Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom predmetu
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne osuđujuće presude i rešenja o odbacivanju zahteva za ponavljanje postupka. Žalba je odbačena kao neblagovremena u delu protiv presuda, a u delu protiv rešenja jer ona ne predstavljaju pojedinačne akte podobne za ustavnosudsku zaštitu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Mijatovića iz sela Varda, opština Kosjerić, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milana Mijatovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Užicu K. 92/07 od 2. jula 2008. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2017/08 od 3. novembra 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Užicu Kv. 160/09 od 3. aprila 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 991/09 od 5. maja 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milan Mijatović iz sela Varda, opština Kosjerić, je 3. jula 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje garantovanog članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U ustavnoj žalbi se iznose navodi u prilog tvrdnje da je na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja tokom sprovedenog krivičnog postupka, podnosilac ustavne žalbe neosnovano osuđen, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje.
S obzirom na to da Ustav Republike Srbije odredbama člana 32. jemči istovrsna prava kao i član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud eventualnu povredu prava ceni u odnosu na odredbe Ustava.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) istovetna je odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da su pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe, između ostalog, da je ustavna žalba izjavljena u roku propisanom Zakonom i to protiv pojedinačnog akta, odnosno radnje državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, kojima je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt i radnja podobni da povrede njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Užicu K. 92/07 od 2. jula 2008. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim da je učinio produženo krivično delo silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika(„Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine. Istom presudom mu je izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva nastavnika u školi u trajanju od jedne godine i obavezan je na plaćanje troškova krivičnog postupka, dok je zakonski zastupnik maloletne oštećene upućen da imovinskopravni zahtev ostvaruje u parnici. Navedena presuda postala je pravnosnažna osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2017/08 od 3. novembra 2008. godine, kojom su kao neosnovane odbijene žalbe javnog tužioca i podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca. Podnosilac ustavne žalbe se Okružnom sudu u Užicu obratio zahtevom za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka, koji je odbačen osporenim rešenjem toga suda Kv. 160/09 od 3. aprila 2009. godine, jer je sud našao da je primedbe na izvedene dokaze, a koje se ističu u podnetom zahtevu, podnosilac već iznosio kako u prvostepenom, tako i u postupku po žalbi, te su one bile predmet ocene pre donošenja pravnosnažne presude, kao i da izjava B.F. i podaci iz medicinske dokumentacije, priloženi uz zahtev, očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje postupka. Prema navodima ustavne žalbe, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 991/09 od 5. maja 2009. godine, koje uz ustavnu žalbu nije priloženo, odbijena je kao neosnovana žalba izjavljena protiv označenog prvostepenog rešenja.
4. Na osnovu prethodno utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da osporenim rešenjima Okružnog suda u Užicu i Vrhovnog suda Srbije nije odlučivano o otpužbama koje su podnosiocu ustavne žalbe bile stavljene na teret, već samo o tome da li ispunjeni Zakonikom o krivičnom postupku propisani procesni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka. Stoga, prema stavu Ustavnog suda, ovi akti nemaju karakter pojedinačnih akata iz člana 170. Ustava, odnosno iz člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, protiv kojih se može podneti ustavna žalba.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na rešenje Okružnog suda u Užicu Kv. 160/09 od 3. aprila 2009. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. II 991/09 od 5. maja 2009. godine, odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Imajući u vidu da je postupak meritornog odlučivanja o krivici podnosioca ustavne žalbe okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2017/08 od 3. novembra 2008. godine, koju je podnosilac primio svakako pre 3. aprila 2009. godine, kada je odbačen njegov zahtev za ponavljanje postupka, to je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba u delu kojim se poziva na povredu prava na pravično suđenje učinjenu presudom Okružnog suda u Užicu K. 92/07 od 2. jula 2008. godine i presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2017/08 od 3. novembra 2008. godine, neblagovremena, jer je izjavljena 3. jula 2009. godine, posle isteka Zakonom propisanog roka.
Stoga je i u ovom delu Sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić