Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od osam godina

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parnici koja traje preko osam godina bez prvostepene presude. Zahtev za naknadu štete je odbijen zbog značajnog doprinosa podnosioca odugovlačenju postupka, traženjem odlaganja čak 14 ročišta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1259/2011
13.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu P.1070/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu P. 580/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzm u sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S. iz L. je 19.marta 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu P. 1070/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu P. 580/10.

U ustavnoj žalbi podnosilac je, između ostalog, naveo: da je 20 decembra 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Lebanu tužbu, radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda; da je tužba zavedena pod brojem P. 1070/05; da je nakon 1. januara 2010. godine nadležan da postupa po tužbi bio Osnovni sud u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu u predmetu P. 580/10, ali da do dana podnošenja ustavne žalbe nije odlučeno o podnetoj tužbi.

Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao i da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Lebanu P. 1070/05, kasnije Opštinskog suda u Vlasotincu P. 199/06, kasnije Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu P. 580/10, a sada Osnovnog suda u Lebanu P. 580/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

B. S. iz L, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 20. decembra 2005. godine poneo protiv R.Đ. iz Lebana tužbu Opštinskom sudu u Lebanu, radi naknade nematerijalne štete, zbog povrede časti i ugleda. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 1070/05. Odgovor na tužbu je primljen u sudu 6. januara 2006. godine.

Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Su. 2/06 od 17. januara 2006. godine odredio da je za postupanje u ovom sporu mesno nadležan Opštinski sud u Vlasotincu, s obzirom na to da je tužilac bio sudija Opštinskog suda u Lebanu.

Postupak se pred Opštinski sud u Vlasotincu vodio u predmetu P. 199/06. Prvostepeni sud je do prekida postupka zakazao 17 ročišta za glavnu raspravu (1. juna, 5. jula, 6. septembra, 17. oktobra, 14. novembra i 21. decembra 2006. godine, 1. februara, 15. marta, 24. aprila, 30. maja, 3. jula, 25. jula, 26. septembra, 18. oktobra, 15. novembra i 20. decembra 2007. godine i 29. januara 2008. godine), koja su sva odložena. Na traženje tužioca sud je odložio 14 ročišta za glavnu raspravu, na koje tužilac nije pristupio. Tužilac je tražio odlaganje ročišta zbog zdravstvenih razloga ili sprečenosti da pristupi na ročište zbog zakazanih ročišta u drugim predmetima.

Opštinski sud u Vlasotincu je rešenjem P. 199/06 od 29. januara 2008. godine odredio da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari, sa obrazloženjem da je sud usvojio predlog tužioca da prekine postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka u predmetu K. 303/07, koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu po privatnoj tužbi ovde tužioca protiv okrivljenog, ovde tuženog.

Tuženi je 2. aprila 2009. godine podneo sudu predlog za nastavak postupka. Postupak je nastavljen pred Opštinskim sudom u Vlasotincu u predmetu P. 918/09. Prvostepeni sud je zakazao ročište za 22. april 2009. godine na koje nije uredno pozvan tuženi, pa je ročište odloženo, a na sledećem ročištu od 14. maja 2009. godine, na koje nije pristupio tužilac zbog bolesti, sud je, na predlog tuženog, odredio da se zastane sa postupkom do 1. septembra 2009. godine, kako bi se pribavio spis krivičnog predmeta.

Sledeća dva ročišta (od 1. oktobra i 5. novembra 2009. godine) su odložena zbog odsustva tuženog, a na ročištu od 10. decembra 2009. godine zbog predstojeće reforme u pravosuđu rešenjem je određeno da se ročište odlaže na neodređeno vreme.

Nakon 1. januara 2010. godine nadležan za postupanje u predmetu je bio Osnovni sud u Leskovcu – Sudska jedinica u Lebanu, a predmetu je dodeljen broj P. 580/10. Prvo ročište pred navedenim sudom je održano 10. decembra 2010. godine. Tokom dalje sprovedenog postupka zakazano je još 11 ročišta (24. januara, 1. aprila, 4. jula, 16. i 30. septembra 2011. godine, 2. marta, 8. juna, 7. septembra i 14. decembra 2012. godine, 6. marta i 12. novembra 2013. godine), koja su u najvećem broju održana. Na ročištima je sproveden dokazni postupak u kojem su saslušani svedoci i sprovedeno veštačenje od strane lekara neuropsihijatra.

Spisi predmeta su 28. januara 2014. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom započeo podnošenjem tužbe 20. decembra 2005. godine i da postupak još uvek nije okončan iz čega proizilazi da postupak traje preko osam godina.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka, prema oceni Ustavnog suda, ukazuje da predmetni postupak nije okončan u granicama razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja koji za podnosioca ima subjektivno pravo o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da u sprovedenom postupku još uvek, ni nakon osam godina od podnošenja tužbe nije odlučeno o tužbenom zahtevu, odnosno nije doneta nijedna presuda. Takođe, ocenjujući postupanje nadležnih prvostepenih sudova konstatovano je da u periodu od preko dve godine od podnošenja tužbe (20. decembra 2005. godine) do prekida postupka rešenjem P. 199/06 od 29. januara 2008. godine sud nije održao nijedno ročište, iako je u navedenom periodu bilo zakazano 17 ročišta. Naime, tužilac je tražio odlaganje čak 14 ročišta, kao i da sud prekine parnični postupak do okončanja krivičnog postupka, što je i učinjeno navedenim rešenjem. Pri tome, postupak je nastavljen na traženje tuženog, kao suprotne strane.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, kao i da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, imao legitiman interes da sud okonča predmetni parnični postupak. Međutim, ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je traženjem da se odloži veliki broj ročišta za glavnu raspravu i sam podnosilac u velikoj meri doprineo dužini trajanja postupka.

Ipak, ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, imajući pre svega u vidu da u sprovedenom postupku nije doneta nijedna prvostepena presuda, nužno dovodi do zaključka da u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo traje i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu P.1070/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu P. 580/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

5. Odlučujući o zahtevu podnosioca za naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, a naročito veliki doprinos podnosioca, ocenio da je donošenje odluke kojom se utvrđuje povreda Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom postupku dovoljna mera da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbio ovaj zahtev kao neosnovan.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od osam godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti