Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog odbijanja sprovođenja istrage

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu Roberta Rašovića protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Sud je zaključio da nesprovođenje krivičnog postupka, kada nadležni sudovi ocene da ne postoji osnovana sumnja, ne predstavlja povredu prava oštećenog kao tužioca na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1258/2008
15.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Stojanović iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mirjane Stojanović izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1314/07 od 23. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Stojanović iz Ćuprije je 3. novembra 2008. godine, preko punomoćnika Slobodana Pavlovića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1314/07 od 23. aprila 2008. godine, zbog povrede prava na rad iz člana 60. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je nepravilan stav Vrhovnog suda Srbije da stupanju na rad podnositeljke ustavne žalbe školske 1994/95. godine do 1. oktobra 2002. godine, nije prethodio javni oglas i odluka o zasnivanju radnog odnosa, zbog čega rad u ovom periodu ne dovodi do zakonitog zasnivanja radnog odnosa, pa ni do prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Podnositeljka ustavne žalbe navodi da u radnom sporu nije ni tražila prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, niti da se faktički rad do 21. decembra 2001. godine smatra radom na neodređeno vreme, jer to nije ni bilo propisano ranije važećim Zakonom o radu, ali da je stupanjem na snagu novog Zakona o radu iz 2001. godine ova situacija promenjena i da će se, u skladu sa odredbom člana 18. stav 2. Zakona o radu, ako poslodavac nije sa zaposlenim pre stupanja na rad zaključio ugovor o radu, smatrati da je sa zaposlenim zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Dalje navodi i da je nepravilan stav Vrhovnog suda da je protiv drugostepenog rešenja o prestanku radnog odnosa od 2. februara 2004. godine mogla tražiti sudsku zaštitu, a što nije učinila, te je ovo rešenje postalo pravnosnažno. Podnositeljka ustavne žalbe navodi da ovo rešenje nije ni bilo predmet spora, već je predmet spora period od 21. decembra 2001. godine na dalje, kada je trebalo primeniti odredbe člana 18. stav 2. Zakona o radu, odnosno da joj faktički rad preraste u rad na neodređeno vreme.
2. Saglasno odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spis predmeta Opštinskog suda u Ćupriji P1. 490/04, osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem direktora Gimnazije u Ćupriji broj 01-46 od 2. februara 2004. godine Mirjani Stojanović iz Ćuprije, ovde podnositeljki ustavne žalbe, prestao je radni odnos u Gimnaziji u Ćupriji, zaključno sa 15. februarom 2004. godine, kada se razrešava dužnosti profesora biologije.
Podnositeljka ustavne žalbe je podnela 30. juna 2004. godine tužbu Opštinskom sudu u Ćupriji protiv Gimnazije iz Ćuprije, kojom je tražila utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, na poslovima profesora biologije u Gimnaziji u Ćupriji, kao i da je tužena vrati na rad i nadoknadi joj troškove spora. Podneskom od 1. februara 2005. godine podnositeljka ustavne žalbe je precizirala tužbeni zahtev, tražeći da sud utvrdi da je zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme počev od 21. decembra 2001. godine pa nadalje.
Opštinski sud u Ćupriji je presudom P1. 490/064 od 30. maja 2005. godine delimično usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je tužilja - ovde podnositeljka ustavne žalbe bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene, na poslovima profesora biologije sa 60% radnog vremena, počev od 21. decembra 2001. godine pa do 1. oktobra 2002. godine, dok je preostali deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se utvrdi da je podnositeljka ustavne žalbe bila u radnom odnosu na neodređeno vreme i od 1. oktobra 2002. godine nadalje, sve do donošenja presude, kao i da je tužena vrati na rad, odbijen kao neosnovan.
Protiv prvostepene presude žalbu su izjavile obe parnične stranke. Rešavajući po žalbama, Okružni sud u Jagodini doneo je presudu GŽ. 1570/05 od 30. septembra 2005. godine kojom je odbijena kao neosnovana žalba i potvrđena prvostepena presuda u stavu 1. izreke, u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev, dok je u preostalom delu stava 1. izreke, kao i u stavu 2. izreke ta presuda ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
U ponovnom postupku Opštinski sud u Ćupriji doneo je presudu P1. 490/04 od 26. oktobra 2006. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da je ista bila u radnom odnosu kod tužene na poslovima profesora biologije sa 60% radnog vremena, počev od 21. decembra 2001. godine nadalje, da je tužena obavezna da je vrati na rad na poslove profesora biologije sa 60% radnog vremena, s tim što se istovremeno poništavaju rešenja tužene br. 01-885/1 od 1. oktobra 2002. godine i 01-128 od 27. februara 2003. godine, a kojima je bilo predviđeno da se sa podnositeljkom ustavne žalbe zasniva radni odnos na određeno vreme sa 50% radnog vremena.
Protiv presude Opštinskog suda u Ćupriji P1. 490/04 od 26. oktobra 2006. godine žalbu je izjavila tužena 5. novembra 2006. godine. Presudom Okružnog suda u Jagodini GŽ.2-1 br. 39/07 od 24. aprila 2007. godine žalba je odbijena kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude Okružnog suda u Jagodini GŽ.2-1 br. 39/07 od 24. aprila 2007. godine, Gimnazija iz Ćuprije je izjavila reviziju 25. juna 2007. godine. Odlučujući o reviziji, Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 23. aprila 2008. godine doneo presudu Rev. II 1314/07 kojom su preinačene presuda Okružnog suda u Jagodini GŽ.2-1 br. 39/07 od 24. aprila 2007. godine i presuda Opštinskog suda u Ćupriji P1. 490/04 od 26. oktobra 2006. godine, te je odbijen tužbeni zahtev kojim je podnositeljka ustavne žalbe tražila da se utvrdi da je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene na poslovima profesora biologije sa 60% radnog vremena, počev od 21. decembra 2001. godine nadalje, da se tužena obaveže da je vrati na rad, kao i da se ponište rešenja tužene br. 01-885/1 od 1. oktobra 2002. godine i 01-128 od 27. februara 2003. godine, a kojima je bilo predviđeno da se sa podnositeljkom ustavne žalbe zasniva radni odnos na određeno vreme sa 50% radnog vremena. U obrazloženju revizijske presude je navedeno da su nižestepeni sudovi pogrešnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da je podnositeljka ustavne žalbe bila kod tužene u radnom odnosu na neodređeno vreme počev od 21. decembra 2001. godine nadalje i poništili osporena rešenja tužene. U periodu od školske 1994/1995. godine do 1. oktobra 2002. godine, podnositeljka ustavne žalbe je radila kod tužene na radnom mestu profesora biologije sa nepunim radnim vremenom, a stupanju na rad nije prethodio javni oglas i odluka o zasnivanju radnog odnosa, zbog čega rad u ovom periodu (faktički rad) ne vodi zakonitom zasnivanju radnog odnosa (pa samim tim ne može dovesti ni do prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme). Dalje je navedeno da je radni odnos na određeno vreme zasnovan po rešenju tužene od 4. novembra 2002. godine počev od 1. oktobra 2002. godine, po rešenju tužene od 27. februara 2003. godine, i to za period od 25. januara 2003. godine do 31. avgusta 2003. godine, a po rešenju od 2. septembra 2003. godine počev od 1. septembra 2003. godine, do izbora kandidata po raspisanom konkursu. Konkurs je raspisan 25. novembra 2003. godine, a za profesora biologije je izabrano drugo lice, zbog čega je podnositeljki ustavne žalbe rešenjem direktora tužene od 2. aprila 2004. godine utvrđen prestanak radnog odnosa, zaključno sa 15. februarom 2004. godine, koje je postalo pravnosnažno donošenjem rešenja po prigovoru od 23. februara 2004. godine. Dalje je istaknuto da protiv navedenog drugostepenog rešenja o prestanku radnog odnosa podnositeljka ustavne žalbe nije tražila sudsku zaštitu, na koji način je ovo rešenje postalo pravnosnažno, zbog čega se ne može sa uspehom tražiti utvrđenje da je radni odnos zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu člana 23. stav 4. Zakona o radu iz 2001. godine koji je u tom periodu bio na snazi. Na ovaj način, propuštanjem roka za pokretanje spora pred nadležnim sudom radi zaštite prava iz radnog odnosa propisanog članom 122. stav 2. Zakona o radu, koji je prekluzivan, podnositeljka ustavne žalbe je izgubila pravo na podnošenje tužbe protiv navedenog rešenja o prestanku radnog odnosa. S obzirom da je podnositeljki ustavne žalbe radni odnos kod tužene prestao na osnovu konačnog i pravnosnažnog rešenja sa 15. februarom 2004. godine, to je po oceni Vrhovnog suda Srbije, neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tražila da se utvrdi da joj je radni odnos zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, počev od 21. decembra 2001. godine, uz vraćanje na rad. Pri tom, donošenjem rešenja o prestanku radnog odnosa, tužena je stavila van snage pobijano rešenje o zasnivanju radnog odnosa, te je i u ovom delu, po oceni Vrhovnog suda Srbije, tužbeni zahtev neosnovan.
4. Odredbama člana 60. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.); da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav 3.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći (stav 4.); da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5.).
Odredbom člana 18. stav 2. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) bilo je propisano da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Odredbama člana 122. st. 1. i 2. ovog Zakona bilo je propisano da protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može pokrenuti spor pred nadležnim sudom, a da je rok za pokretanje spora 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona o radu, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe prestao radni odnos rešenjem direktora Gimnazije u Ćupriji broj 01-46 od 2. aprila 2004. godine, zaključno sa 15. februarom 2004. godine, a koje je postalo pravnosnažno donošenjem rešenja po prigovoru od 23. februara 2004. godine, odnosno radni odnos joj je prestao istekom roka na koji je zasnovan, iz razloga što je po rešenju od 2. septembra 2003. godine bilo predviđeno da podnositeljka ustavne žalbe zasniva radni odnos počev od 1. septembra 2003. godine do izbora kandidata po raspisanom konkursu, a konkurs je raspisan 25. novembra 2003. godine i za profesora biologije je izabrano drugo lice. S obzirom da podnositeljka ustavne žalbe protiv rešenja o prestanku radnog odnosa nije pokrenula spor pred nadležnim sudom u roku propisanom odredbama člana 122. Zakona o radu iz 2001. godine, a da je, s obzirom da je ovaj rok prekluzivan, rešenje kojim je utvrđen prestanak radnog odnosa podnositeljki ustavne žalbe postalo pravnosnažno, to je, po oceni Ustavnog suda, pravilno odlučio Vrhovni sud Srbije kada je doneo osporenu presudu Rev. II 1314/07 od 23. aprila 2008. godine. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe da se, saglasno odredbi člana 18. stav 2. ranije važećeg Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01), njen raniji radni odnos kod poslodavca, po sili zakona, ima smatrati radnim odnosom koji je zasnovan na neodređeno vreme, budući da je u tom periodu radila bez zaključenog ugovora o radu, Ustavni sud ocenjuje da je podnositeljka ustavne žalbe navedeno pravo mogla ostvariti, ali da je ovo svoje pravo izgubila zaključivanjem ugovora o radu na određeno vreme 1. oktobra 2002. godine. Iz navedenog proizlazi da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao element prava na rad zajemčenog odredbama člana 60. Ustava, iz razloga što je podnositeljka ustavne žalbe propustila da pred nadležnim sudom u zakonom propisanom roku traži zaštitu svojih prava iz radnog odnosa.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.
Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA
S u d i j a,
dr Agneš Kartag Odri

Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog odbijanja sprovođenja istrage

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti