavne žalbe je utvrđena neprijavljena obaveza poreza na dodatu vrednost u iznosu od 29.132.087,04 dinara, za period od 1. do 28. februara 2009. godine, odnosno umanjeno pravo na povraćaj PDV za navedeni iznos i naloženo da obavezu utvrđenu tim rešenjem sprovede u poslovnim knjigama i drugim propisanim evidencijama. Upravni sud je , polazeći od odredaba člana 10. Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244, čiju je sadržinu naveo, a imajući u vidu činjenicu da podnosilac uz zahtev za ostvarivanje navedene povlastice nije dostavio evidencioni list predviđen Uredbom, našao da je pravilan zaključak tuženog organa da je predmetna poreska obaveza utvrđena saglasno zakonu. U obrazloženju osporene presude je dalje navedeno: da iz priloženog računa broj SR-6/09 od 28. februara 2009. godine proizlazi da je kupcu E. F. Team AG ispostavljen račun za isporučenu energiju "on different borders to Serbia", ca pozivom na poresko oslobođenje u smislu odredbe člana 24. tačka 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost; da se iz spornog računa ne može utvrditi na koje se različite granice predmetna isporuka odnosi, odnosno nije određeno da se energija isporučuje sa teritorije Republike Srbije van teritorije Republike na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija; da sporni račun sadrži poziv na poresko oslobođenje koje se primenjuje na izvoz, uz posedovanje izvozne carinske dokumentacije, što ovde nije slučaj . Upravni sud je, s obzirom na izloženo, ocenio da podnosilac nije pružio dokaze o tome da li se radi o isporuci električne energije na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, tranzitu preko te teritorije ili izvozu, a da su ostali navod i tužbe bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja.
Račun broj SR- 6/09 od 28. februara 2009. godine ispostavljen je kupcu „E. F.“, sa sedištem u Švajcarskoj za isporučenu električnu energiju od 28.930 MWh, na iznos od 1.725.385,20 EUR.
U obračunu prekogranične razmene električne energije broj 521 od 2. marta 2009. godine potvrđeno je od strane JP „E. S .“ da je podnosilac ustavne žalbe u februaru mesecu 2009. godine otpremio 28.930 MWh električne energije na teritoriju pod privremenom upravom UNMIK-a.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi , utvrđeno j e da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (č lan 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).
Za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja su i sledeće odredbe zakona i drugih propisa:
Odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 i 61/05) propisano je : da se PDV ne plaća na promet dobara koja obveznik ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo ( član 24. stav 1. tačka 2)); da je p rethodni porez iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje (član 27.).
Odredbama člana 28. stav 1. navedenog zakona propisano je: da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga koji je opreziv PDV (tačka 1)), za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV (tačka 2)), koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici (tačka 3)).
Zakonom o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija („Službeni glasnik RS“, broj 62/06) propisano je da za potrebe člana 2. ovog Ugovora, aktivnosti Energetske zajednice obuhvataju, pored ostalog, stvaranje tržišta Mrežne Energije bez unutrašnjih granica za sve Strane (član 3.); da se odredbe Naslova IV Ugovora „Stvaranje jedinstvenog tržišta energije“, kao i mere koje se usvajaju na osnovu ovog naslova, primenjuju na teritorijama na koje se odnosi Ugovor kojim je osnovana Evropska zajednica pod uslovima propisanim tim Ugovorom, na teritorijama Pridruženih Strana i na teritoriji pod jurisdikcijom Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (član 40.); da su carinske dažbine i kvantitativna ograničenja uvoza i izvoza Mrežne Energije i sve mere koje imaju isto dejstvo, zabranjene među Stranama, a da ova zabrana obuhvata i carinske dažbine fiskalne prirode (član 41. stav 1.).
Odredbama člana 10. Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Službeni glasnik RS“, broj 15/05), koja je bila na snazi u vreme kada je izvršen sporni promet električnom energijom, bilo je propisano: da se na promet domaćih dobara koji izvrše obveznici PDV sa teritorije Republike van Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, PDV ne plaća, a obveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremljena na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (stav 1.); da se dobra iz stava 1. ovog člana otpremaju uz Obrazac EL - Evidencioni list koji popunjava Posebno odeljenje (stav 2.); da je pre popunjavanja Evidencionog lista iz stava 2. ovog člana, obveznik PDV dužan da Posebnom odeljenju dostavi račun, odnosno drugi dokument o prometu dobara, koji sadrži: naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa, mesto i datum izdavanja i redni broj računa, naziv i adresu primaoca računa i vrstu, količinu, cenu po jedinici mere i vrednost dobara (stav 3.); da kao dokazi da su dobra iz stava 1. ovog člana otpremljena na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija služe – Evidencioni list overen od strane Posebnog odeljenja, izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za promet dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na poslovni račun obveznika PDV – isporučioca dobara i dokaz o izvršenoj prodaji deviza Narodnoj banci Srbije, odnosno ostvarenoj dinarskoj protivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je za isporučena dobra izvršeno plaćanje u devizama (stav 4.). Saglasno članu 14. Uredbe, odredbe člana 10. ove uredbe primenjivaće se do obezbeđivanja tehničkih uslova za popunjavanje i obradu podataka iz Evidencionog lista od strane Posebnog odeljenja na administrativnoj liniji sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija.
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da obračun prekogranične razmene električne energije, potvrđen od strane JP „E.“, predstavlja dokaz o tome da je električna energij a po spornom računu otpremljena sa teritorije Republike Srbije na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i da je Upravni sud propustio da oceni pravnu prirodu i sadržinu navedene isprave. Podnosilac ustavne žalbe takođe smatra da je neizdavanje e videncionog lista od strane drugog odeljenja istog poreskog organa posledica nedovoljno uređenog postupanja Poreske uprave i da on ne treba da bude oštećen zbog činjenice da taj dokaz nije uspeo da pribavi radi ostvarivanja prava na odbitak prethodnog poreza.
Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je na sednici održanoj 20. novembra 2014. godine doneo Odluku Už-2852/2011, kojom je usvojio ustavnu žalbu istog podnosioca i utvrdio da je presudom Upravnog suda U. 11917/10 od 12. maja 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pr avično suđenje. Istom odlukom Ustavni sud je poništio navedenu presudu i naložio da isti sud ponovo odluči o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 4700-848/2009-20 od 20. avgusta 2009. godine, kojim je okončan postupak odlučivanja o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za izdavanje evidencionih listova o otpremanju električne energije na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija po računima br. CP-6/09 od 28. februara 2009. godine i SR-9/09 od 21. marta 2009. godine. Ustavni sud je u obrazloženju navedene odluke, pored ostalog, ocenio da je Upravni sud morao imati u vidu da sporni računi koje je izdao podnosilac ustavne žalbe sadrže podatke o vrednosti i količini isporučenih dobara, kao i podatke o primaocu računa, a da je količina isporučene električne energije po spornim računima jednaka količini za koju se u obračunima prekogranične razmene električne energije – koji su potvrđeni od strane JP „E.“, navodi da je otpremljena na teritoriju pod privremenom upravom UNMIK-a. S obzirom na to da iz Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 ne proizlazi da sedište primaoca računa mora biti na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, kao i da pogrešno navođenje odredbe propisa na osnovu koje se ostvaruje neko pravo ne može, samo po sebi, imati za posledicu nemogućnost ostvarenja tog prava, Ustavni sud je našao da Upravni sud nije dao ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da podnosilac ustavne žalbe nije priložio potrebne dokaze da se u konkretnom slučaju radi o isporuci električne energije na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Ustavni sud dalje konstatuje da se obrazloženje presude U. 11281/10 od 3. februara 2011. godine – koja se osporava ovom ustavnom žalbom , prevashodno zasniva na činjenici da podnosilac uz zahtev za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza nije dostavio evidencioni list , kao i na oceni da se iz r ačuna broj SR- 6/09 od 28. februara 2009. godine ne može zaključiti da li je električn a energija isporučena sa teritorije Republike Srbije na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Ustavni sud nalazi da Upravni sud ni u osporenoj presudi nije imao u vidu pravnu prirodu i sadržinu priloženog obračuna prekogranične razmene električne energije za februar 2009. godine, ocenjujući račun broj SR- 6/09 od 28. februara 2009. godine na isti način kao u presudi koja je poništena Odlukom Ustavnog suda Už-2852/2011 od 20. novembra 2014. godine. Ustavni sud je u navedenoj odluci ukazao da je Ministarstvo finansija utvrdilo više mišljenja i instrukcija u vezi sa primenom carinskog i poreskog postupka prometa električne energije, a da Zakonom o PDV, niti podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, nije bilo detaljnije uređeno postupanje nadležnih organa i poreskog obveznika u slučaju otpremanja električne energije sa teritorije Republike van Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija primaocu koji nema sedište na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, niti u slučaju tranzita električne energije preko teritorije Republike van Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud nalazi da osporena presuda U. 11281/10 od 3. februara 2011. godine ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da je podnosiočeva obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost za isporučenu električnu energiju po računu broj SR-6/09 od 28. februara 2009. godine utvrđena u skladu sa zakonom.
Nalazeći da je navedena ocena Upravnog suda imala za posledicu povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-odluka US ), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Utvrdivši navedenu povredu prava, Ustavni sud nije razmatrao povredu prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, koje su takođe istaknute u ustavnoj žalbi.
6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 11282/10 od 20 . januara 2011. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 4700-476/2009-20 od 21. avgusta 2009. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.
7. Ocenjujući navode ustavne žalb e da se „ u zaštiti prava, kako pred upravnim organima, tako i pred sudom, nisu poštovala pravila rokova postupanja“, Ustavni sud je najpre konstatovao da, osim ove uopštene tvrdnje, podnosilac nije naveo druge razloge na kojima zasniva tvrdnju da mu je u osporenom upravnom postupku u kome je odlučivano o njegovoj poreskoj obavezi, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni upravni postupak, od donošenja provostepenog rešenja Ministarstva finansija do donošenja osporene presude Upravnog suda, trajao godinu dana i deset meseci, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi označenog ustavnog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.
8. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.