Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je trajao skoro osam godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 770 evra zbog dugog trajanja postupka i višestrukog vraćanja predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća … „F .“ d.o.o. Leskovac ,na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 20 24. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Preduzeća … „F.“ d.o.o. Leskovac i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž. 490/21 od 19. jula 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Prokuplju Gž. 490/21 od 19. jula 2021. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Prokuplju II . 927/20 od 15. marta 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeća … „F.“ d.o.o. Leskovac podnelo je Ustavnom sudu, 30. avgusta 2021. godine, preko punomoćnika J . V . P , advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž. 490/21 od 19. jula 2021. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije .

Ustavnom žalbom osporava se drugostepeno rešenje izvršnog suda kojim je pravnosnažno odbijen predlog za izvršenje podnosioca kao izvršnog poverioca , sa obrazloženjem da podnosilac nije dokazao da je na njega preneto/prešlo potraživanje iz izvršne isprave, u smislu člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je konačnim rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Prokuplje izvršen upis izvršne vansudske hipoteke prvog reda u korist podnosioca na nepokretnosti izvršnog dužnika , a koja činjenica je u toku prvostepenog postupka nesporno utvrđena uvidom u izveštaj Službe za katastar nepokretnosti Prokuplje; da je podnosilac nakon konačnosti rešenja o upisu hipoteke kao izvršni poverilac sudu podneo predlog za izvršenje radi realizacije upisane hipoteke, ali koji predlog je pravnosnažno odbijen; da je , u konkretnom slučaju , najpre na nepokretnosti izvršnog dužnik a bila upisana izvršna vansudska hipoteka u korist poverioca Fonda za razvoj Republike Srbije i to na osnovu ugovora o investicionom kreditu u kojem podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo jemca; da je podnosilac kao jemac u celosti platio dug po kreditu koji je obezbeđen hipotekom; da je odredbom člana 28. Zakona o hipoteci propisano da ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima; da je na isti način postupio i podnosilac ustavne žalbe i svoje pravo na hipotekovanoj nepokretnosti upisao u registar nepokretnosti , odnosno podnosilac je stupio na mesto Fonda za razvoj Republike Srbije koji je po namirenju svog potraživanja brisan kao hipotekarni poverilac, te je na njegovo mesto upisan podnosilac, a o čemu su sprovedeni merodavni dokazi u toku postupka; da je Viši sud u Prokuplju odbio predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe uz tvrdnju da potraživanje Fonda za razvoj Republike Srbije kao primarnog hipotekarnog poverioca nije prešlo na podnosioca, te je uputio podnosioca da svoja prava ostvaruje u drugoj vrs ti sudskog postupka, pri čemu u pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji nijedan drugi sudski postupak za realizaciju hipoteke osim izvršnog postupka; da je sud prenebregao činjenicu da je svojstvo hipotekarnog poverioca podnosilac ustavne žalbe stekao na osnovu konačnog rešenja Službe za katastar nepokretnosti Prokuplje čime je nesporno utvrđeno da je potraživanje prešlo na podnosioca; da je donošenjem osporenog rešenja izvršni sud direktno prekršio pravila Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine koje ne dopuštaju izvršnom sudu da ceni sadržinu i kvalitet izvršnih isprava, jer da izvršna isprava nije bila pravno valjana, katastar bi odbio upis hipo teke.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu ž albu, utvrdi povredu označenih ustavni prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje izvršnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju i na osnovu navoda ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Izvršni poverilac Preduzeće … „F .“ d.o.o. Leskovac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je 29. juna 2020. godine predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Prokuplju , na osnovu izvršne isprave-založne izjave sadržane u ugovoru o investicionom kreditu br. 7994 od 26. okrobra 2006. godine i prepisa lista nepokretnosti broj … KO Prokuplje sa upisanom izvršnom vansudskom hipotekom prvog reda u korist podnosioca a na nepokretnosti izvršnog dužnika , protiv izvršnog dužnika M. B.

Iz prepisa lista nepokretnosti broj … KO Prokuplje Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Prokuplje od 27. maja 2020. godine proizlazi da je u korist „F .“ d.o.o. Leskovac (ovde podnosilac ustavne žalbe) upisana izvršna vansudska hipoteka prvog reda na katastarskoj parceli broj …/13 KO Prokuplje, radi obezbeđenja potraživanja po ugovoru o dugoročnom kreditu br. 7994 od 26. oktobra 2006. godine i ugovora o jemstvu br. 7994/1 od 26. oktobra 2006. godine u iznosu od 8.200.000,00 dinara.

Postupajući po zahtevu prvostepenog izvršnog suda, Republički Geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Prokuplje je 17. februara 2021. godine dostavio sudu izveštaj u kojem je navedeno da je prvostepenim rešenje m broj: 952-02-1684/2012 od 28. februara 2018. godine izvršen upis izvršne vansudske hipoteke prvog reda u korist „F.“ d.o.o. Leskovac kao založnog poverioca (ovde podnosilac ustavne žalbe), a na katatarskoj parceli broj …/13 KO Prokuplje-grad i na porodičnoj stambenoj zgradi izgrađenoj na ovoj parceli, upisanim na ime M. B . iz Prokuplja, kao založnog dužnika; da je na predmetno rešenje izjavljena žalba od strane M . B . koja je odbijena rešenjem broj: 952-02-23-3452/2018 od 2. marta 2020. godine; da je dostava drugostenog rešenja pokušana 13. marta i 16. marta 2020. godine, ali imenovanom nije izvršeno uručenje; da je iz tog razloga drugostepeno rešenj e stavljeno na oglasnu tablu i smatra se uručenim dana 6. aprila 2020. godine i ovaj datum je takođe i datum kada je navedeno prvostepeno rešenje postalo konačno.

Osnovni sud u Prokuplju je rešenjem II. 927/20 od 15. marta 2021. godine odbio predlog za izvršenje.

Viši sud u Prokuplju je osporenim rešenjem Gž. 490/21 od 19. jula 2021. godine odbio žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu izvršne isprave-založne izjave sadržane u ugovoru o investicionom kreditu i prepisa lista nepokretnosti KO Prokuplje sa upisanom izvršnom vansudskom hipotekom u korist podnosioca u registru nepokretnosti ; da je podnosilac naveo da je potraživanje stekao na osnovu zakonske subrogacije tako što je izmirio hipotekarni dug umesto hipotekarnog dužnika, a na koji način je stupio na mesto hipotekarnog poverioca; da je privredno društvo „J.“ d.o.o. Kuršumlija kao korisnik kredita sa Fondom za razvoj Republike Srbije zaključilo ugovor o investicionom kreditu od 26. oktobra 2006. godine, a kojim ugovorom se Fond za razvoj Republike Srbije obavezao da korisniku kredita isplati novčani iznos od 8.200.000,00 dinara i kao sredstvo obezbeđenja navedenim ugovorom predviđeni su jemstvo podnosioca po osnovu ugovora o jemstvu broj 7994/1 od 26. oktobra i izvršna vansudska hipoteka na nepokretnosti izvršnog dužnika (M. B .); da kako korisnik kredita („J.“ d.o.o. Kuršumlija) nije ispunilo svoju obavezu iz navednog u govora o investicionom kreditu Fond za razvoj Republike Srbije je dugovani iznos kredita naplatio od jemca – podnosioca ustavne žalbe; da kako je odredbom člana 28. Zakona o hipoteci predviđeno da isplatilac odnosno jemac-platac koji je isplatio u celosti dug glavnog dužnika stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima i to upisom prava u registar nepokretnosti, to je podnosilac svoje pravo na hipotekovanoj nepokretnosti upisalo u registar nepokretnosti , te se obratio predlogom za izvršenje ovom sudu; da je na ročištu pred sudom podnosilac naveo da je nakon pravnosnažnosti rešenja o upisu hipoteke kod Službe za katastar nepokretnosti pokrenuo izvršni postupak, a da je izvršni dužnik istakao prigovor presuđene stvari, te je naveo da upis hipoteke na predmetnoj nepokretnosti nije konačan i da izvršni poverilac nije dokazao da je potraživanje prešlo na njega; da je ceneći odredbu člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine prvostepeni sud mišljenja da podnosilac nije dokazao da je potraživanje iz izvršne isprave prešlo njega, jer se prelaz obaveze može dokazati pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku; da je u konkretnom slučaju podnosilac „kao supsidijarni dužnik a sud protiv supsidijarnog dužnika može odrediti izvršenje samo ako postoji izvršna isprava“, a u konkretnom slučaju izvršna isprava glasi na Fond za razvoj Republike Srbije; da je inače hipoteka upisana u listu nepokretnosti broj … KO Prokuplje i to kao izvršna vansudska hipoteka prvog reda radi obezbeđenja potraživanja po ugovoru o dugoročnom kreditu od 26. oktobra 2006. godine i ugovora o jemstvu od 26. oktobra 2006. godine a upisana je u korist Fonda za razvoj Republike Srbije; da je u žalbi podnosilac naveo da on svoje pravo na podnošenje predloga izvlači iz odredbe člana 15. Zakona o hipoteci koji založnu izjavu definiše kao izvršnu ispravu i odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i to da je podnosilac podneo predlog za izvršenje na osnovu konačnog rešenja donetog u upravnom postupku, a da s druge strane izvršni dužnik nije dokazao da je dug namirio; da podnosilac nije dokazao da je potraživanje u skladu sa pomenutom zakonskom odredbom prešlo na njega i ovim se ne dira pravo izvršnog poverioca da svoja prava ostvaruje u drugoj vrsti sudskog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br. 115/05, 60/15, 63/15 – O dluka US i 83/15) propisano je: da je h ipoteka založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi (član 2.); da ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava o jednostranoj hipoteci, sačinjena u skladu sa ovim zakonom je, u smislu ovog zakona i zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, izvršna isprava, ako je zaključena ili data u formi javnobeležničkog zapisa, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana (član 15. stav 1.); da hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, upisuje se u registre nepokretnosti kao „izvršna vansudska hipoteka“, a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona (član 15. stav 2.); da ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima (član 28.)(„lična subrogacija“).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje, 113/17 – autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 – autentično tumačenje ) propisano je : da „izvršni poverilac“ označava lice čije se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja (član 2. stav 1. tačka 1)); da sud nije ovlašćen da ispituje zakonitost i pravilnost izvršne isprave (član 5. stav 2.); da je izvršna isprava ugovor o hipoteci i založna izjava (član 41. stav 1. tačka 4)); da ugovor o hipoteci i založna izjava jesu izvršne isprave ako su zaključeni, odnosno dati u formi koju određuje zakon kojim se uređuje hipoteka, ako sadrže odredbe koje on predviđa i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka (član 41. stav 2.); da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo ili preneto na njega, a ako takav dokaz nije moguć – ako prelaz ili prenos potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku (član 48. stav 1.).

5. Ustavnom žalbom osporava se drugostepeno rešenje izvršnog suda kojim je pravnosnažno odbijen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, sa obrazloženjem da podnosilac nije dokazao da je potraživanje Fonda za razvoj Republike Srbije kao primarnog hipotekarnog poverioca prešlo na podnosioca, u smislu člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine.

Ustavni sud, najpre, ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je podneo predlog za izvršenje na osnovu na osnovu založne izjave sadržane u ugovoru o investicionom kreditu od 26. okrobra 2006. godine, ugovora o jemstvu od 26. okrobra 2006. godine i prepisa lista nepokretnosti sa upisanom izvršnom vansudskom hipotekom prvog reda u korist podnosioca a na nepokretnosti izvršnog dužnika . Upis izvršne vansudske hipoteke je postalo konačno 6. aprila 2020. godine (pre podnošenja predloga za izvršenje 29. juna 2020. godine)

Ustavni sud ocenjuje da navedene isprave, u konkretnom slučaju , predstavljaju jedinstvenu pravnu celinu, s tim što izvršna vansudska hipoteka upisana u korist podnosioca predstavlja izvršnu ispravu, u smislu člana 41. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 41. stav 2.) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, dok ostale isprave ukazuju na način kako je on postao hipotekarni poveralac i kako je upisana izvršna vansudska hipoteka u njegovu korist i koje isprave bliže određuju sadržinu predmetne izvršne isprave. Ustavni sud ukazuje da je podnosilac postao hipotekarni poverilac po osnovu lične subrogacije, u smislu člana 28. Zakona o hipoteci, tako što je podnosilac kao jemac isplato hipotekarni dug prvobitnom hipotekarnom poveriocu Fondu za razvoj Republike Srbije , koje je to svojstvo stekao po osnovu zalo žne izjave od 2006. godine, nakon čega je podnosilac stupio na mesto prvobitnog hipot ekarnog poverioca prema izvršnim dužniku i izvršen je konačan upis izvršne vansudske hipoteke u korist podnosioca. Ustavni sud ocenjuje da je konačnim upisom izvršne vansudske hipoteke na nekretnosti izvršnog dužnika, podnosilac ustavne žalbe po samom Zakonu o hipoteci postao hipotekarni poverilac, a što je potvrđeno i izveštajem Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Prokuplje koje je dostavljeno izvršnom sudu i on je kao takav označen u katastru nepokretnosti. To znači da je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe kao poverilac potraživanjanja koje je obezbeđeno izvršnom vansudskom hipotekom bio zakonom ovlašćen da kao izvršni poverilac podnese predlog za izvršenje, na osnovu predmetne hipoteke kao izvršne isprave. Ustavni sud nalazi da su pitanja ko je poverilac obezbeđenog potraživanja, da li je došlo do prenosa/prelaza potraživanja raspravljena i rešena u posebenom zakonom propisanom upravnom postupku u kojem je doneto konačno rešenje o upisu izvršne vansudske hipoteke u korist podnosioca koja predstavlja izvršnu ispravu , a izvršni sud, u smislu načela formalnog legaliteta, ne može da ispituje zakonitost i pravilnost izvršne isprave.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud najpre ocenjuje da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište izvršnog suda da je Fond za razvoj Republike Srbije hipotekarni poverilac, jer je to njegovo svojstvo prestalo kada je podnosilac kao jemac isplato hipotekarni dug Fondu, nakon čega je podnosilac stupio na njegovo mesto, odnosno postao je novi hipotekarni poverilac (što se može utvrditi i uvidom u registar nepokretnosti), te je stoga ustavnopravna neprihvatljiva primena i člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji se odnosi na prenos /prelaz potraživanja, jer je podnosilac ustavne žalbe poverilac potraživanja iz izvršne isprave.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15 -dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž. 490/21 od 19. jula 2021. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Prokuplju i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Prokuplju II. 927/20 od 15. marta 2021. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava na prava jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajmečenih odredbama člana 36. i člana 58. Ustava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti