Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u postupku po privatnoj tužbi

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Sud je pojasnio da se u krivičnom postupku pokrenutom po privatnoj tužbi pravna sredstva iscrpljuju donošenjem drugostepene odluke, a zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo dostupno oštećenom kao tužiocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorče Stanisavljevića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorče Stanisavljevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu K. 2516/2006 od 27. marta 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1336/07 od 17. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gorča Stanisavljević iz Niša je podneo Ustavnom sudu 7. jula 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu K. 2516/2006 od 27. marta 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1336/07 od 17. oktobra 2007. godine, zbog povreda prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbom člana 36. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud donese odluku o poništavanju navedenih akata, kao i da odredi da se otklone posledice koje su proizišle iz donošenja takvih akata. Ustavni sud je 9. jula 2009. godine od Okružnog suda u Nišu primio istovetnu ustavnu žalbu pogrešno dostavljenu tom sudu od istog podnosioca.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu oštećenog kao tužioca optužnim predlogom pokrenuo krivični postupak koji je pravnosnažno okončan osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Kž. 1336/07 od 17. oktobra 2007. godine, donetim po izjavljenoj žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja Opštinskog suda u Nišu K. 2516/2006 od 27. marta 2007. godine, kojim se optužni predlog podnosioca ustavne žalbe odbija. Protiv osporenih rešenja podnosilac ustavne žalbe je podneo Republičkom javnom tužilaštvu 17. januara 2008. godine predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 1973/08 od 26. avgusta 2008. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Navedeni akt je podnosilac ustavne žalbe, kako navodi, primio 1. septembra 2008. godine.
Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09-dr. zakon i 92/09) ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem oštećeni kao tužilac stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što oštećeni kao tužilac ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju oštećenom kao tužiocu, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne može smatrati ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu presudu ili rešenje, odnosno žalbi na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1336/07 od 17. oktobra 2007. godine podnosiocu ustavne žalbe. Sud je utvrdio da je osporeno rešenje podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 17. januara 2008. godine, kada je podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 7. jula 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
4. S obzirom da je ustavna žalba neblagovremena, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić