Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog retroaktivne primene zakona

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Prekršajni sudovi su proizvoljno primenili novi zakon na vozača sa probnom dozvolom izdatom pre stupanja na snagu tog zakona, ignorišući prelaznu odredbu zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje se da je presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž. 15175/19 od 19. septembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Prekršajnog apelacionog suda Prž. 15175/19 od 19. septembra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 62025/18 od 19. septembra 2018. godine .

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 29. novembra 2019. godine, preko punomoćnika N . A. A, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 62025/18 od 19. septembra 2018. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda Prž. 15175/19 od 19. septembra 2019. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju pravosnažn e presud e koj ima je podnosilac ustavne žalbe oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 90b Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, i osuđen na plaćanje novčane kazne u iznosu od 20.000,00 dinara, uz izrečenu zaštitnu meru zabrana upravljanja motornim vozilom ,,B" kategorije u trajanju od tri meseca i šest kaznenih poena.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da su postupajući prekršajni sudovi primeni li novi izmenjeni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, iako je okrivljenom izdata probna vozačka dozvola 5. decembra 2017. godine po propisima koji su bili na snazi pre donošenja izmenjenog zakona koji se primenjuje od 3. marta 2018. godine.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje jer je osnovni zadatak drugostepenog suda da pazeći na odredbe pravila postupka pruži svestranu ocenu žalbenih navoda i na takvoj oceni zasnuje odluku, što je u konkretnom slučaju izostalo, te je Prekršajni apelacioni sud samo dao obrazloženje da se primenjuje zakon koji je važio u vreme kada je prekršaj učinjen. Takođe , dalje ustavnom žalbom navodi da čak i ako bi se držao i te zakonske odredbe da se primenjuje zakon koji je važio u vreme kada je prekršaj učinjen , morao je da navede i odredbu člana 163. istog zakona koji kaže da se odredbe tog zakona primenjuju na vozače kojima je probna dozvola izdata nakon stupanja na snagu tog zakona. U stavnom žalbom je tražio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je pred Prekršajnim sudom u Beogradu presudom Pr. 62025/19 od 19. septembra 2018. godine i Prekršajnim apelacion im sud om presudom Prž. 15175/19 od 19. septembra 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32 . stav 1. Ustava i poništi navedene presude, kao i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.000 evra. Konačno, na ime troškova sastava ustavne žalbe tražio je 90.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 62025/18 od 19. septembra 2018. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 90b Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, i osuđen na plaćanje novčane kazne u iznosu od 20.000,00 dinara, uz izrečenu zaštitnu meru zabrana upravljanja motornim vozilom ,,B" kategorije u trajanju od tri meseca i šest kaznenih poena.

U obrazloženju ove prvostepene presude je, između ostalog, navedeno da je predmetni prekršaj okrivljeni učinio 7. aprila 2018. godine, dakle posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima od 3. aprila 201 8. godine od kog datuma se Zakon i primenjuje na sve učesnike u saobraćaju bez obzira kada je vozačka dozvola (probna) izdata, odnosno primenjuje se zakon koji je važio u vreme kada je prekršaj učinjen, a ne kada je izdata dozvola.

Osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž. 15175/19 od 19. septembra 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog M. V , izjavljen a preko branioca N . A, advokata iz Beograda , i potvrđena presud a Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 62025/18 od 19. septembra 2018. godine .

U obrazloženju osporene drugostepene presude navedeno je da se ne mogu prihvatiti navodi žalbe branioca okrivljenog da se navedena izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tj. izmenjene i dopunjene odredbe člana 182. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima primenjuje samo na vozače kojima je probna vozačka dozvola izdata posle stupanja na snagu novog zakona, a koji je stupio na snagu 3. aprila 2018. godine iz razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude s obzirom na to da je u konkretnom slučaju prekršaj učinjen 7. aprila 2018. godine, dakle posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima od 3. aprila 2019. godine, od kog datume se zakon i primenjuje na sve učesnike u saobraćaju bez obzira kada je probna vozačka dozvola izdata, odnosno primenjuje se zakon koji je važio u vreme kada je prekršaj učinjen, a ne kada je izdata dozvola .

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.);

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ , broj 24/18, od 26. marta 2018. godine), sa stupanjem na snagu 3. aprila 2019. godine , propisano je : da se član 182. menja i u stavu 5. tačka 5) glasi: da vozač koji ima probnu vozačku dozvolu ne sme da upravlja vozilom kategorije B čija snaga motora prelazi 80 kW, osim ako je pod nadzorom člana porodice, koji se nalazi u tom vozilu i koji ima važeću vozačku dozvolu za upravljanje vozilom kategorije B u trajanju od najmanje pet godina (član 51) ; da se odredba člana 51. ovog zakona, koja se odnosi na član 182. stav 5. tačka 5) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br . 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – Odluka US, 55/14, 96/15 – dr. zakon i 9/16 – Odluka US) primenjuje na vozača kojem je probna vozačka dozvola izdata nakon stupanja na snagu ovog zakona (član 163. stav 3) .

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1 . Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svoje tvrdnje o povredi označenog prava zasniva na proizvoljnoj primeni materijalnog prava prilikom odlučivanja o osnovanosti izjavljene žalbe na prvostepenu presudu.

Ustavni sud podseća da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni sud više instance, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ipak, proizvoljna i arbitrerna primena materijalnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, tako da u određenim situacijama , koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, postoji osnov da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta načina na koji je tumačeno i primenjeno materijalno pravo.

Ustavni sud konstatuje da se, u suštini, kao sporno postavlja pitanje primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 24/18, od 26. marta 2018. godine) na vozača kome je probna vozačka dozvola izdata pre stupanja na snagu ovog zakona .

Ustavni sud ukazuje da je u članu 163. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, sa stupanjem na snagu 3. aprila 2019. godin e propisano da se odredba člana 51. ovog zakona, koja se odnosi na član 182. stav 5. tačka 5) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br . 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – Odluka US, 55/14, 96/15 - dr. zakon i 9/16 – Odluka US) primenjuje na vozača kojem je probna vozačka dozvola izdata nakon stupanja na snagu ovog zakona (član 163. stav 3).

Ustavni sud je navode podnosioca ocenio osnovanim. Naime, odredba člana 51. navedenog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koja se odnosi na član 182. stav 5 tačka 5) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – Odluka US, 55/14, 96/15 - dr. zakon i 9/16 – Odluka US) primenjuje se na vozača kojem je probna vozačka dozvola izdata nakon stupanja na snagu ovog zakona (član 163. stav 3) te je Prekršajni apelacioni sud očigledno proizvoljno primenio materijalno pravo, navodeći u obrazloženju osporene presude da se ne mogu prihvatiti navodi žalbe branioca okrivljenog da se navedena izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tj. izmenjene i dopunjene odredbe člana 182. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima primenjuj u samo na vozače kojima je probna vozačka dozvola izdata posle stupanja na snagu novog zakona, a koji je stupio na snagu 3. aprila 2018. godine iz razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude s obzirom na to da je u konkretnom slučaju prekršaj učinjen 7. aprila 2018. godine, dakle posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima od 3. aprila 2019. godine, od kog datume se zakon i primenjuje na sve učesnike u saobraćaju bez obzira kada je probna vozačka dozvola izdata, odnosno primenjuje se zakon koji je važio u vreme kada je prekršaj učinjen, a ne kada je izdata dozvola.

Na osnovu svega prethodno izloženog Ustavni sud konstatuje da prilikom donošenja osporenih presuda postupajući prekršajni sudovi nisu uzeli u razmatranje odredbu člana 163. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima , da osporene presude ni su zasnovan e na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, te je Sud ocenio da njihovo obrazloženje predstavlja arbitrernu i proizvoljnu primenu materija lnog prava.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporene drugostepene presude i određivanjem da Prekršajni apelacioni sud ponovo odluči o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 62025/18 od 19. septembra 2018. godine, pa je, saglasno odr edbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je, u tački 3. izreke, odbio zahtev za naknad u nematerijalne štete podnosioca, smatrajući da će se poništajem osporenog akta otkloniti štetne posledice nastale utvrđenom povredom prava na pravično suđenje , saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ( videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog retroaktivne primene zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti